Ne prodaj, Srbine! Ne prodaj fukari da ti živome grob kopa. Bez zemlje nema ni neba, a bez neba, sve je jalovište

Ne prodaj Srbine, nije to zemlja no ucvetalo nebo.

Nije đedovina no anđeovina.

I, nije prađedovina već- Bogovina!

Vitlejemski se polen tu zapatio, Srbine, pa ne prodaj…

Tim su ti livadama i njivama kosci i orači gazili hodočasno.

Ne prodaj fukari da ti živome grob kopa.

Na tvome polju – tvojom šakom da kopa…

Ne prodaj- Gospod je tu sebi kolibu sačinio.

Sa Srbinom da vekuje…

Ne prodaj - ne znaš gde su ti međe i niko ne zna!

Ucvetalo nebo je to što zoveš zemljom, a gde se to nebo međaši..?

I gde se nebo prodaje?!

Kome?!

Da kopaju rudu iz zemlje moštanice?!

Da povade plodne i rodne kosti praotačke!

Valjaš koliko sačuvaš tog neba ucvetalog, Srbine!

Koliko imaš sebe gde da pronađeš ako se kad zamisliš ko si, odakle i kuda ćeš!

A, ko si kad prodaš neprodajevinu?!

Te otkose s kojih ti je đed pošao da pogine na dalekim livadama da se njegovim fukara ne zori…

Te što ih je trkom s Gazimestana i Kajmakčalana uzorao da počine u njima.

Sebi je orao grob da tebi rađa, i žalio nije.

Mala je cena glava za anđeovinu…

Krvavi su opanci vukli rala…

Bezglave kozbaše i kosci su žurili da pokose i sađenu pa trkom u boj.

Ako znaš koliko vrede pale glave a ti prodaj.

Ako znaš koliko vrede- tvoja ne vredi ničemu!

Prodaj a da ne prodaš dušu.

Prodaj ako mučena zemlja nije i na kamenu rađala…

Ako te nije othranila.

Ako te nije čekala kad ti se više niko nadao nije!

Prodaj ako imaš šta da kupiš za nju i nazoveš svojim?!

Prodaj ako možeš pred pretke i potomke bistra poglede i jasne reči!

Prodaj ako ima još ko Bogu da postelji osim Srbina!

Prodaj ako nije njiva moštanica i livada voštanica!

Prodaj ako je tek zemlja a ne ucvetalo i olistalo nebo!

Suzu da kaneš na nju rodiće a ti prodaj za jalovišta.

Ako znaš cenu glava palih za nju ti prodaj, i ne pitaj se što svoju zaludu nosiš…

Ako si je ti međio- prodaj, al ako su vekovi, ako je večnost…

Prodaj ako si još negde osim tu svoj na svojemu.

Ako za ta blaga možeš da kupiš nešto što će za tobom zaista ostati- prodaj.

Razmisli se, brate moj, korenom se ponosno granamo nebu…

Koliko to novca koren vredi i šta si bez njega?!

Od hrasta premetnućeš se u maslačak pa zaludu tovari blaga- neće te usidriti kad te i lahor raznese ko bura!

Ne prodaj, molim te, svaka je stopa Srbije vitlejemskog polena…

Zar su nam prađedovi jurišali da mi nećemo znati ni koračati?!

Zapamti- bez zemlje nema ni neba!

Bez neba sve je jalovište, pa nek kopaju- svaki metar u zemlju kidaće iz grudi…

(Dva u jedan)