Otvoreno pismo članovima rukovodstva SANU - Hleb izdaje se lako kusa, ali teško guta

Sredinom januara 2021. uputili smo članovima Odeljenja društvenih nauka (ODN) SANU sledeći dopis:

„Izjava predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti, akademika Vladimira S. Kostića, o Kosovu i Metohiji iz 2015. godine, aktuelizovana na Božić 2021. godine, uznemirila je javnost do krajnjih granica, izazvala veliki broj negativnih, često i poražavajućih komentara, dovela čak do protestnog skupa ispred zgrade Akademije, nameće neodložnu potrebu da se o njoj i njenim posledicama zauzme jasan stav i u Odeljenju društvenih nauka. Stoga predlažemo da Odeljenje zaključi:

1. Izjava predsednika Kostića neposredno je suprotna Ustavu Republike Srbije, po kojem je Kosovo i Metohija neotuđiv sastavni deo Srbije. Ona otvoreno dovodi u pitanje teritorijalni integritet naše otadžbine, ona je nasrtaj na istorijsko biće i identitet srpskog naroda. Ona svesno protivreči međunarodnom pravu, pre svega Rezoluciji 1244. Ujedinjenih nacija. Ona se kosi s najvišim interesima države Srbije. Zato je opasna i neodgovorna, nepromišljena i proizvoljna, u svakom pogledu neprilična za čelnu ličnost Srpske akademije nauka i umetnosti. Ona potire i obesmišljava sve rezultate do kojih se pod krovom Akademije, na osnovu naučne metodologije, došlo u brojnim istraživanjima objavljenim u knjigama i zbornicima trajne vrednosti.

Izjava predsednika Kostića neposredno je suprotna Ustavu Republike Srbije, po kojem je Kosovo i Metohija neotuđiv sastavni deo Srbije. Ona otvoreno dovodi u pitanje teritorijalni integritet naše otadžbine, ona je nasrtaj na istorijsko biće i identitet srpskog naroda. Ona svesno protivreči međunarodnom pravu, pre svega Rezoluciji 1244. Ujedinjenih nacija

2. Takvom izjavom, datom s vrhovnog položaja Srpske akademije nauka i umetnosti, akademik Vladimir S. Kostić je samog sebe diskvalifikovao i pokazao se nedostojnim funkcije predsednika naše najviše naučne i umetničke ustanove. Zbog toga ne može i ne sme ostati na mestu Predsednika. Pošto njegova izjava baca tešku senku na Akademiju, ogrešujući se o njenu tradiciju, budući da ona predstavlja opterećenje za Akademiju i njenu delatnost, povlačenje akademika Kostića s položaja Predsednika uveliko bi doprinelo vaspostavljanju autoriteta, učvršćenju moralnog temelja i osnaživanju dostojanstva Srpske akademije nauka i umetnosti.

Odeljenje društvenih nauka upućuje svoj stav Predsedništvu Akademije, s molbom i očekivanjem da ono pretrese novonastalu situaciju i formuliše svoje gledište o izjavi koju je Predsednik dao o Kosovu i Metohiji i da o tome upozna našu javnost.“

Posle izvesnog otezanja i neozbiljnog pokušaja ucenjivanja („zakazaću vanredni skup ako obećate da ćete na taj skup doći“ /?!/), akademik Čavoški je vanredni skup s jednom jedinom tačkom (Božićna izjava predsednika Kostića o /napuštanju/ KIM) zakazao za 19. januar 2021. Taj su skup bojkotovali – u stvari rad Akademije, a ne naš zahtev – četvorica članova ODN (Tibor Varadi, Alpar Lošonc, Pavle D. Petrović i Aleksandar Đ. Kostić). Akademik Čavoški je uz potpis primio gore pomenuti naš predlog, uz molbu predlagača da ga uputi Predsedništvu SANU. Ostali smo u nadi da na toj instanci neće biti bojkotovan, odnosno samo „primljen k znanju“. Ili, ne daj Bože, proglašen „govorom mržnje“, kako su (jednoglasno, to se podrazumeva) kvalifikovani svi naši dopisi Predsedništvu (i Izvršnom odboru Predsedništva SANU) u poslednje četiri godine. Da napomenemo, od 22. juna 2017. (a kada je reč o IOP od 2015. godine sve odluke su donošene jednoglasno. Po maksimalno „demokratskom“ principu: „Jedan za sve – svi za jednog“! Ili po principima „demokratskog centralizma“ koji vladaju u jednopartijskim, totalitarnim, sistemima. Dirljivo saglasje po duhovnoj srodnosti ili duboko ukorenjen interesni konsensus ili jednoumlje ili ... ?!

Kosta Čavoški taj naš predlog nije prosledio Predsedništvu SANU. Zahtevali smo od njega 27. januara da se taj predlog razmotri na narednoj redovnoj sednici ODN 1. februara, ali on je odbio da ga stavi na dnevni red, kao što je osiono odbio da prihvati naš predlog drugih dopuna dnevnog reda. Vrhunac njegovog diskriminatorskog ponašanja jeste odbijanje (po drugi put) da se razmatra bogato dokumentovan i temeljno obrazložen pisani zahtev za njegovu ostavku.

U međuvremenu je deo članstva, zabrinut za sudbinu Akademije pokrenuo inicijativu da Predsednik SANU trenutno podnese neopozivu ostavku. Podržavamo tu inicijativu. Smatramo, uz to, da bi ostavka Predsednika bila samo potreban prvi važan korak ka prevazilaženju krize, ako Akademija želi da opstane

U međuvremenu je deo članstva, zabrinut za sudbinu Akademije (akademici Predrag Piper, Milosav Tešić, Milovan Danojlić, Matija Bećković, Svetislav Božić, Svetomir Arsić Basara), pokrenuo inicijativu da Predsednik SANU podnese ostavku. Ne da bude smenjen, nego da trenutno podnese neopozivu ostavku! Ti članovi SANU vide u ostavci Predsednika izlaz iz duboke krize Akademije za koju su najodgovorniji njeni čelnici.

Podržavamo tu inicijativu. Smatramo, uz to, da bi ostavka Predsednika bila samo potreban prvi važan korak ka prevazilaženju krize, ako Akademija želi da opstane. A može da opstane samo reformisana, potpuno resetovana. Stoga bi drugi, važniji, korak u pravcu pokretanja procesa revitalizacije SANU bio onaj koji bi dao odgovor saobražen istorijskom trenutku (globalnim izazovima 21. veka), kao i zaveštanju mudrih i časnih osnivača (Dimitrija Isailovića, Jovana Sterije Popovića i Atanasija Nikolića). To bi bio i odgovor na pitanje: Kuda (da) ide Akademija (u ovom veku), a što bi mogao da bude i valjan putokaz – kuda (treba da) ide otadžbina Srbija.

Stoga je važno pojedinačno izjašnjavanje svih članova SANU, prvenstveno njenih čelnika, o izjavama predsednika Kostića o napuštanju Kosova i Metohije. To izjašnjavanje (za ili protiv) mora biti nedvosmisleno. Ne mogu se više članovi Predsedništva i Izvršnog odbora zaklanjati iza autoriteta Predsednika, a ni Predsednik iza autoriteta „upravnih“ kolektivnih organa, da bi se, na kraju, odgovornost mogla (na godišnjoj skupštini) prebaciti na čitavo članstvo SANU. Lično izjašnjavanje onemogućilo bi i svake (pa i buduće) manipulacije, kao što je bila ona iz 2019. godine: ko je glasao za njegov drugi mandat, taj je automatski glasao i za njegov stav o Kosovu i Metohiji Bar je Predsednik to tako tumačio.

Stoga je važno pojedinačno izjašnjavanje svih članova SANU, prvenstveno njenih čelnika, o izjavama predsednika Kostića o napuštanju Kosova i Metohije. To izjašnjavanje (za ili protiv) mora biti nedvosmisleno

Nisu bezrazložna pitanja:

1. da li u Predsedništvu SANU i njegovom Izvršnom odboru ima članova istorijski samosvesnih i odgovornih, spremnih na hrabar iskorak iz sadašnje duboke krize koja ugrožava sâm opstanak Akademije;

2. da li oni, pri tome, imaju i jasnu viziju povratka SANU identitetskim korenima i istovremeno njenog osposobljavanja da prati razvoj savremene svetske nauke (ako ne i da prednjače, kao što su to nekad činili korifeji poput Tesle, Pupina i Milankovića)?

Drugim rečima, da usavršavaju nova, kosmopolitska znanja (i veštine), ne odstupajući od tradicionalnih vrlina.

Ili će se po inerciji nastaviti da ponašaju oportunistički, neki — paradoksalno — čak kao privrženici kulta ličnosti Predsednika. Kada on kaže: „Ja sam to rekao i to je istina, ako treba to će potvrditi i neko kolektivno Telo“ (ili Organ), tu su „evet efendije“ da autoritetom tog tela obezbede opšte saglasje (i novi „kvalitet“ „demokratske većine“, ne hajući što se to telo od akademijskog sui generis organa time pretvara, istovremeno, u privatno i političko, odnosno politikantsko telo). Tako se Odgovornost s individualnog nivoa Predsednika prenosi na Organ, gde članovi tog tela, kada se naknadno postavi pitanje odgovornosti (a pitanje odgovornosti, odnosno polaganje računa — odnos prema istini i novcu — u ovom odsudnom trenutku došlo je na dnevni red), svode najčešće na banalna „objašnjenja“ (opravdanja): „Pa i svi drugi su za to glasali“ ili „Nismo bili dovoljno obavešteni“ ili „Zaboga, zar da ne verujemo našem Predsedniku koji nam je tako lepo objasnio zle namere (motive) gnusnog tandema Ocić-Basta i njihovih sponzora“…

Time se misli da se lična odgovornost „skinula“ s Najodgovornijeg i da se utopila u masi kolektivne (ne)odgovornosti. Nije. I da niko u toj masi neće nikad snositi nikakvu ličnu odgovornost za (dobre i loše) odluke koje je donosio kao član kolektivnog Tela. Hoće!

Nastupio je trenutak istine!

Podrazumeva se da akademici treba da rade ono za šta su pozvani i što je definisano ciljevima i zadacima Akademije u Zakonu o SANU, odnosno njenom Statutu. A po našem mišljenju, ako su dobri naučnici i umetnici, onda su i dobri patrioti i građani Srbije. Kao građani, oni imaju pravo da (manje ili više ostrašćeno) participiraju u dnevnopolitičkim svađama (u borbi za vlast), ali nema niko pravo (zarad ličnih ambicija ili nečijih interesa) da u to uvlači Akademiju.

Akademija nije ni parlament ni partija ni politički pokret. Ako se to desi, onda, po pravilu, akademici ispadaju i loši naučnici (jer nemaju vremena za ozbiljan istraživački rad) i neuspeli političari (jer profesionalni političari imaju više iskustva i manje skrupula), a sve na radost naših neprijatelja, a na žalost i sramotu naroda i države. I istine i pravde.

U tome vidimo smisao (i motiv) našeg „kritičkog“ angažmana u pokušaju depolitizacije (ili bar smanjenja negativne politizacije) SANU — kako ona ne bi postala glavni apologet i branilac opravdanosti NATO agresije na Srbiju, otimanja Kosova i Metohije, pljačkaške privatizacije srpske privrede, Srbije kao velikog parkinga za masu azilanata iz Azije i Afrike, upotrebe njenih građana kao zamorčića u raznim pandemijama i vakcinacijama i GMO eksperimentima…

Jer: političari dolaze i odlaze, režimi dolaze i odlaze. A Akademija ostaje. Pod uslovom da su joj akademici, pre svega njeni čelnici, privrženi.

Kome je privržen Čelnik Akademije koji izjavljuje:

„… u ovom trenutku jedina [je] politička mudrost na koji način sa nekim elementima dostojanstva napustiti Kosovo, koje de facto i de jure više nije u našim rukama“?

Dana 1. jula 2020. godine član Akademijskog odbora za srpsko pitanje (AOSP) Časlav Ocić poslao je otvoreno pismo Vladimiru S. Kostiću s molbom da iskoristi održavanje naučnog skupa o secesiji (3. jula t. g.) kao pogodnu priliku da povuče izjavu koju je u svojstvu predsednika SANU 18. oktobra 2015. godine dao Radio Beogradu i da time iskaže iskreno pokajanje za jedinstven greh kakav dosad nije počinio nijedan predsednik neke od nacionalnih, evropskih i svetskih akademija nauka i umetnosti. Istorija akademija nauka nije dosad zabeležila takav protivpravni, protivustavni i post-istinski čin.

Povlačenjem svoje izjave oprao bi ljagu sa svoga obraza i s obraza većine članova SANU (isključujući autošoviniste koji su u SANU beznačajna, ali vrlo čvrsto interesno umrežena, agresivna manjina) i skinuo prokletstvo s ove najviše naše naučne i umetničke ustanove, pre svega, njenih društvenohumanističkih i umetničkih odeljenja. Drugim rečima, to bi bio povratak SANU u pravni poredak, ozdravljenje, normalizacija života i rada, što bi obezbedilo opstanak i dalji razvoj SANU na izvornim principima njenih časnih i mudrih Osnivača.

Ako nema želje ni volje da se odrekne podrške secesionistima, odnosno ako mu je ideja Velike Albanije toliko prirasla srcu, onda bi mogao da smogne snage („političke mudrosti“) da podnesete ostavku na mesto predsednika SANU.

Svi moramo znati da nad nama lebdi duh Lazareve kosovske kletve i sudnosnog pitanja „ko je vera a ko je nevera“.

Ne želimo da nagađamo kako će čelnici postupiti. Šta god odluče – izbor je njihov! Ovo je trenutak istine kada svako, pa i oni koji izbegavaju jasnu reč, moraju da pokažu odvažnost na nivou istorijskog imperativa. Jer: „Odvažiti se znači za trenutak izgubiti tle pod nogama, ne odvažiti se znači izgubiti sam život“, napisao je svojevremeno čuveni danski mislilac Seren Kjerkegor.

Pri odlučivanju čelnika SANU mogle bi im od koristi biti i mudre reči Bele Hamvaša:

Odbaciš li čin (izjašnjavanja o izjavi Predsednika o napuštanju KIM),

iz njega će izaći stav („ćutanje je znak odobravanja“).

Odbaciš li stav, iz njega će izrasti karakter.

Odbaciš li karakter, iz njega će izrasti sudbina.

Mogu li čelnici SANU da pobegnu od sudbine?

Danilo N. Basta i Časlav Ocić, red. članovi SANU

U Beogradu, 28. februar 2021.

Videti još: Akademik Zoran Popović: SANU ima jedinstven stav da se Kosovo brani istinom; Svaki akademik može da iznosi sopstveno privatno mišljenje, poput onog koje je izneo Vladimir Kostić, i o njemu se ne vodi debata