Nagrada "Andrej Saharov" Evropskog parlamenta dodeljena "narodu Ukrajine"

 U obilju bitnih, manje bitnih i sasvim nebitnih informacija kojima nas mediji iz sata u sat zatrpavaju, nekako ispod radara je prošla vest da je dobitnik ovogodišnje nagrade "Saharov", koju Evropski parlament dodeljuje zaslužnima za odbranu slobode misli i ljudskih prava - narod Ukrajine. Ni manje ni više nego ceo jedan narod.

Prošlogodišnji dobitnik ove nagrade, koja, gle ironije života, nosi naziv po jednom od tvoraca sovjetske hidrogenske bombe, čuvenom nuklearnom fizičaru i disidentu Andreju Saharovu, bio je Putinov politički protivnik Aleksej Navaljni. Godinu dana ranije, ono kada je Lukašenko izgubio izbore sa nekih tek 90% osvojenih glasova - beloruska opozicija. Pre toga, ređaju se dobitnici iz Kine, Ukrajine, Venecuele (sećate se kad je Gvaido pobedio Madura sa 10% osvojenih glasova), Iraka, Saudijske Arabije, Irana. Onda, u vreme pokušaja desuverenizacije severnoafričkih i bliskoistočnih država od strane zapada, koji se odvijao pod romantičnim radnim nazivom "Arapsko proleće", iz Tunisa i Sirije. I tako. Pametnom dovoljno.

Za svaki slučaj, evo još malo detalja. Dobitnik ove simpatične nagrade 1991. godine bio je Adem Demaći, 1993, sarajevski list "Oslobođenje", a 1998. godine Ibrahim Rugova. Sad je i ne tako pametnom više nego dovoljno.

Ali da se vratimo ovogodišnjem laureatu. Hajde da vidimo čime je to hrabri ukrajinski narod zaslužio nagradu. Evo šta se, između ostalog, kaže u obrazloženju Evropskog parlamenta.

Dakle, Rusija je ničim izazvana, iz dokolice i čiste obesti, bez povoda i razloga, započela agresivni rat protiv dobitnika nagrade "Saharov"

"Od 24. februara 2022. godine, ukrajinski narod se hrabro suprotstavljao ničim izazvanom i nezakonitom agresorskom ratu Rusije", piše na samom početku.

Dakle, Rusija je ničim izazvana, iz dokolice i čiste obesti, bez povoda i razloga, započela agresivni rat protiv dobitnika nagrade "Saharov". Dobro. Znamo. Jedino je nejasno zbog čega ovo uopšte i pišu kada je opštepoznato. Idemo dalje, možda u nastavku saznamo.

"Agresija koja je u toku je nova dimenzija rata koji je Rusija pokrenula protiv Ukrajine u februaru 2014. godine nakon ukrajinske Revolucije dostojanstva (Revolution of Dignity), tokom koje je ukrajinski narod zahtevao da njihova zemlja sledi proevropski put".

"Ukrajinska revolucija dostojanstva" - zaista spektakularan eufemizam za od strane zapada organizovano svrgavanje legalno izabranog predsednika države, nacističko divljanje, ubistva demonstranata snajperskim hicima sa krovova zgrada u cilju izazivanja dodatnog revolta, spaljivanje više desetina živih ljudi, Rusa, u Odesi i ko zna šta sve još preko toga. Dostojanstveno i iznad svega evropski, nema šta. Uz to, rat je, još te 2014. godine "pokrenula Rusija", a ne Ukrajina koja od tada, pa do današnjeg dana, u kontinuitetu obespravljuje, omalovažava, teroriše i ubija svoje građane ruske nacionalnosti. Zanimljivo gledište. Ajmo dalje.

"Oni se ne bore samo da zaštite svoje domove, suverenitet, nezavisnost i teritorijalni integritet, već brane slobodu, demokratiju, vladavinu prava i evropske vrednosti na ratištima protiv brutalnog režima koji nastoji da potkopa NAŠU demokratiju, oslabi i podeli NAŠU Uniju“.

Au! Nije, dakle, ključ i odbrani doma i države, već u borbi za "slobodu, demokratiju, vladavinu prava i evropske vrednosti". Jer, pazite, Ukrajina kao najkorumpiranija evropska država, sa katastrofalnim životnim standardom, koja je u mirnodopskim uslovima, od osamostaljenja do 2021. godine izgubila desetak miliona stanovnika, evropska prestonica prostitucije i seks trafikinga, zaista jeste primer evropskih vrednosti. I to treba odbraniti. Posebno sada, kada brutalni ruski režim "nastoji da potkopa NAŠU demokratiju, oslabi i podeli NAŠU Uniju“. Ali čekajte, čija je to "NAŠA" Unija, pošto Ukrajina niti je, niti će, kako stvari stoje, ikada biti deo nečeg takvog? Pita li se i nagrađeni narod Ukrajine čija je "NAŠA" njihova Unija?

Podrška ukrajinskom izginuću i samounesrećivanju trajaće sve dok se do poslednjeg budu borili za tuđe vrednosti i dok budu ginuli za tuđe interese

I sada, najbolje za kraj. "Oni se zalažu za ono u šta veruju. Bore se za NAŠE vrednosti. Štite demokratiju, slobodu i vladavinu zakona. Rizikuju svoje živote za NAS". Ovo nije deo zvaničnog obrazloženja. Ovo je izgovorila je predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola proglašavajući pobednika.

Eto ključa za one koje nisu razumeli iz prve. Podrška ukrajinskom izginuću i samounesrećivanju trajaće sve dok se do poslednjeg budu borili za tuđe vrednosti i dok budu ginuli za tuđe interese. Američke, razume se, pošto države EU, osim Mađarske, kao sumanuti i samosakaćenju skloni vazali nemaju više ni svoju samostalnu spoljnu politiku ni svoje autentične vrednosti. I jedno i drugo su ono što SAD kažu da jesu. I tako mora biti, pa makar cena toga bila i direktno suočavanje nagrađenog naroda sa tekovinama izvornog Saharova. Ne potonjeg disidenta i borca za ljudska prava, već onog prvobitnog - tvorca hidrogenske bombe. Jer, kakav je to laureat, a posebno kolektivni, koji nije spreman da životom brani svoju nagradu? I "NAŠE" njihove vrednosti, naravno.