Nacionalni stadion i onkološka klinika - zastupanje opšteg interesa i politički prioriteti

Postoje mnogobrojne i različite definicije i određenja politike kao izuzetno značajne ljudske i društvene delatnosti. Živimo u vremenu izrazite politizacije u kome se  u punom značenju ispoljava  misao našeg znamenitog pravnog i političkog mislioca profesora Ljubomira Tadića da politika nije sve ali se nalazi u svemu.

Bez obzira što je u našem savremenom društvu politika zadobila izuzetno negativno određenje, ona se svrstava u delatnost prema kojoj ljudi imaju ozbiljan otklon i smatraju je i to sa puno prava, zabranom u kojoj preovlađuju nedoslednost, laž, apsolutizacija ličnog interesa, politikantska trgovina, hipokrizija i poništavanje osnovnih civilizacijskih i moralnih načela i vrednosti. Savremeno poimanje politike je odavno obeleženo sveprožimajućim  pragmatizmom i političkom praksom u kojoj više nema mesta za poštovanje elementarnih moralnih principa i zastupanje vrhunskih političkih ideala slobode, vladavine prava, solidarnosti i već zaboravljene čestitosti. Moral je postao neprepoznatljiva i  izopštena reč u savremenoj politici.

Međutim, uvek postoje ljudi koji nastoje da uprkos svemu reafirmišu plemenitu ideju zastupanja opšteg interesa i opšteg dobra. Zato je celishodno i smisleno da u ovom tekstu navedemo određenje sadržaja i suštine politike koje možemo naći u knjizi Politika autora Endru Hejvuda.“ U svom najširem značenju  politika je delatnost kojom ljudi stvaraju, održavaju i menjaju opšta pravila po kojima žive.

Politika je tako neraskidivo povezana sa pojavom sukoba i saradnje. S jedne strane, postojanje suprotstavljenih mišljenja  različitih želja, sukobljenih potreba i interesa dovodi  do neminovnog neslaganja oko pravila koja bi trebalo da regulišu život ljudi. S druge strane, ljudi shvataju da moraju međusobno da sarađuju ukoliko žele da utiču na ta pravila i da obezbede njihovo poštovanje.

Ovo je razlog zašto se suštinom politike smatra proces u kome se različiti pogledi i suprotstavljeni interesi međusobno usaglašavaju“. Različiti pogledi na politiku u Hejvudovom tumačenju obuhvataju je i tumače  kao umetnost i veštinu vladanja, obavljanje javnih poslova, kao sporazum i saglasnost i ne manje važno kao moć i raspodelu resursa kojima raspolaže jedno društvo.

Upravo ovaj elemenat politike vezan za odlučivanje o raspodeli u upravljanje resursima i odnosi se pre svega na određivanje prioriteta i strateških pravaca u razvoju svakog društva . Način na koji se odlučuje o raspolaganju i upravljanju resursima određuje i karakter vladavine i dostignuti stepen  poštovanja različitih mišljenja i koncepcija u osmišljavanju  prioriteta u ekonomskom i socijalnom ustrojstvu jedne  zajednice. Borba oko  posedovanja i artikulacije  moći  u raspodeli  resursa odlučujuće utiče i obeležava prirodu vladavine jednog političkog  sistema. Ako su ovi prioriteti rezultat  isključivo izraz političke volje vladajuće stranke a koja nema uporište u realnim interesima društva već je deo njihovog političkog i klijentelističkog interesa onda možemo sa puno prava govoriti o dominaciji političkog voluntarizma  vladajućeg režima i prenebregavanju odlučivanja na osnovu racionalno zasnovanih i  naučno potkrepljenih  argumenta  ali i prevashodno na  poštovanju stvarnih potreba građana i zastupanju opštih interesa.

Nedemokratska i autoritarna vladavine sa kojom smo mi danas suočeni  nameće svoje  prioritete ne uzimajući u obzir potrebu i neophodnost uspostavljanja ozbiljnog dijaloga i argumentovanog sučeljavanja mišljenja

Nedemokratska i autoritarna vladavine sa kojom smo mi danas suočeni  nameće svoje  prioritete ne uzimajući u obzir potrebu i neophodnost uspostavljanja ozbiljnog dijaloga i argumentovanog sučeljavanja mišljenja u donošenju odluka o strateškim pitanjima vezanim za ekonomski i socijalni razvitak našeg društva.

Primere ovakvog ponašanja možemo naći u svim oblastima našeg života ali u ovom tekstu ćemo navesti samo na koji način će se odrediti prioritet kada je u pitanju nužnost i neophodnost izgradnje nove zgrade Instituta za onkologiju i najave izgradnje  nacionalnog stadiona u Surčinu.

Dr. Danica Grujičić je iznela veoma važnu i promišljenu argumentaciju govoreći o neophodnosti izdvajanja sredstava za izgradnju nove zgrade Instituta za onkologiju.“ Kao najveću misiju u mojoj lekarskoj karijeri vidim borbu za izgradnju novog Instituta za onkologiju. To je najveći zadatak koji stavila pred svoj tim i pred sebe.

U zemlji u kojoj  godišnje umre 35.000 ljudi od karcinoma, gde svaka porodica nažalost ima nekog ko se leči, ko se izlečio ili nažalost preminuo. Smatram da u takvim okolnostima ne postoji ništa preče od ove zgrade, to nije pitanje lekara niti pacijenata, to je pitanje svih nas, jer danas ili sutra svi se možemo naći u situaciji da moramo da se lečimo.

Iako moje kolege rade danonoćno, iako smo smanjili u mnogome liste čekanja, iako je mnogo uloženo u nove mašine, nije dovoljno, moramo izgraditi novu zgradu Instituta.

Nasuprot ovako zasnovanoj argumentaciji Dr. Danice Grujičić možemo pogledati kako izgleda „argumentacija „naprednjačkog režima o nužnosti izgradnje fudbalskog  Nacionalnog stadiona"

Ono za šta sam se uvek zalagala je da pored vrhunske i profesionalne  medicinske nege pacijenti imaju ljudske uslove prilikom lečenja. Da  imaju komfor, da koliko je moguće se pacijent lepo oseća u tom prostoru, da lakše podnese lečenje i terapiju, da uđe sa nadom da će se izlečiti. Tu može leći neko od nas ili na kraju krajeva može se naći svako od nas.

Nažalost, današnja zgrada postaje sve više neuslovna, zidana 30 tih godina 20 veka pre Drugog svetskog  rata, nije predviđena za ovoliki broj pacijenata. Borim se i boriću se da izgradimo novi Institut, najsavremeniji u ovom delu Evrope.

Nedavno sam imala priliku da na sednici gradske Skupštine izložim zašto se moraju menjati urbanistički planovi i zašto je prioritet da Institut bude u Kliničkom Centru, nijedan put ili saobraćajnica ne može preča od zdravlja ljudi.

Koristim svaku priliku da dobijemo maksimalnu podršku u izgradnji novog Instituta. Odnos svakog lekara  i medicinskog radnika prema pacijentu mora biti kao prema svojim roditeljima ili deci, uslovi u kojima se leče pacijenti moraju biti onakvi kakve bi obezbedili za naše najmilije. To  je zadatak za sve nas“.

Nasuprot ovako zasnovanoj argumentaciji Dr. Danice Grujičić možemo pogledati kako izgleda „argumentacija „naprednjačkog režima o nužnosti izgradnje fudbalskog  Nacionalnog stadiona koji se  potpuno uklapa u njihovu megalomansku  sklonost ka do sada neviđenim istorijskim graditeljskim poduhvatima.

“Zauzeće istu površinu kao Beograd na vodi-114 hektara. I to nije jedina zajednička karakteristika-kao stambeno-poslovni kompleks na desnoj obali Save, i budući nacionalni fudbalski stadion u Surčinu projekat je od nacionalnog značaja jer je tako odlučila Vlada Srbije.

Za razliku od kontroverznog „Beograda na vodi“ koji je, između ostalog promenio lice prestonice, fudbalski stadion je dovoljno udaljen od centra grada i neće uticati na panoramu Beograda.

Zato mora da ispuni sve kriterijume i standarde koje prepisuju međunarodne fudbalske organizacije FIFA i UEFA, kako bi mogle sa odigraju velike i značajne internacionalne utakmice kao što su finalni mečevi evropskog i svetskog prvenstva i klupskih takmičenja-Liga šampiona i Liga Evrope.

Budući stadion koji će se verovatno zvati Srbija u kojoj će biti fudbalska akademija, tržni centar, verovatno i muzej FSS, biće jedan od najmodernijih u ovom delu Evrope. Cena ovog projekta biće 257 miliona evra“.

Važno je reći da naša arhitektonska struka nije imala udela u planiranju i koncipiranju rešenja još jednog  u nizu grandomanskih projekata naprednjačkog režima . U predlogu budžeta za 2022 godinu je određeno da će biti odvojeno gotovo sedam milijardi dinara ili oko 60 miliona evra za izgradnju fudbalskog nacionalnog stadiona.

Nije  u našim medijima objavljeno  da li su  u  predlogu budžeta izdvojena sredstva za početak izgradnje nove zgrade Instituta za onkologiju koji bi bio u sastavu novog Kliničkog Centra. Sudeći po tome kako je u medijima predstavljen  predlog budžeta možemo jasno oceniti šta je prioritet ove Vlade.

Određivanje prioriteta u raspolaganju resursa i budžetskih sredstava ne može i ne sme  biti prepušteno volji jedne partije i njenom vođi

Određivanje prioriteta u raspolaganju resursa i budžetskih sredstava ne može i ne sme  biti prepušteno volji jedne partije i njenom vođi jer je to izraz preovlađujućeg političkog voluntarizma koji je inače  dominantan u sadašnjem sistemu političkog odlučivanja.

Ono mora biti rezultat složene i multidisciplinarne aktivnosti u koju će biti uključene inicijative uglednih pojedinaca kao što je slučaj sa zalaganjem Dr. Danice Grujičić ali i rezultat realno i racionalno određenih i procenjenih potreba  građana u različitim oblastima društvenog života/zdravstvo, obrazovanje, nauka , infrastruktura, kultura, ekonomija/.

Samo stvaranjem jasnog sistema vrednosti i institucionalnog okvira u kojem se poštuju i vrednuju argumenti stručne javnosti koji su racionalno i naučno fundirani mogu biti brana političkom uticaju koji više vodi brigu o interesima poslovnih i klijentelističkih grupa i novostvorenih poslovnih imperija nastalih pod okriljem naprednjačkog režima.

Svakako da bi ovakav racionalan argumentovan pristup određivanju prioriteta osnovna i bazična prednost bila na strani izgradnje nove zgrade Instituta za Onkologiju  jer je u pitanju ne  samo zastupanje mišljenja i potreba medicinske struke o neophodnosti i urgentnosti izgradnje nove zgrade Instituta za onkologiju/ radi se o istoj sumi novca koji je predviđen za Nacionalni fudbalski stadion / već se radi o odbrani i zastupanju najdragocenijeg opšteg  interesa-lečenju najtežih onkoloških bolesnika.

Mi nemamo razvijenu praksu referendumskog izjašnjavanja o najvažnijim državnim i društvenim pitanjima , ali bilo bi interesantno videti kakvi bi bili rezultati kada bi se odlučivalo o tome da li je prioritet u našem društvu izgradnja nove zgrade Instituta za onkologiju ili fudbalski Nacionalni stadion za koji je Vlada Srbije odlučila da je od posebnog nacionalnog interesa jer je dovoljno udaljen od centra grada i neće uticati na panoramu Beograda.