Nemam više snage za strah

Draga Srbijo, želim da sa tobom, našom večnom otadžbinom, i onima koji su u tebi, danas sve i svja (samo danas, i nikad više!), podelim novootkrivenu misao vodilju, koja je iznenada, kao kakva munja, izronila iz nepoznatih dubina mojih misli i duha, i naprečac me i potpuno obuzela i osvojila. Ne želim da je iko shvata kao pretnju ikome, jer ona to nije. Smatram da je ona plod ne samo mog duha, već i duha svih onih imenih i bezimenih ljudi, sa kojima odnedavno (iako se čini, kao da je oduvek), činim jedno malo duhovno i intelektualno bratstvo, koje silno želi, da da svoj doprinos, da naša otadžbina Srbija, u budućim vremenima, bude bar malo bolja.

Nošen samo tom mišlju, hoću danas da svima vama poručim da kažem glasno i jasno: ja više nemam snage za strah! Nemam, jer osećam da odavde nema puta za nazad! Želim da se zna: iako naizgled sam i bespomoćan, boriću se da sačuvam i odbranim, ovo malo, od laži i propagande, oslobođeno i očišćeno parčence slobodne teritorije Srbije! To maleno "ostrvo slobode", i za mene samog, ima tajnovite i nepoznate granice svoje! I samo zato, to tajanstveno "ostrvo slobode", stvoreno i naseljeno duhovima mnogih, skoro nepoznato i za svoje tvorce, teško da će ikada biti uništeno!

To "ostrvo slobode", zadobijeno samo javno iznetim mislima, slobodoumnim, pravednim i iskrenim, ne zna da pregovara, trguje i dogovara se! Zašto bi se svima poznate istine i pravde srozavale i sa bilo kim pregovarale i dogovarale?! Neću se nikada povući ni zbog sebe, neću se nikada povući ni zbog svih onih, čije sam poverenje zadobio samo zato što sam izabrao i krenuo ovim, u Srbiji danas, tako retkim, ali časnim putem, sa koga nema silaska, i sa koga nema povratka. Taj put nema nikakav ni ovozemaljski, ali ni mitomanski cilj.

Samo istrajavanje i borba za ostanak na tom divnom i uzvišenom putu, predstavlja ispunjenje i dostizanje svih  ciljeva, kojima čovek treba da teži u današnjoj Srbiji. 

Samo istrajavanje i borba za ostanak na tom divnom i uzvišenom putu, predstavlja ispunjenje i dostizanje svih  ciljeva, kojima čovek treba da teži u današnjoj Srbiji. Na tom putu se podrazumeva samo jedno pravilo, a to je da se nikada ne predaš, ne prodaš, ne izdaš! Ovaj put obavezuje istinom i pravdom, kao jedinim pravim pokretačima, za boljitak Srbije, kojima sam i zadobio poverenje, svojih duhovnih i intelektualnih srodnika i saputnika.

Oni me na tom putu "bodre" i "ohrabruju", kao svi pravi prijatelji, i to tako što se brinu za mene, tako što me pozivaju da stanem, da ne ludujem, da odustanem, da se vratim nazad. Jačina njihovih povika, su moj najbolji putokaz i podrška, da se nalazim na pravom putu i na pravom smeru! I što je njihov glas sve tiši i sve slabiji i sve udaljeniji, ja znam da sam otišao veoma daleko, u pravom pravcu, jer ne mogu svi da idu ovim teškim i rizičnim putem! Ja na ovom putu neću taktizirati i neću čuvati snagu za povratak! Ići ću napred u nepoznato, koliko budu mogle noge da me nose, dok ih ne polome!

Zato neću ućutati nikada. Ne zato što neću svojim svesnim izborom, već zato što to ne umem! Neću odstupiti ni stopu nazad. Dosta je bilo kulturnog i vaspitanog prećutkivanja i povlačenja.

Ponavljam: nemam više snage za strah. Strah iscrpljuje. Strah se najčešće javlja kada već imaš veliki problem pred sobom. Ali strah nikada ne rešava nijedan problem, već samo otežava njegovo rešenje, tako što pored problema koji već imaš i sa kojim svakako moraš da se boriš, sada imaš još jedan dodatni, često jači i veći, i od samog problema, a za koji si samo ti odgovoran, jer si ga sam i stvorio: svoj strah! Tako, ako se bojiš, ti  u stvari imaš, umesto jednog problema, dva problema: onaj primarni problem, koji te čeka da ga rešiš, i problem koji si sam sebi stvorio, a to je strah!

Zato pred bilo kojim i bilo kakvim problemom nemoj da se bojiš, jer ga tako "hraniš" svojim strahom, a pošto su u strahu "velike oči", onda i problem postaje sve "veći i jači"! Ne troši nepotrebno svoju snagu, na stvaranje i rađanje svog straha, troši snagu na rešavanje svog početnog problema.

Umesto da se zavejan u bespuću planine, treseš od straha i plačeš nad svojom sudbinom, uplašen od zavijanja vukova i šibanja hladnog vetra, bolje je da iskopaš rupu u snegu, skloniš se od oluje i vukova, i razmisliš šta ti je činiti, kada kijamet prođe! Umesto da se treseš pred nasilnicima, koji su te presreli u mračnoj pustoj ulici, digni pesnice, pokaži zube i bori se!  Ne boj se, i ne strahuj, već čini ono što moraš činiti! Ne boj se ničega pred sobom, sem Boga i sebe samog!

On kao da želi da nas sve uplaši, da nam svima stvori osećaj straha, da nas sve parališe, i učini bespomoćnim, da ne činimo ništa na rešavanju svojih mnogobrojnih problema!

A šta danas čini onaj koji je "sve i svja" u Srbiji? On se sve vreme plaši svega, sve vreme priča o svom strahu, sve vreme "hrani" i širi svoj strah među svima nama! On kao da želi da nas sve uplaši, da nam svima stvori osećaj straha, da nas sve parališe, i učini bespomoćnim, da ne činimo ništa na rešavanju svojih mnogobrojnih problema!

On sam u današnjoj Srbiji predstavlja pravu "mašinu za strah"! I samo nam još nedostaje da se poptuno prepustimo jednom takvom paničaru!? Recite mi iskreno da kojim slučajem nije na poziciji na kojoj se  nalazi, ko bi ga od vas u Srbiji, uzeo za svog poslovnog ortaka ili partnera?

Šta biste tačno smeli da mu date da radi i da vodi u vašoj kompaniji? Da li mislite da bi bio dobar šef prodaje, možda lider, možda šef razvoja, možda ima takta za kontakte sa klijentima, možda je mudar i zna da nešto smisli, da nije dobar advokat, hm...? Da li biste smeli i imali živaca da zajedno sa njim držite čak i jednu trafiku zajedno? Naravno, ne računam kao mogući problem to, što bi vam možda njegov brat i kumovi, tražili reket od te trafike, ili uzimali slatkiše i ne bi plaćali...

***

A kako je počelo?

Na samom početku on se samo izdirao na sve nas, bio ljut na sve, kao da smo svi mi bili članovi njemu omiljenog DS-a, i valjda nas je zato nazivao svakakvim ružnim imenima: idiotima, neradnicima, kvaziintelektualcima, lažnom elitom, lenjivcima, kretenima, plaćenicima, izdajnicima, itd. Ali, to nas nije uplašilo, bar ne onoliko koliko je on mislio da treba!

Potom je u sledećoj fazi počeo da koristi svaku moguću priliku, to jest svaku kriznu situaciju, i nemili događaj, bilo kog tipa, ponašajući se uvek kao da je baš on najveći tragičar svakog tog događaja, i skriveni i pritajeni nečiji cilj i meta (ako ništa drugo, onda se žalio na svoju tešku sudbinu i zlu sreću, kao podpredsednika i premijera)! I od tada je počeo da stalno govori i viče gotovo plačljivim glasom, sa večitom suzom u oku (sasvim je svejedno dal je suza radosnica ili nesrećnica)! Setite se i onih njegovih, svakako antlogijskih scena loše glume (šmire), i izgovorenih rečenica: "kako ne sme ni da pomisli šta nam to dolazi iz Bosne i šta nam se valja niz reku Savu"!

Setite se kako je tada širio svoj strah na sve oko sebe i na celu državu! Obraćao se tada i najširoj javnosti kao da želi da nas sve uplaši, i govorio kako ima "dosta stradalih", ali da sada neće o njima da priča! Sav uspaničen i uplašen, pozvao je ljude usred noći da krenu autobusima da brane jedan grad od nadolazeće poplave, ali ne onaj grad koji se nalazi na onoj nižoj obali reke (jer tamo su drugi na vlasti!), već onaj grad koji se nalazi preko puta, i koji je na višoj obali reke!

Onda je u sledećoj fazi rešio da nas plaši neviđenim uspesima koji nam predstoje i koji su tu pred nama! Verovali ili ne, taj čovek je uspevao da nas "plaši", čak i najboljim mogućim vestima i njihovim najavama! Kako je to uspeo? Pa lepo: svi smo znali da laže, i da to nema veze sa životom, a onda kao svako razumno biće, i mi smo počeli da se pitamo, šta će biti posle, kada se sazna da je sve to bila laž, i da nema ništa od toga!

Setite se: "čuvenih srpskih mercedesa", "fabrike čipova - Mubadala", "fabrike delova za Boing", "finske fabrike kamiona Sisi - kao strateškog partnera FAP iz Priboja", "silnih i mnogobrojnih arapskih proizvođača hrane koji će podići poljoprivredne prinose nekoliko puta", "kancelarije za brze odgovore" (po najnovijoj odluci, on sam će biti jedini zapošljeni u svim tim kancelarijama za brze odgovore, i to u svim gradovima Srbije!), "Beograd na vodi", "njegove čuvene uspešne posete dvorištu Bele kuće, kada je sam sa travnjaka "Bele kuće", obećao silne američke investicije u Srbiju, što je kulminiralo i potrebom za direktnim letom Beograd-Njujork, jer od navalice silnih biznismena  iz Amerike se ne da više normalno živeti", itd.

I koliko god nas, sve više plaši, on sam sve više kuka i prenemaže se! Lije "lažne" suze, da ne bi umro od smeha! Čak se trudi i da izazove sažaljenje! Ponaša se kao dete, koje se duri pred sopstvenim roditeljima, ne bi li "izvukao" nešto "nezasluženo" za sebe, samo zato što se nada da će se roditelji sažaliti nad njim!

U sledećoj fazi je počeo da nas plaši konkretnije, tako što je počeo da šalje neke čudne i nasilne ljude, po svim gradovima i selima Srbije, gde su se odvijali lokalni izbori! Bilo je i prebijenih i uplašenih! I počela je da se uvlači tišina i strah u mnoge!

Onda na kraju svega počele su i dokumentovane (snimcima) otmice ljudi, usred bela dana, a počele su da se kao zadnji naprednjački modni krik, nose i "fantomke", prilikom vršenja uobičajenih službenih dužnosti, kao što je recimo rušenje bespravnih objekata! Kaže on: "idioti su što su to radili noću i još pod fantomkama, trebalo je usred bela dana"!

A to što su se skrivali iza fantomki, njemu ništa ne znači, ali svima je jasna poruka, da se tako može neko i ubiti, a da se ne zna ko je izvršilac! Zadnja poruka i porcija straha za nas i našu Srbiju!

I koliko god nas sve više plaši, on sam sve više kuka i prenemaže se! Lije "lažne" suze, da ne bi umro od smeha! Čak se trudi i da izazove sažaljenje! Ponaša se kao dete, koje se duri pred sopstvenim roditeljima, ne bi li "izvukao" nešto "nezasluženo" za sebe, samo zato što se nada da će se roditelji sažaliti nad njim! Ali on nije dete odavno, on je zreo čovek! Da li je to normalno?

On sada preuzima i ulogu Isusa Hrista (nešto poput one komedije "Isus Hrist-superstar"), žrtvuje se, radi 20 časova dnevno, ustaje u 4 izjutra, priča sa narodom, do 22 uveče, spava u kasarnama, jede u kasaranama, na tvrdim krevetima, na vojničkom kazanu, sve za naše dobro, jadan, mučenik, žrtva.... A ja vam samo kažem, šta će biti kada bude zaključio da ni to više ne pali, i kada se pojave kolone ljudi pod fantomkama da zakažu razgovor sa njim...

Znam da istorija nijedne zemlje sveta ne pamti ovakve ličnosti, sem po smešnim anegdotama i kao kuriozitete! Znam da ovakvi ljudi, ne mogu ni sebe da vode, a gde da vode države cele! Zar ovakvi mogu ikome da ulivaju poverenje? Takvi nikada nisu bili niti će ikada biti prave narodne vođe! Nažalost, tako je! Jedno znam, siguran sam, da će brzo biti popularan skoro kao što je danas popularan Vuk Drašković, ali ne baš toliko!