Политички живот | |||
Одговор на "ауторски текст" Александра Вучића - радници, сељаци и поштена интелигенција |
четвртак, 18. јул 2019. | |
Овај текст није покушај да водим "харангу" против вашег ауторског текста, односно текста председника Србије под називом "Елита и плебс" (у "Политици" од 10.07.2019.године). Не зато што се бојим или плашим неке агресивне и фашистичке реакције од вас (напротив, сигуран сам да би сте ме први узели у заштиту од потенцијалних нападача), већ зато што по мом личном уверењу, тај текст, без љутње, по мом субјективном и крајње личном мишљењу, не поседује ни минималне квалитете, које би требао да имао, да бих ја трошио своје драгоцено време, и да би уопште имало смисла јавно га критиковати. Једино што могу јавно да изнесем као своје "мишљење", а да има икакве везе за поменутим текстом, јесте мој коментар, на ваш "председнички коментар" сопственог текста, у коме сте изнели да сте наводно "чули од аналитичара, да је тај текст био најчитанији у последњих 20 година"! Драги председниче, молим вас, да због одговорне и важне позиције на којој се налазите, као и због угледа Србије, убудуће пазите ко су ти људи, који вам се представљају, или које вам други представљају, као аналитичаре! Један од тих "аналитичара", би могао бити, на пример, и Небојша Крстић, који је, у нека не тако давна времена, био и "омиљени аналитичар" Бориса Тадића! Његове тадашње "анализе" и "хвалоспеви" о мудрој политици Бориса Тадића, ништа мање него и ове данашње анализе (у којима хвали Вас), представљају и даље најјефтиније лаксативно средство у Србији, које је одлично за комплетно чишћење организма (изазивају у исто време и повраћање и пражњење црева)! Уз то, чак и да је тачно да је најчитанији у последњих 20. година (а не би могао то бити чак и да сте наредили да га мора наглас прочитати сваки члан СНС-а, и то јавно у просторијама странке), морате знати да иако "Задруга" на ТВ Пинку и "Парови" на Тв Хепи, спадају у најгледаније ТВ емисије у Србији, то баш ништа не говори о њиховом квалитету и значају, и пре су само занимљив социолошки феномен једног времена! Уз то, могу вам гарантовати, да би чак и ваш наводно "најчитанији ауторски текст у последњих 20 година", био још много читанији да је био илустрован појединим сценама "секса и насиља" из "Задруге" или "Парова"! Или да обрнемо, верујте ми да би "организовано јавно читање вашег ауторског текста", од стране неких од главних протагониста "Задруге" или "Парова", учинили ваш текст још много читанијим и популарнијим, нарочито у вашем сопственом чланству. Али, верујте ми, питање је ко би од тога више имао користи, ви или ти "јунаци" нашег доба, који нас заједно са вама воде у "нови врли свет" и таму светле будућности. Уз све то, када вам се већ обраћам, користим ову јединствену прилику да вам дам и један посве пријатељски савет. Молим вас, али вас заиста молим, да када се убудуће и охрабрите да нешто напиште, увек дајте некоме (још боље и неколико њих), који нису по карактеру улизице и климоглавци, да то предходно прочита(ју) и да вам кажу своје искрено мишљење: Молим вас да нипошто приликом писања ауторских тектова не будете сујетни по питању њихове непристрасне оцене и критике. Ако немате такве људе у вашем окружењу (а знајући какви су најчешће људи по карактеру који теже и воле да буду у близини човека који има тако велику политичку моћ и тежину као ви), ја вам се ево јавно нудим, да убудуће прочитам сваки ваш текст пре објављивања и и потом вам изнесем своје лично мишљење о њему, и то потпуно искрено и без устручавања због ваше политичке моћи, а са само једним циљем: да ваш текст буде што кавлитетнији, што јаснији и што читанији. Другим речима, да ваш тескт буде што достојнији председника Републике Србије! Ове моје речи схватите дословно. Наравно, та моја услуга би била велика част за мене, и подразумева се да би била и потпуно добровољна и потпуно бесплатна и потпуно дискретна. Да ће моја потенцијална будућа саветодавна помоћ вама, приликом вашег писања ауторских текстова, бити засигурно искрена, отворена, критичка и корисна, мислим да сам већ одавно доказао својим дугогодишњим писањем и јавним изношењем свог става по питању многих ваших потеза, као и потеза власти у целини. Наравно, обзиром да сам по питању сопственог мишљења потпуно независан у односу и на власт и на опозицију, то јест да нисам ни члан ни симпатизер ниједне политичке партије или странке, можете бити потпуно сигурни да ћете имати неутралног саветника који има само један циљ: да све ауторизоване речи председника Србије, буду што квалитетније и да заиста пренесу поруку на најлепши и најписменији начин. Верујте ми, као што већ рекох, ја и сам повремено пишем (некад чешће, некад ређе), и то увек само на оне теме које ми се саме наметну и где осетим да имам шта да кажем, а да то буде ново, и уједно буде оригинално сагледавање неког проблема и изношење другачијег угла сагледавања по том питању, и које може дати макар мали допринос његовом бољем разумевању и решавању. И вама саветујем да пишете само онда када осетите такав порив. Свако писање ради писања, или ради неког конкретног интереса ће вас водити у писање чистог памфлета, што није достојно председника ниједне државе, па ни наше Србије. И на крају, да вам кажем, шта сам помислио након што сам са посебном пажњом прочитао ваш текст. Помислио сам само: радници, сељаци и поштена интелигенција. О чему се ради? Комунистичка партија, односно комунистичка идеологија је овако прецизно дефинисала своју подршку у народу. Дакле, више је него јасно, да су радници и сељаци (вероватно због недостатка образовања) по "дифолту" били поштени, а интелигенција је (баш због образовање) могла бити и непоштена. Обзиром да су радници (сељаци у знатно мањој мери), често били једина расположива категорија народа (ви би сте рекли плебса), у којој је требало направити избор за многе руководеће позиције у држави, комунистичка идеологија је приметила да је ипак тешко од необразованог човека (дакле радника) направити квалитетног руководица. Наравно, комунистичка партија је покушала да реши тај проблем, тако што је за своје будуће руководиоце, који су били слабо образовани, организовала студирање уз рад (на државним факултетима), и по посебном програму (увече), али је уз то организовала и "Политичке школе" (најпознатија је била она у Кумровцу - родном месту друга Тита), које су такође биле место стицања додатног "образовања" и вештина, којима је било неопходно да располажу будући успешни "партијски кадрови". Овом приликом желим само да подсетим председника Србије, да ово можда може бити ипак боље решење за "додатно школовање и образовање" својих хронично слабије образованих партијских кадрова. Да будем потпуно поштен и искрен - овај проблем "недостатка образовања" јесте кулминирао доласком СНС на власт (а СНС је ипак настао од Српске Радикалне Странке која је увек традиционално имала најнеобразованије чланство и симпатизере), али је почео још за време предходне власти (на челу са Демократском Странком), која се "прва" неславно прославила са својим првим "купљеним" доктором - Др Шапићем. Некако ми отварање "политичке школе" звучи много боље и поштеније решење од данашње опште јагме за куповином диплома по приватним факултетима и универзитетима, како би се само испунио привид, више него очигледног недостатка образовања у владајућој гарнитури. Нисам злонамеран када то кажем, већ само мислим да би крајње време било да СНС размисли о томе да отвори макар једну "Политичку школу", у којој би заиста било пружено неопходно минимално образовање за своје будуће руководиоце. Наравно, само председник Србије може својим угледом гарантовати висок ниво образовања које ће се тамо добијати, по убрзаној методи! У сваком случају би било мање непријатно отворити такву "политичку школу", него да се будући врхунски руководећи кадрови "вуку по многобројним приватним факултетима" у потрази за што бржом и што јефтинијом дипломом, која по правилу заузврат не даје ништа, а понајмање недостајуће образовање, за којима чланство СНС-а просто вапи! А жеђ за знањем се једино знањем може угасити! Замислите само колико би своје фунције квалитетније и боље обављали сви они приучени кадрови СНС-а на високим позицијама. На пример, Марко Ђурић је уписао 2002. године Правни факултет у Београду, па пошто је било тешко, прешао на приватни факултет под називом Правни факултет за привреду и правосуђе у Новом Саду где се могло "пожурити" и дипломирати 2010. године (8 година је трајало то темељно студирање). Али какав је мудријаш и враг тај Марко Ђурић - после "тешком муком стечене дипломе приватног Правног факултета - он уписује Мастер студије на Факултету политичких наука (да мало "пропере купњену диплому" и завара траг). Или чувени доктор Небојша Стефановић - који је "искусно" одмах на почетку уписао Факултет за пословне студије на Мегатренд Универзитету, па ту и "мастерисао и докторисао". Обојица поменутих СНС јуноша, нису хтели да направе грешку Томислава Николића, па да се "школују" под старе дане! Али потпуно је небитно и случајно што сам њих двојицу поименце навео. Једно је сигурно - могла би њих двојица да прођу кроз ону поменутут "политичку школу", верујем да би им се то додатно образовање "осетило" у јавним наступима, без обзира на титулу доктора, коју Небојша Стефановић носи на својим нејаким плећима, ко Исус Христ крст! Толико о радницима и сељацима. Да се вратимо на "поштену интелигенцију": За комунистичку идеологију је постојала "поштена интелигенција" (условно речено интелигенција), и то је била само она која је без поговора и без размишљања подржава комунистичку партију и њено вођство у таму светле будућност. (хм, омаче ми иста синтагма са почетка текста која говори о данашњици). Она друга интелигенција, што је комунистичка идеологија и партија "крстила" као непоштену интелигенцију, је уствари у то време била једина права интелигенција. Она се састојала од ретких независних интелектуалаца, који своје ставове и мишљење нису поданички и сервилно "усклађивали" са интересима тадашње власти и владајуће идеологије, и које није било могуће "поткупити" личним интересима и привилегијама (као и данас директорским местима, управним одборима, измишљеним радним местима, измишљеним научним пројектима итд) Напротив, они су своје мишљење и ставове износили јавно, без обзира што су унапред знали да се неће допасти владајућем режиму, односно властима, често за то "задовољство" плаћајући и превелику цену, понекад и сопственим животом и слободом. Ти прави интелектулаци су били и остали једине светле тачка тих не тако давних времена, и представљали су, и још увек представљају праву елиту јер су се усудили да мисле, размишљају и маштају о друштву и држави у којој живе, ван оквира владајуће идеологије не размишљајући. Зашто вам све ово кажем друже председниче Србије? Па зато што мислим да ниједан председник Србије (поготову ви који сте у исто време и председник ваше владајуће политичке странке!), па ни ви, не треба уопште да се бави интелигенцијом као темом, као ни улогом интелигенције, висином интелигенције, понашањем интелигенције, врстама интелигецније, квалитетом интелигенције, поделом интелигенције по политичким странкама, а поготову не сме нипошто да буде "сујетан и огорчен", на јавно изнету критику интелигенције! Мислим да су оквири ваших председничких овлашћења (мислим на вашу позицију председника странке) такви да можете да се несметано бавите интелигенцијом (а може и глупошћу), свог партијског чланства! Зашто себи допуштате, да се као некакав аутократски диктатор (некада Тито), осврћете на оно што ради интелигенција. Ваше је да, на основу јавног (али и стручног) деловања интелигеницје, обзиром да сте и сами интелелктуалац и део интелигенције, препознате оне делове интелигенције које можете на прави начин искористити на добробит друштва и државе! Шта ће вама као председнику државе Србије сукоб са интелигенцијом? Шта вам треба да се ви бавите јавно "мерењем" степена образовања и интелигенцију, и одређивањем ко спада у категорију елите, а ко у квазиелиту? Побогу, председниче, то није само пут којим се ређе иде, то је пут у фашизам, кога се ви, знам то, не само јавно, већ и приватно, веома гнушате!? ПС. Поготову вам замерам што самовољно и самоиницијативно "оцењујете" интелектулане особине и моралне подобности лидера опозиције, узимајући да су они по неком само вама знаном принципу, некакав део елите или квазиелите или лажне елите! Поштовани председниче, без љутње, политичке странке у Србији данас, су сигурно последње место у овој држави, где ћете наћи праве интелектуалце и делове националне елите! Ту ћете наћи само оне са префиксом "квази", и то како у вашој странци, тако и код опозиције! Права елита и интелетуалци су данас згрожени читавом политичком сценом у Србији! И они то и данас, као и некада "непоштена интелигенција" у комунистичкој једнопартијској диктатури" то јавно кажу свима у "брк", (па и вама), без додворавања и улагивања коме (па и вама). Права елита и интелектулаци, пре свега, раде професионално и одговорно и квалитетно свој посао у корист државе Србије и њеног народа! Тек у другом кораку, они стичу право, и то само ретки од њих, да својим јавним деловањем утичу на формирање ставова и начин размишљања читавог народа. То је право, али и обавеза сваке праве елите и интелектуалца. Немојте непотребно стајати на њиховом путу, који се чак и не "укршта" са вашим. Не покушавајте узалудно да праву националну елиту (поштену интелигенцију у комунизму), која се усуђује да размишља и критикује све оно што сматара да није добро у Србији (па и Вас), са циљем да побољша друштво и државу, баците у блато и ангажујете у страначкој и партијској борби! Велики поздрав, До неког новог читања... |