Oтворено писмо јавности

Као велики борац и оптимиста, трудим се да сваки државни задатак који са својим тимом преузмем урадим најбоље што могу за Србију.1 Међутим, за успех било ког државног пројекта потребна је пре свега подршка у земљи. Примера ради, подсећам на успешну продају Мобтела норвешком Теленору за износ од преко 1,5 милијарди евра, која је буџету Србије уз још неке друге успешне приватизације донела рекордан вишак од 2 милијарди евра, што је омогућило покретање Националног инвестиционог плана, отплату дела спољног дуга и значајан раст плата у здравсту, просвети и другим делатностима. То је резултат који је мој тим постигао када смо имали пуну политичку подршку за професионални рад. 

Преговоре о уговорима који би регулисали реализацију енергетског споразума са Русијом прихватио сам у вери да могу да извучем максимум за своју земљу и да ћу за то имати пуну подршку колега из Владе и јавности. Међутим, током преговора сам схватио да ми је наша страна прва ускратила подршку. Свако моје инсистирање на заштити српских интереса прво је дочекивано на нож у Србији. Уместо подршке, добио сам прљаву кампању у медијима. Што сам јаче инсистирао на одбрани интереса Србије, то је медијски линч био све јачи. Излазило је све више негативних и неистинитих текстова о мени и мојим сарадницима.

Ипак, сви ти напади и ускраћивање домаће подршке нису ме обесхрабрили. Напротив, дали су ми јачи мотив да се још више борим за интересе Србије. Као што је познато, одлуком парламента, Србија је прихватила руски предлог да ради изградње магистралног гасовода кроз Србију и модернизације складиште гаса у Банатском Двору, прода НИС без тендера - директном погодбом. У том смислу, српски преговарачки тим је 31.10.2008. јединствено предложио руској страни модел уговора, којим би се у складу са енергетским споразумом истовремено потписали уговори за сва три пројекта појединачно, уз правне и финансијске гаранције за њихово извршавање у пракси. Међутим, Руси данас прихватају да потпишу само један обавезујући уговор, о куповини НИС-а, с образложењем да ће тек за две године сигурно знати да ли ће се уопште градити гасовод Јужни ток. Они предлажу да се одмах потпише само уговор за НИС и необавезујући папири за остала два пројекта. Међутим, ако потпише само уговор за НИС, Србија губи било какве финансијске и правне гаранције да ће икада добити магистрални гасовод. Заблуда је да нам те гаранције пружа сам енергетски споразум – он не предвиђа никакве рокове за изградњу гасовода кроз Србију и модернизацију Банатског двора. У духу је споразума да се нпр. гасовод изгради и 2152. године, уколико се другачије не прецизира обавезујућим уговором. Дакле, руска страна жели НИС одмах, али не жели да потпише обавезујући уговор којом се Србији гарантује изградња магистралног гасовода, због кога је уосталом и потисан читав енергетски споразум. Највећи парадокс је што се заправо руска страна не придржава енергетског споразума, а да за то покушава, уз свесрдну помоћ дела наше јавности, да окриви Србију. 

Данас је Влада Србије одбила раније утврђени предлог преговарачког тима да се у даљем току преговора инсистира на истовременом потписивању сва три обавезујућа уговора – за НИС, гасовод Јужни ток и складиште Банатски двор. Истовремено, 11 чланова Владе (2 су била уздржана) је одбило и алтернативни предлог Министарства економије, да се у случају потписивања уговора само за НИС, инсистира на томе да се Гаспрому одмах пренесе у власништво 25% акција НИС-а, уз задржавање већинских управљачких права у рукама Србије, док би му преосталих 26% акција било пренето тек након потписивања обавезујућег уговора о изградњи гасовода, дакле за две године. По мишљењу мог тима, само у том случају би Србија осигурала јединствени пакет који произлази из енергетског споразума. С обзиром на то да су наши предлози одбијени, одлучио сам да се заједно са својим тимом повучем из преговора, јер немамо подршку у земљи да урадимо најбоље за Србију, а Србија нема чврсте правне и финансијске гаранције да ће добити магистрални гасовод. Одговорност за економске последице нове преговарачке платформе, мораће да преузме неко други.