Politički život | |||
Odnos prema meni je mera vaše demokratičnosti, a ne one slatke izjave pred predstavnicima Evropskog parlamenta – jedino do čega vam je stalo jeste čuvanje vlasti i Vučićevog rejtinga |
utorak, 31. decembar 2019. | |
Ja se, zapravo, delom slažem sa onim što je maločas govorila gospođa Gojković. Ali je nevolja u tome što ona, verovatno zbog raznih obaveza obaveza, nije bila ovde u sali i nije čula...Dakle, koliko sam shvatio, nema više vremena na strani poslaničke liste SNS-a, zato je namerno pominjem tako da može da mi odgovori po osnovu replike. Bolje tako, nego da se zloupotrebljava poslovnik. Ono što nije videla ni čula gospođa Gojković jeste da je dobar deo rasprava njenih kolega iz vladajuće većine upravo bio i išao u potpunosti protiv i mimo one intencije o kojoj je ona ovde govorila, pa i ministar, uostalom. Dakle, slažem se da ne treba da dajemo povoda i osnova da neko zloupotrebi naše reakcije i naše reči. Ja se uvek trudim da govorim na takav način. Ali kada ima zle volje, šta god rekli, šta god učinili, uvek će neko zloupotrebiti, promeniti, malo falsifikovati, malo nategnuti i onda to iskoristiti. Hoću da kažem, kada imate posla sa režimom (a sad govorim o režimu, naravno, u Crnoj Gori, ali to važi za svakoga ovde u sali i svakoga od nas na političkoj sceni), uvek se može naći povod da napravite dramu ili da nešto okrenete protiv intencije i namere onoga ko je govorio.
Ja sam ovde često bivao upravo primer takve zloupotrebe. Diskusije kolega iz vladajuće većine u ovom važnom i osetljivom trenutku upravo su primer toga kako se huška, ili kako se ovde svesno ide na unutarsrpski sukob. Čak i najkonstruktivnije diskusije – dočekuju se na nož. Znači, dočekan sam na nož sa raznim diskvalifikacijama, a pričamo o jedinstvu. Pričamo o zajedničkom srpskom i nacionalnom i državnom stavu prema tako važnom i osetljivom pitanju kao što su ovi događaji u Crnoj Gori. Nažalost, ovde je većini, ili jednom dobrom delu poslanika i političkih aktera stalo samo do prikupljanja političkih poena. Stalo im je do zaštite rejtinga vladajuće stranke i predsednika Republike, a ne do interesa građana Srbije i do interesa Srba u Crnoj Gori, jer inače ne biste propustili da reagujete. Ne kao što je rekao kolega maločas, ne u smislu da se sad, ne znam, maše i udara u ratne bubnjeve i pokreću tenkovi – već prosto da država reaguje na način na koji može da reaguje.
Ja sam spreman da podržim Vaš predlog, ne znam samo u kojoj će formi da bude iznet, bar kada je reč o našim kolegama poslanicima Skupštine Crne Gore. Ja sam gospođo Gojković upravo o tome govorio. Ja sam pominjao da naše kolege sede u zatvoru, mada mislim da su sada trenutno samo trojica, ostali su pušteni iz pritvora. I nije to „samo“. Jedan da je u zatvoru – mnogo je. (Svi su bili privedeni, a u međuvremenu su trojica zadržana, a mmeđu njima i gospodin Andrija Mandić). I mislim da je najmanje što možemo da uradimo, evo, nađite formu i formulaciju da reagujemo, podržimo naše kolege i tražimo njihovo hitno oslobađanje. Drugo, šta je problem da se, recimo, Narodna skupština Republike Srbije obrati parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope? Međunarodnim institucijama? Nije Savet bezbednosti UN jedina institucija gde se o tome može raspravljati. Sve su to logične, normalno očekivane mere i predlozi. Možda su dobri, možda nisu – ja smatram da je reakcija našeg političkog vrha bila neadekvatna i slaba. Nedovoljna! Možda ja grešim, ali dopustite da se to kaže! Da li to može da se ovde kaže, a da taj koji to kaže (ili ja) ne bude poliven salvama uvreda i temama koje nemaju nikakve veze. A verujte da bih ja, da sam zlonamerniji, vrlo lako mogao sada ovde vama pokazivati fotografije najbližih, najtešnjih zagrljaja gospodina Đukanovića i gospodina Vučića, i njih sa, ne znam, na primer, Mohamedom Dahlanom i nekim sumnjivim licima sa međunarodnih poternica. Razne stvari bih ovde mogao da radim, ne doprinosi nam, ne koristi nam to poštovane kolege. Ali vi to stalno radite, ili barem neki od vas stalno to rade.
U tom smislu, hajde, ili ćemo da budemo konstruktivni, a onda da stvarno budemo konstruktivni, ne treba da huškamo Srbe na Srbe i da pravimo atmosferu koju će onda neko iskoristiti, bilo neko iz zemlje ili neko van zemlje – onda demonstrirajmo tu dobru volju. A ne da neko ispada idiot tako što stalno govori i pokušava da bude konstruktivan, a biva neprekidno dočekan napadima, u strahu da neće ugroziti vaš rejting. ((Neće se ugroziti, jak vam je rejting, visok vam je rejting, što (malo) zaslugom, a što medijskom manipulacijom. U svakom slučaju, većina vas podržava. Dakle, nemojte brinuti zbog toga.) Ali, svejedno, hajde da ovde reagujemo odgovorno i državotvorno. Pokušajmo barem tako. Setite se da smo praznili ambasadu u Skoplju, samo zbog neke spekulacije, glasine, ili neke informacije –povukli smo ne samo ambasadora, već sve osoblje naše ambasade u Skoplju. Pa to nikada, ili jako retko je činjeno. To se čak i u vreme rata ne radi uvek. A mi smo to radili. A sada se čak plašimo da pozovemo ambasadora Crne Gore (ako nije već pozvan) da mu se uputi diplomatski demarš.
I još nešto, rekoste da „nećemo da zbunjujemo i ugrožavamo pozicije naših sunarodnika u Crnoj Gori“. Naravno da nećemo. Ali ja mislim da bi se oni osetili ohrabrenim ako, recimo, skupština kao najviši zakonodavni organ vlasti u Srbiji uputi neku vrstu apela i podrške. Dakle, ne bi se osećali napušteno kao što se možda sada osećaju. Naravno, i završavam time – saradnja sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Ne saradnja, već najtešnja konsultacija i sa Mitropolijom i, naravno, sa patrijarhom. Uostalom, patrijarh je vrlo jasno izneo svoj stav, Sveti Sinod je izneo svoj stav, Mitropolija je iznela svoj stav – pretučen je jedan vladika SPC. Uhapšeni su poslanici parlamenta Crne Gore, građani se prebijaju, stanje je haotično. Nećemo mi dolivati ulje na vatru, ali nemojte ni da se ti ljudi osete napuštenim od nas. Hajde da bar u ovoj situaciji pokušamo da reagujemo složno, pa će po tom pitanju biti manje prostora za manipulacije i zloupotrebe sa raznih strana, dobronamernih, ili manje dobronamernih, spolja ili iznutra. Zahvaljujem.
*** Samo bih skrenuo pažnju da je gospođa Gojković u replici govorila četiri minuta i deset sekundi. To je isto jedan od načina kako se zloupotrebljava poslovnik. Drugo je da li će neko da završi rečenicu, misao, ne znam 15-20 sekundi, a drugo je da se dvostruko, trostruko probije vreme. Ja sam rekao gospođo Gojković šta konkretno mislim i treba - mogu i da ponovim. Vi niste bili u sali, pa to možda niste ni čuli. Ali, naravno da ste i Vi dovoljno puta čuli da sam se ogradio i rekao: „Niko ovde ne govori o pozivanju na silu, vosjku i tenkove“. Nego vama to neodgovara, pa zloupotrebljavate reči i upravo ih izvrćete na ovaj način na koji sam malopre rekao. Postoji, rekoh, čitava lepeza mogućih političkih i diplomatskih poteza. Evo i sami smo na putu da do nekih dođemo.
Ja sam čak i sada konstruktivno diskutovao i pokušavao da kažem i da podržim neku ideju zajedničkog reagovanja. Ali, ne! Pokazuje se da je vama, ne samo Vama lično, nego, generalno, vama kao vlasti i vladajućoj većini, stalo samo do zaštite svog rejtinga. Vama je stalo gospođo Gojković, pošto ste Vi mene prozivali, da zadržite iluziju (sačuvate je kod građana koji nas gledaju, ili koji će gledati izveštaj sa ove sednice), iluziju da brinete o Srbima u Crnoj Gori. Baš vas briga za to! Baš vas briga za njih! Ja ne „palim vatru“. Ja pozivam na razum. Ali draga gospodo i drage kolege neće biti da je tako kao što vi tvrdite. Što ne sazovete sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost? Što nam niste ponudili rezoluciju parlamenta? Što sada niste ponudili neki papir koji bismo ovde podržali? Pa, na neki način time izazvali i one koji nisu ovde, koji nisu parlamentu. Da i oni potpišu taj papir i apel. To bi bilo pametno i korisno. I TO bi bilo državotvorno.
Nisam advokat Boška Obradovića. Mi smo bili na istoj listi, ali smo različiti poslanički klubovi. Ja da podržavam tu njegovu politiku, bio bih u njegovoj stranci. U nekoliko gestova sam se ogradio od poteza koje je kolega povlačio. Ali, znate, kada neko ovde u skupštini na takav način proziva i napada stalno i uvek iste ljude onda neki moj osećaj mi ne dozvoljava da se i ja pridružim tom linču. Bio bih mnogo kritičniji prema politici i nekoh svojih kolega iz opozicije – da ih vi malo manje napadate i da ih vi malo manje „cipelarite“ ovde. I da bukvalno svaka diskusija, na bilo koju temu, nije zapravo sračunata na difamaciju, prozivku, psovke i grdnje – tih odsutnih kolega. Što se tiče mene, nisam ja neko „ko se ne sme napadati“. Naprotiv. Ja sam ovde najnapadaniji! I to non-stop napadaniji. I lično najnapadaniji – ako izuzmemo ove odsutne kolege, koje nisu ovde iz različitih razloga. Od prisutnih sam ubedljivo najnapadaniji. Ja lično i odnos prema meni su pokazatelj kako vi tretirate opoziciju! Ne, sučeljavanje stavova, nego „ad hoc“, „ad hominem”.
Svaka moja diskusija je uvek praćena istim nastupom, istim rečima, istog čoveka, ili istih ljudi. Čak i ljudi iz vaše poslaničke grupe su svesni da je to farsa. Pa kako vi mislite da ubedite nekoga iz Evropske unije, iz Evropskog parlamenta, da vam je stvarno stalo do rada i reda u parlamentu i toga da se vrate ljudi iz poslaničkih grupa koje bojkotuju, kada ovako tretirate jednog od malobrojnih pripadnika opozicije ovde? To je, zapravo, mera vaše demokratičnosti, a ne one slatke izjave pred predstavnicima Evropskog parlamenta. Dakle, neću da se ograđujem. Ogradim se ponekad u holu, odgovorim kada me neki novinar pita, Ali ovde, ritualno – neću. (A naravno da ne podržavam sve poteze nekih kolega. Na kraju krajeva, ja sam ovde, a oni nisu.) Pridružiću se danas protestu ispred ambasade Crne Gore. Ali neću ničim doprineti da se pravi unutarsrpski raskol, svađa i tuča na način kojima će to drugima odgovarati. Hvala. (gleda na sat) Još uvek sam govorio kraće nego Vi maločas. *** Tokom opet poduže replike Maje Gojković Vukadinoviću, došlo je do incidenta između Boška Obradovića (koji je ušao u salu, uneo transparente „Milo, lopove ne damo ti svetinje!“ i „Vučić-Milo braća blizanci“) i Aleksandra Martinovića koji je nasrnuo pokušavajući da ih otme i iscepa. Sednica je nakratko prekinuta. Nakon toga, Vukadinović je više od sat vremena tražio reč, ali mu je Maja Gojković nije davala, sa obrazloženjem da „ne zna u čije ime on govori“. Da bi na samom kraju debate dobio reč po osnovu reklamacije kršenja poslovnika. *** Gospođo Gojković, član 107. Ovde je flagranto, višestruko, prekršen poslovnik i dostojanstvo Narodne skupštine zbog toga što mi niste dali reč, niti na repliku onda kada sam bio prozvan. A pre toga niste dozvolili da potrošim i iskoristim devet i po minuta poslovničkog vremena kojeg imam i koje mi stoji na raspolaganju. Vi to znate dobro. Vi možete da obmanjujete one koji ne znaju kako stvari stoje sa poslovnikom i poslaničkim grupama. Dok se neko svojim potpisom ne povuče – ta poslanička grupa postoji. Vi ste mi uskratili vreme samo zbog toga da ne bih rekao, odnosno da biste održali medije, auditorijum i one koji nas gledaju u pogrešnom uverenju – da su ovoga puta incident izazvali predstavnici Dveri! Ja se sa kolegom Boškom ne slažem oko mnogih stvari i to nije tajna, čak smo imali i neke oštre polemike. Ali ovoga puta on je napravio samo jedan performans kakav se pravi i u Evropskom parlamentu. A napadnut je od strane poslanika SNS. Aleksandar Martinović je kidisao na kolegu Kostića, pa se odbio kao ping pong loptica.
Dakle, incident su ovoga puta izazvali predstavnici vladajuće stranke. Dok su kolege imale neki performans kakav se pravi i u Evropskom parlamentu i u drugim parlamentima. Strašno je da je, izgleda, trebalo ovakav incident, da bi se shvatilo koliko je ozbiljna situacija. Mi smo trebali da pokažemo slogu. A zahvaljujući ponašanju vladajuće većine koja svaki sekund ovde koristi da izvređa malobrojne predstavnike opozicije – imamo situaciju koju imamo. Jasno je ko je napao, ko je kome prišao, ovoga puta. A jasno je i ko je ovde u sali predmet stalne šikane od strane poslanika vladajuće većine... (predesdnica mu isključuje mikrofon) Desetak minuta kasnije, jesenje zasedanje Skupštine Srbije je završeno, a uprkos najavama predsednice Maje Gojković i ministra Vulina nikakav predlog u vezi sa događajima u Crnoj Gori niti je podnet, niti usvojen. Niti tog dana, niti do danas. U Beogradu, 27. 12. 2019. (NSPM) |