Odgovor na "autorski tekst" Aleksandra Vučića - radnici, seljaci i poštena inteligencija

Ovaj tekst nije pokušaj da vodim "harangu" protiv vašeg autorskog teksta, odnosno teksta predsednika Srbije pod nazivom "Elita i plebs" (u "Politici" od 10.07.2019.godine). Ne zato što se bojim ili plašim neke agresivne i fašističke reakcije od vas (naprotiv, siguran sam da bi ste me prvi uzeli u zaštitu od potencijalnih napadača), već zato što po mom ličnom uverenju, taj tekst, bez ljutnje, po mom subjektivnom i krajnje ličnom mišljenju, ne poseduje ni minimalne kvalitete, koje bi trebao da imao, da bih ja trošio svoje dragoceno vreme, i da bi uopšte imalo smisla javno ga kritikovati.

Jedino što mogu javno da iznesem kao svoje "mišljenje", a da ima ikakve veze za pomenutim tekstom, jeste moj komentar, na vaš "predsednički komentar" sopstvenog teksta, u kome ste izneli da ste navodno "čuli od analitičara, da je taj tekst bio najčitaniji u poslednjih 20 godina"!

Dragi predsedniče, molim vas, da zbog odgovorne i važne pozicije na kojoj se nalazite, kao i zbog ugleda Srbije, ubuduće pazite ko su ti ljudi, koji vam se predstavljaju, ili koje vam drugi predstavljaju, kao analitičare! Jedan od tih "analitičara", bi mogao biti, na primer, i Nebojša Krstić, koji je, u neka ne tako davna vremena, bio i "omiljeni analitičar" Borisa Tadića! Njegove tadašnje "analize" i "hvalospevi" o mudroj politici Borisa Tadića, ništa manje nego i ove današnje analize (u kojima hvali Vas), predstavljaju i dalje najjeftinije laksativno sredstvo u Srbiji, koje je odlično za kompletno čišćenje organizma (izazivaju u isto vreme i povraćanje i pražnjenje creva)!

Uz to, čak i da je tačno da je najčitaniji u poslednjih 20. godina (a ne bi mogao to biti čak i da ste naredili da ga mora naglas pročitati svaki član SNS-a, i to javno u prostorijama stranke), morate znati da iako "Zadruga" na TV Pinku i "Parovi" na Tv Hepi, spadaju u najgledanije TV emisije u Srbiji, to baš ništa ne govori o njihovom kvalitetu i značaju, i pre su samo zanimljiv sociološki fenomen jednog vremena! Uz to, mogu vam garantovati, da bi čak i vaš navodno "najčitaniji autorski tekst u poslednjih 20 godina", bio još mnogo čitaniji da je bio ilustrovan pojedinim scenama "seksa i nasilja" iz "Zadruge" ili "Parova"! Ili da obrnemo, verujte mi da bi "organizovano javno čitanje vašeg autorskog teksta", od strane nekih od glavnih protagonista "Zadruge" ili "Parova", učinili vaš tekst još mnogo čitanijim i popularnijim, naročito u vašem sopstvenom članstvu. Ali, verujte mi, pitanje je ko bi od toga više imao koristi, vi ili ti "junaci" našeg doba, koji nas zajedno sa vama vode u "novi vrli svet" i tamu svetle budućnosti.

Uz sve to, kada vam se već obraćam, koristim ovu jedinstvenu priliku da vam dam i jedan posve prijateljski savet. Molim vas, ali vas zaista molim, da kada se ubuduće i ohrabrite da nešto napište, uvek dajte nekome (još bolje i nekoliko njih), koji nisu po karakteru ulizice i klimoglavci, da to predhodno pročita(ju) i da vam kažu svoje iskreno mišljenje: Molim vas da nipošto prilikom pisanja autorskih tektova ne budete sujetni po pitanju njihove nepristrasne ocene i kritike. Ako nemate takve ljude u vašem okruženju (a znajući kakvi su najčešće ljudi po karakteru koji teže i vole da budu u blizini čoveka koji ima tako veliku političku moć i težinu kao vi), ja vam se evo javno nudim, da ubuduće pročitam svaki vaš tekst pre objavljivanja i i potom vam iznesem svoje lično mišljenje o njemu, i to potpuno iskreno i bez ustručavanja zbog vaše političke moći, a sa samo jednim ciljem: da vaš tekst bude što kavlitetniji, što jasniji i što čitaniji. Drugim rečima, da vaš teskt bude što dostojniji predsednika Republike Srbije! Ove moje reči shvatite doslovno. Naravno, ta moja usluga bi bila velika čast za mene, i podrazumeva se da bi bila i potpuno dobrovoljna i potpuno besplatna i potpuno diskretna. Da će moja potencijalna buduća savetodavna pomoć vama, prilikom vašeg pisanja autorskih tekstova, biti zasigurno iskrena, otvorena, kritička i korisna, mislim da sam već odavno dokazao svojim dugogodišnjim pisanjem i javnim iznošenjem svog stava po pitanju mnogih vaših poteza, kao i poteza vlasti u celini. Naravno, obzirom da sam po pitanju sopstvenog mišljenja potpuno nezavisan u odnosu i na vlast i na opoziciju, to jest da nisam ni član ni simpatizer nijedne političke partije ili stranke, možete biti potpuno sigurni da ćete imati neutralnog savetnika koji ima samo jedan cilj: da sve autorizovane reči predsednika Srbije, budu što kvalitetnije i da zaista prenesu poruku na najlepši i najpismeniji način.

Verujte mi, kao što već rekoh, ja i sam povremeno pišem (nekad češće, nekad ređe), i to uvek samo na one teme koje mi se same nametnu i gde osetim da imam šta da kažem, a da to bude novo, i ujedno bude originalno sagledavanje nekog problema i iznošenje drugačijeg ugla sagledavanja po tom pitanju, i koje može dati makar mali doprinos njegovom boljem razumevanju i rešavanju. I vama savetujem da pišete samo onda kada osetite takav poriv. Svako pisanje radi pisanja, ili radi nekog konkretnog interesa će vas voditi u pisanje čistog pamfleta, što nije dostojno predsednika nijedne države, pa ni naše Srbije.

I na kraju, da vam kažem, šta sam pomislio nakon što sam sa posebnom pažnjom pročitao vaš tekst. Pomislio sam samo: radnici, seljaci i poštena inteligencija. O čemu se radi?

Komunistička partija, odnosno komunistička ideologija je ovako precizno definisala svoju podršku u narodu.

Dakle, više je nego jasno, da su radnici i seljaci (verovatno zbog nedostatka obrazovanja) po "difoltu" bili pošteni, a inteligencija je (baš zbog obrazovanje) mogla biti i nepoštena. Obzirom da su radnici (seljaci u znatno manjoj meri), često bili jedina raspoloživa kategorija naroda (vi bi ste rekli plebsa), u kojoj je trebalo napraviti izbor za mnoge rukovodeće pozicije u državi, komunistička ideologija je primetila da je ipak teško od neobrazovanog čoveka (dakle radnika) napraviti kvalitetnog rukovodica. Naravno, komunistička partija je pokušala da reši taj problem, tako što je za svoje buduće rukovodioce, koji su bili slabo obrazovani, organizovala studiranje uz rad (na državnim fakultetima), i po posebnom programu (uveče), ali je uz to organizovala i "Političke škole" (najpoznatija je bila ona u Kumrovcu - rodnom mestu druga Tita), koje su takođe bile mesto sticanja dodatnog "obrazovanja" i veština, kojima je bilo neophodno da raspolažu budući uspešni "partijski kadrovi". Ovom prilikom želim samo da podsetim predsednika Srbije, da ovo možda može biti ipak bolje rešenje za "dodatno školovanje i obrazovanje" svojih hronično slabije obrazovanih partijskih kadrova. Da budem potpuno pošten i iskren - ovaj problem "nedostatka obrazovanja" jeste kulminirao dolaskom SNS na vlast (a SNS je ipak nastao od Srpske Radikalne Stranke koja je uvek tradicionalno imala najneobrazovanije članstvo i simpatizere), ali je počeo još za vreme predhodne vlasti (na čelu sa Demokratskom Strankom), koja se "prva" neslavno proslavila sa svojim prvim "kupljenim" doktorom - Dr Šapićem. Nekako mi otvaranje "političke škole" zvuči mnogo bolje i poštenije rešenje od današnje opšte jagme za kupovinom diploma po privatnim fakultetima i univerzitetima, kako bi se samo ispunio privid, više nego očiglednog nedostatka obrazovanja u vladajućoj garnituri. Nisam zlonameran kada to kažem, već samo mislim da bi krajnje vreme bilo da SNS razmisli o tome da otvori makar jednu "Političku školu", u kojoj bi zaista bilo pruženo neophodno minimalno obrazovanje za svoje buduće rukovodioce. Naravno, samo predsednik Srbije može svojim ugledom garantovati visok nivo obrazovanja koje će se tamo dobijati, po ubrzanoj metodi! U svakom slučaju bi bilo manje neprijatno otvoriti takvu "političku školu", nego da se budući vrhunski rukovodeći kadrovi "vuku po mnogobrojnim privatnim fakultetima" u potrazi za što bržom i što jeftinijom diplomom, koja po pravilu zauzvrat ne daje ništa, a ponajmanje nedostajuće obrazovanje, za kojima članstvo SNS-a prosto vapi! A žeđ za znanjem se jedino znanjem može ugasiti! Zamislite samo koliko bi svoje funcije kvalitetnije i bolje obavljali svi oni priučeni kadrovi SNS-a na visokim pozicijama.

Na primer, Marko Đurić je upisao 2002. godine Pravni fakultet u Beogradu, pa pošto je bilo teško, prešao na privatni fakultet pod nazivom Pravni fakultet za privredu i pravosuđe u Novom Sadu gde se moglo "požuriti" i diplomirati 2010. godine (8 godina je trajalo to temeljno studiranje). Ali kakav je mudrijaš i vrag taj Marko Đurić - posle "teškom mukom stečene diplome privatnog Pravnog fakulteta - on upisuje Master studije na Fakultetu političkih nauka (da malo "propere kupnjenu diplomu" i zavara trag).

Ili čuveni doktor Nebojša Stefanović - koji je "iskusno" odmah na početku upisao Fakultet za poslovne studije na Megatrend Univerzitetu, pa tu i "masterisao i doktorisao". Obojica pomenutih SNS junoša, nisu hteli da naprave grešku Tomislava Nikolića, pa da se "školuju" pod stare dane! Ali potpuno je nebitno i slučajno što sam njih dvojicu poimence naveo. Jedno je sigurno - mogla bi njih dvojica da prođu kroz onu pomenutut "političku školu", verujem da bi im se to dodatno obrazovanje "osetilo" u javnim nastupima, bez obzira na titulu doktora, koju Nebojša Stefanović nosi na svojim nejakim plećima, ko Isus Hrist krst!

Toliko o radnicima i seljacima. Da se vratimo na "poštenu inteligenciju": Za komunističku ideologiju je postojala "poštena inteligencija" (uslovno rečeno inteligencija), i to je bila samo ona koja je bez pogovora i bez razmišljanja podržava komunističku partiju i njeno vođstvo u tamu svetle budućnost. (hm, omače mi ista sintagma sa početka teksta koja govori o današnjici).

Ona druga inteligencija, što je komunistička ideologija i partija "krstila" kao nepoštenu inteligenciju, je ustvari u to vreme bila jedina prava inteligencija. Ona se sastojala od retkih nezavisnih intelektualaca, koji svoje stavove i mišljenje nisu podanički i servilno "usklađivali" sa interesima tadašnje vlasti i vladajuće ideologije, i koje nije bilo moguće "potkupiti" ličnim interesima i privilegijama (kao i danas direktorskim mestima, upravnim odborima, izmišljenim radnim mestima, izmišljenim naučnim projektima itd) Naprotiv, oni su svoje mišljenje i stavove iznosili javno, bez obzira što su unapred znali da se neće dopasti vladajućem režimu, odnosno vlastima, često za to "zadovoljstvo" plaćajući i preveliku cenu, ponekad i sopstvenim životom i slobodom. Ti pravi intelektulaci su bili i ostali jedine svetle tačka tih ne tako davnih vremena, i predstavljali su, i još uvek predstavljaju pravu elitu jer su se usudili da misle, razmišljaju i maštaju o društvu i državi u kojoj žive, van okvira vladajuće ideologije ne razmišljajući.

Zašto vam sve ovo kažem druže predsedniče Srbije?

Pa zato što mislim da nijedan predsednik Srbije (pogotovu vi koji ste u isto vreme i predsednik vaše vladajuće političke stranke!), pa ni vi, ne treba uopšte da se bavi inteligencijom kao temom, kao ni ulogom inteligencije, visinom inteligencije, ponašanjem inteligencije, vrstama inteligecnije, kvalitetom inteligencije, podelom inteligencije po političkim strankama, a pogotovu ne sme nipošto da bude "sujetan i ogorčen", na javno iznetu kritiku inteligencije! Mislim da su okviri vaših predsedničkih ovlašćenja (mislim na vašu poziciju predsednika stranke) takvi da možete da se nesmetano bavite inteligencijom (a može i glupošću), svog partijskog članstva! Zašto sebi dopuštate, da se kao nekakav autokratski diktator (nekada Tito), osvrćete na ono što radi inteligencija. Vaše je da, na osnovu javnog (ali i stručnog) delovanja inteligenicje, obzirom da ste i sami intelelktualac i deo inteligencije, prepoznate one delove inteligencije koje možete na pravi način iskoristiti na dobrobit društva i države! Šta će vama kao predsedniku države Srbije sukob sa inteligencijom? Šta vam treba da se vi bavite javno "merenjem" stepena obrazovanja i inteligenciju, i određivanjem ko spada u kategoriju elite, a ko u kvazielitu? Pobogu, predsedniče, to nije samo put kojim se ređe ide, to je put u fašizam, koga se vi, znam to, ne samo javno, već i privatno, veoma gnušate!?

PS. Pogotovu vam zameram što samovoljno i samoinicijativno "ocenjujete" intelektulane osobine i moralne podobnosti lidera opozicije, uzimajući da su oni po nekom samo vama znanom principu, nekakav deo elite ili kvazielite ili lažne elite!

Poštovani predsedniče, bez ljutnje, političke stranke u Srbiji danas, su sigurno poslednje mesto u ovoj državi, gde ćete naći prave intelektualce i delove nacionalne elite! Tu ćete naći samo one sa prefiksom "kvazi", i to kako u vašoj stranci, tako i kod opozicije! Prava elita i inteletualci su danas zgroženi čitavom političkom scenom u Srbiji! I oni to i danas, kao i nekada "nepoštena inteligencija" u komunističkoj jednopartijskoj diktaturi" to javno kažu svima u "brk", (pa i vama), bez dodvoravanja i ulagivanja kome (pa i vama). Prava elita i intelektulaci, pre svega, rade profesionalno i odgovorno i kvalitetno svoj posao u korist države Srbije i njenog naroda! Tek u drugom koraku, oni stiču pravo, i to samo retki od njih, da svojim javnim delovanjem utiču na formiranje stavova i način razmišljanja čitavog naroda.

To je pravo, ali i obaveza svake prave elite i intelektualca. Nemojte nepotrebno stajati na njihovom putu, koji se čak i ne "ukršta" sa vašim. Ne pokušavajte uzaludno da pravu nacionalnu elitu (poštenu inteligenciju u komunizmu), koja se usuđuje da razmišlja i kritikuje sve ono što smatara da nije dobro u Srbiji (pa i Vas), sa ciljem da poboljša društvo i državu, bacite u blato i angažujete u stranačkoj i partijskoj borbi!

Veliki pozdrav,

Do nekog novog čitanja...