понедељак, 22. јул 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Нова.рс: Рио Тинто није једини. Још 10 фирми добило дозволе за истраживање литијума, „на удару“ било више од 60 места у Србији
Хроника

Нова.рс: Рио Тинто није једини. Још 10 фирми добило дозволе за истраживање литијума, „на удару“ било више од 60 места у Србији

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 22. јул 2024.

Поред Рио Тинта, који планира да ископава литијум у долини реке Јадар, још 10 фирми у последњих 20 година добило је дозволе за вршење истраживања која се односе на тај метал. Судећи по документацији коју је објавило удружење "Први први на скали", дозволе су издате за истраживање у више од 60 места у Србији.

До 2022. године, надлежна министарства у нашој држави издала су чак 126 решења која су се односила на литијум, у које је удружење “Први први на скали” имало увид. Од свих докумената, на више од 550 страница, највише је донето решења за одобравање и продужавање истраживања литијума. Такође, издавана су решења за одбијање, односно престанак важења одобрења за извођење геолошких истраживања, а један број решења односи се и на проширење или здржавање истражних права и оверу резерви руде литијума.

Све почиње пројектом “Рио Саве”

Прво од 126 решења које су донеле надлежна министарства добила је компанија “Рио Сава Експлорејшн”, ћерка фирма “Рио Тинта”, још давне 2004. године. Овој компанији дата је дата дозвола за извођење геолошких истраживања седиментне стене евапорит, код Лознице.

Све до 2010. године, “Рио Сава” била је једина фирма која је добијала дозволе за истраживања. Онда је у игру ушло још 10 фирми. То су “ЛитијумЛи Балкан”, “Ултра Балканс”, “Балкан Голд”, “ЛитијумЛи Ескплорејшн”, “Рер минерал рисорсес”, “ГеоМин Консалтинг”, “Нова Центаури металс”, “Центурион металс” (бивша Нова Центаури Металс), “Еуро литијум Балкан” и “Јадар Литијум” (сада Балкан истраживања ДОО).

Ове фирме непознате су широј јавности, а већина данас ни не постоји. Неке су промениле и имена.

Конкретно, власник фирме „ЛитијумЛи Балкан“ која је у принудној ликвидацији је канадски „ЛитијумЛи Холдингс“, а још једно предузеће у ликвидацији „Ултра Балканс“, држи канадски „Ултра литијум“. „Балкан Голд“ једна је од фирми која и даље постоји, а такође је у власништву канадске фирме – „Борон оне холдингс“.

„Еуро литијум Балкан“ у власништву је канадксе компаније „Еуро литијум“, док је „Јадар Литијум“ променио име и сада се зове „Балкан истраживања ДОО“, а у власништву је аустралијске фирме „Централист ПТY2.

Једина од свих фирми која је у власништву некога из Србије је „Рер минерал рисорсес“. Њен власник је Игор Стојановић Русевић, али је фирма у ликвидацији.

Решења за 64 села и градова

У периоду од 18 година, када су се доносиле дозволе, само 2006. је прошла без иједног издатог решења. С друге стране, највише решења, 21, донето је 2012. године. Годину дана раније, 2011, донето је 19, а 2015. 17 решења. Даље, 2013. године донето је 11 решења, а 2016. и 2021. по девет.

Издатим решењима за истраживање литијума обухваћена су чак 63 подручја – градови, села и општине. То су Аранђеловац, Бадање, Баљевац, Бела Црква, Белановица, Блаце, Брајковац, Бујановац, Букуља… Даље, на списку су Чачак, Дивци, Добриња, Дудовица, Горњи Милановац, Горобиља, Јадарски басен… Дозволе о истраживању донете су и на подручју Јагодине, Јаловика, Јанока, Јежевице, Каменице Шабачке, Кнића… На списку су и Коцељева, Косјерић, Крагујевац, Крајковац, Краљево, Крупањ, Лађевци, Лајковац…

Донета су решења и за подручје Лазаревца, Лознице, Лукавца, Љига, Мерошине, Мионице, Мровске, Ниша, Осечине, Осладића, Петловаче, Пискање, Пожеге, Прељине, Раче, Радуше, Рашке, Рековца, Рековачког неогеног басена, Сиоковца, Шапца, Шаторње, Тополе, Трговишта, Трнаве, Уба… Осим ових места, на списку су и Урсуле, Ваљево. Ваљевско-мионички басен, Варварин, Владимирци и Врање.

Грађани изричито против рударења, власт не мари

Према последњем истраживању, 55,5 одсто становника Србије изричито је против плана “Рио Тинта” да отвори рудник литијума у долини Јадра, док 52,1 проценат не би подржало његово отварање ни када би Србија добила гаранције од Немачке и Европске уније да ће бити поштовани сви еколошки стандарди.

А нису само “обични” грађани против рудника литијума. Тај став деле и чланови еколошких удружења, активисти, стручњаци, Српска академија наука и уместности…

То, међутим, председника Александра Вучића не кочи у томе да буде, како сада делује, највећи лобиста ове рударске компаније.

Он, наиме, најављује да би рудник литијума код нас могао да буде отворен већ за четири године.

„Верујемо да он (рудник) не би угрозио никога и ништа, али прво да добијемо гаранције из Европе да ће животна средина и живот обичних грађана у Србији бити сачувани, али и унапређен новцем који могу да зарађују, новим пословима, већим платама него данас. Ако то успемо, онда ћемо сасвим сигурно ићи у то, а ако не успемо, онда нећемо“, рекао је Вучић новинарима у Београду, након састанка са немачким канцеларом Олафом Шолцом и потпредседником Европске комисије Марошом Шефчовичем, када је потписан Меморандум о разумевању са ЕУ о стратешком партнерству о одрживим сировинама.

Иначе, да су грађани против рударења литијума било је јасно још крајем 2021. године, на једном од најмасовнијих протеста у новијој историји Србије. Тада је власт “ставила тачку” на пројекат “Јадар”, да би ту одлуку раније овог месеца Уставни суд прогласио неуставном.

Неколико дана касније, Влада је вратила на снагу Уредбу о утврђивању просторног плана за реализацију пројекта Јадар, који подразумева експлоатацију минерала џадарит.

(Нова.рс)

 
Пристигли коментари (0)
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер