Novi fokus na Zapadni Balkan

Ljubljana, 2. april 2008.

Prošle subote u Brdu kod Kranja u Sloveniji, 27 EU ministara spoljnih poslova poslalo je jasnu poruku ponovnog potvrđivanja EU perspektive za zapadni Balkan – poruku koja je bila preko potrebna u vremenu nakon kosovske nezavisnosti, a pre NATO skupa u Bukureštu ove sedmice i parlamentarnih izbora u Srbiji u maju.

U Brdu je ostalo zapaženo prisustvo srpskog ministra spoljnih poslova Jeremića, kao i kosovskog premijera Tačija. EU je u februaru saopštila da se odluka o priznavanju Kosova ostavlja svakoj državi članici pojedinačno, što ne menja zajedničku posvećenost tome da Kosovo treba da postane deo regionalne saradnje i izvuče korist od EU perspektive za region, čiji je i deo.

Ne otkrivamo nikakvu tajnu kada kažemo da je Srbija bila u središtu pažnje u Brdu. Kako je jedan naš kolega rekao u subotu, mi svi za Srbiju hoćemo isto ono što je i Slovenija – koja je zajedno sa Srbijom nekada bila jedna od jugoslovenskih republika a sada predsedava EU – postigla. Srbija je prošlog novembra parafirala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i sada se čeka njegovo potpisivanje. Bez sumnje, potrebno je da Srbija obavi svoje međunarodne i moralne obaveze kako bi se pridružila EU porodici. Shvatamo da je, uoči izbora, Srbija nesigurna u pogledu svoje budućnosti i da je njeno opredeljenje prema Evropi mlako. Stoga su i sadašnje i buduće predsedništvo EU ubeđeni da partneri moraju naći inovativne načine da proevropskim snagama u Srbiji pruže neophodni podstrek, bez pravljenja kompromisa sa vrednostima na kojima je EU zasnovana. Poput Kosova, i Srbija je u mnogo čemu jedinstven slučaj. Iz tog razloga, kako je u Brdu predloženo, želimo da pokažemo dobru volju EU prema narodu Srbije i ponudimo predlog besplatnog viznog režima Srbiji.

Međutim, čvrsto ćemo insistirati da Srbija poštuje prethodne dogovore i uzdrži se od svake zapaljive retorike ili aktivnosti koje bi mogle da ugroze bezbednosnu situaciju u regionu. Mi u potpunosti poštujemo osećanja naših srpskih prijatelja, ali je dobra regionalna saradnja jedan od uslova za zemlje koje žele članstvo u EU, što važi i za Srbiju. A misije EULEX i EUSR za Kosovo znak su posvećenosti EU Kosovu. Ne može se u isto vreme tražiti članstvo u EU a odbiti razgovor sa njenom misijom, koja je tamo poslata na prvom mestu zbog kosovskih Srba. Iznad svega, Srbija ne treba da dozvoli da pitanje Kosova određuje njene odnose sa EU.

Jedna od mera koje bi mogle da pridobiju srca i umove ljudi na Balkanu je nastavak rada na planovima vizne liberalizacije za sve zemlje u regionu tako što bi se ubrzo ispunile takozvane mape puta, što bi postavilo realne i konkretne uslove koji bi, ako i kada budu ispunjeni, otvorili put bezviznom putovanju. Ne bi trebalo da izgubimo iz vida ni frustrirajući paradoks činjenice da su zemlje bivše Jugoslavije već imale iskustvo bezviznog putovanja u vremenu pre 1990. godine.

Mada su – iz očiglednih razloga – naše oči u poslednje vreme bile uprte ka Srbiji i Kosovu, ne treba da zaboravimo ni ostatak regiona. Trebalo bi odati priznanje progresu koji su Crna Gora i Albanija nedavno napravile. U Bosni i Hercegovini je potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju nadohvat ruke, pod uslovom da policijska reforma bude sprovedena – u sledećih nekoliko dana, skupština BiH imaće još jednu priliku da napravi smele i hrabre korake po tom pitanju.

Na kraju, posebnu pažnju posvećujemo bivšoj jugoslovenskoj republici Makedoniji. Ohrabreni smo izvesnim napretkom koji je napravljen proteklih nekoliko dana po pitanju imena i iskreno se nadamo da će uslediti uzajamno prihvatljivo rešenje koje će omogućiti Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji da postane član NATO. To je budućnost zemlje i njenog naroda, koja nosi stvarni potencijal da tu zemlju učini jačom, a region stabilnijim.

Dr Dimitrij Rupel

Predsednik Saveta za opšte poslove i spoljne odnose EU

Ministar spoljnih poslova Slovenije

Bernar Kušner

Ministar spoljnih i evropskih poslova Francuske