Владика Фотије: Не дао Бог да се Србија прекопа. Не могу политика и економија да буду важније од живота. Нема тих пара због којих би требало да пристанемо да Дрина постане црвена река смрти

Његово Високопреосвештенство митрополит зворничко-тузлански г. Фотије служио је у у недељу свету литургију у храму Светог Великомученика Прокопија у Дворовима.

Митрополит Фотије се по завршетку свете литургије обратио верницима пригодном беседом. Преносимо део који се односи на планове за отварање нових рудника у долини Јадра и сливу Дрине:

„Да ми Срби некако кренемо путем добрим, путем како су ишли наши Свети преци, како је говорио наш свети Патријарх Павле. Живимо у једном тешком времену кад смо на испиту по сваком питању – вере, етике, морала, историје, односа према прошлости, односа према вери, односа према другим људима, другим религијама, све се то данас преиспитује.

Не дао Бог да се прекопа Србија уздуж и попреко

Ми се молимо Богу да ови људи који сада одлучују, не дао Бог – мораћу рећи то иако може погрешно да се разуме, једну можда тешку реч – не дао Бог да се прекопа Србија уздуж и попреко. Тражећи не знам шта у земљи, неку руду или минерале или шта друго. А цена ће бити да Србија буде прекопана. Уздуж и попреко.

И онда по логици ствари, по закону спојених судова, то ће се пренети и на наш простор нажалост, овде прво у Мајевицу и Семберију, а после тога ће ићи и према Озрену, како се то говори. Добро знате о чему говорим.

Ја мислим да су људи из Цркве, многи, рекли да треба да чувамо нашу земљу, наше ливаде, наша поља, наше реке које је Бог дао нама, лепоте наше, екологију нашу. То је оно чиме смо ми препознатљиви у свету.

Србија је препуна дивних бања, лечилишта. И ми овде имамо бању такође у Дворовима. Дај Боже да се некако још више обнови. Ја сам био, имамо бању Врућицу, нашу дивну. Долазе многи људи из Хрватске, из Словеније, Мађари, лече се ту. По томе је Србија и Република Српска позната. Дакле, по чистоти ваздуха, управо по тој непатвореној природи. Ако то сад нарушимо, ако то срушимо и ако то буде пустиња, као што остаје после тих који копају — остају црвене реке, Сахара остаје, пустиња остаје.

Ево ја сам јуче чуо од једнога епископа чак да каже – има 12 примера у Европи где су радили, фирма та и та, у свету, у Канади, у Америци, у другим местима. Свугде иза њих је остала пустиња. Пустиња свугде. То може да се слика. Имају фотографије, имају читаве студије о томе. Према томе, на основу чега ми имамо разлог да мислимо да код нас неће бити тако? Ко то може да тврди? Ако остане пустиња, шта ћемо онда? Шта ће ти људи који су навикли да живе вековима, годинама тамо у тим брдима? И добро је да то све чувају за нас. Не дао Бог да буде.

Ако је цена те економије, зараде, потпуно уништење нашег народа и наше земље, шта ће нам онда то

У сваком случају да се молимо Богу. Уздамо се у ове људе који су изабрани од народа, који су у Скупштини Републике Српске, који су начелници, градоначелници градова, да ће они имати снаге да нађу права решења и да наш народ и наше просторе сачувамо од те пошасти.

Не може бити свака економија добра. Не може бити. Ако је цена те економије, зараде, потпуно уништење нашег народа и наше земље, лепоте њене, шта ће нам онда то. Шта ће нам то.

Ја сам био доле у Далмацији дуго. И тамо је један аустријски бизнисмен купио неку фирму „Кнауф“ за производњу гипса, гипсаних плоча. И купио за једну марку, немачку. И пошто се тамо експлоатише тај гипс, кад се заврши експлоатација гипса, онда се мора то све потопити, то поље. Да се не диже онај прах горе, и загађује, опасан је за људе да дишу. Тамо иза тога „Кнауфа“ остају језера, исто тако нека врста пустиње. А то је место, то је Далматинско Косово. Ту су живели само Срби. Дакле, Срби на Далматинском Косову су потопљени. Потопљени! А пре се тај несретни гипс експлоатисао и наводно мора да буде потопљено.

Ко може гарантовати да Дрина не постане црвена река? Река смрти. А онда кад буде, онда је касно. Не дао Бог да тако буде.

Плашимо се да не буде слично на другим местима. Ови овде на Јадру што раде, то је одмах уз Дрину. Ко може гарантовати да Дрина не постане црвена река? Река смрти. Ко? А онда кад буде, онда је касно. Не дао Бог да тако буде. Надамо се у разум, надамо се да ће људи струке рећи своје и да не може бити политика и економија доминантнија од живота. Од наше вере. Дакле, Бог би желио да ми останемо и да живимо како смо вековима живели. Нема право нико то да нам угрожава. Нема тих пара због којих би ми требали на то да пристанемо.

Али вас молим да ово разумете просто као једну муку коју говорим. С ким год причам људи говоре слично и то је једно заједничко, да кажемо, мучеништво. А дај Боже да изиђе на добро и да људи разума победе и да разум победи. Да ми останемо ту, изиђемо из тога искушења чисти и благословени. Да сачувамо своју матичну државу Републику Србију, али и Републику Српску и све друге српске земље слободне од тога искушења.

Живили. Бог благословио. И свако добро вам даровао.“ — закључио је Митрополит зворничко-тузлански Фотије.

(НСПМ)