На нишану Запада – Српска Војводина

Председништво Међународног суда ОУН у Хагу охладило је главе београдских власти, којe су већ рапртирали о победи председника Бориса Тадића и његових сарадника у Генералној Скупштини ОУН. Захтев Београда о провери усклађености проглашења независности Косова са међународном правом ће бити разматран у редовној процедури. Другим речима, решење ће стићи за неколико година, а не месеци, како су успели да објаве медији под контролом српских власти. То значи да у скорије време српским властима према наведеном остаје само да стварају слику о својој забринутости за очување државног суверенитета и територијалног интегритета земље. И све иде ка томе да у моменту доношења решења Међународног суда ОУН о Косову, то питање за Србију неће бити актуелно, а сама држава тада не само да ће остати без Косова, него и без Војводине.

Како су неједном изјавиле београдске власти, решење Генералне Скупштине ОУН од 7. октобра да подржи захтев Србије нужно спречава даља признавања противправног акта албанских сепаратиста од стране других држава. Министар иностраних послова Србије Вук Јеремић је то гласање у здању ОУН назвао „великим даном за међународно право“. Један од водећих функицонера у владајућој Демократској странци и председник посланичког клуба коалиције „За европску Србију“ у скупштини Србије Нада Колунџија изразила је уверење да ће „Међународни суд потврдити позицију Србије о неусаглашености једностраног проглашења независности са међународним правом“.Тадићев послушник, премијер из његове Демоктратске Странке Мирко Цветковић храбро је 13. октобра изјавио да ће према његовом информацијама, српски захтев бити разматран „по хитном поступку“.

Ипак, сам суд је о истој ствари имао другачије мишљење. Тако да је Цветковић дан касније морао признати да у разматрању српског захтева неће бити никакве хитности. Касније су ту информацију потрврили извори у самом суду. Као објашњење чињенице да је председник владе у интервалу од 24 часа дао две противречне изјаве о кључном државном питању, Мирко Цветковић се позвао на резултате неке премијерске „допунске провере“.

Док се прозападна владајућа врхушка Србије увежбавала поводом одлагања на неодређено време будућег решења Међународног суда ОУН, на (још увек) од стране Београда контролисаној територији, сазрело је ново сепаратистичко жариште. Парламент аутономне покрајине Војводинe је предао Скупштини Србије предлог новог Статута те аутономне покрајине (претходни датира из 1991. год), којим се тој покрајини дају суштински елементи државности укључујући одвојену власт, централну банку, сопствена представништва у иностранству и међународним организацијама, а такође и право закључивања међународних уговора. У току бурне дебате о 155 амандмана на документ, донетих од стране опозиционих странака, Српске радикалне странке и Демократске странке Србије, прихваћен је само један, што говори о занемареној гласачкој машини од стране владајуће већине коју чини коалиција Бориса Тадића. Горепоменута госпођа Колунџија је већ изјавила да је предлог статута Војводине „сагласан са Уставом Србије“ и да је по том питању неопходно постићи „што већу сагласност“ у српском друштву.

Тако се потврђују прогнозе о томе да прозападна групација Бориса Тадића заједно са мађарским сепаратистима реализује план коначног распарчавања државе Србије претварајући је у аppendix глобалистичких структура. Што се тиче мађарске стране, она разматра како је могуће што пре Војводини доделити статус државе и преокренути Србију у српско-мађарску федерацију. Следећи кораци ће бити излазак Војводине из састава Србије, организовање кампање локалних екстремиста уз политичко-пропагандну подршку Будапеште за „истискивање“ Срба (по косовском рецепту) и, коначно, присаједињење покрајине „мајци-Мађарској“ у границама средњевековне „Круне Светог Иштвана“. По наведеним подацима, тај план се разрађивао још почетком 2000-х година, када је заменик председника у влади Зорана Ђинђића био садашњи почасни председник Савеза војвођанских Мађара Јожеф Каса. То што су замислили Ђинђић и Каса, данас настављају њихови политички следбеници Тадић и Пастор.

Савез демократа Тадића и мађарских сепаратиста из Војводине јасно се видео почетком ове године. Борис Тадић је победио у другом кругу председничких избора у фебруару захваљујући гласовима војвођанских Мађара. Њихов лидер Иштван Пастор (сакупио у првом кругу 2,26% гласова) док је пред други круг позвао своје сународнике да гласају за Тадића, а против кандидата Српске радикалне странке Томислава Николића, лажно приписујући другом стремљење ка прављењу од Србије етнички чисте државе.

С обзиром да је у другом кругу Тадић победио свог супарника за 2,38% , баш су војвођански Мађари омогућили садашњем лидеру Србије да остане у председничкој фотељи и други пут.

Снаге мађарског сепаратизма у Србији (посланици Мађарске коалиције Иштвана Пастора, у коју улази и Савез војвођанских Мађара Јожефа Касе) иступили су као главни противници ратификације руско-српског међудржавног споразума о сарадњи у енергетици. Они с правом куповину државне компаније «Нафтна индустрија Србије» која се налази на територији Војводине, од стране «Газпром њефта» виде као главну сметњу својим сепаратистичким плановима. У том случају, компанија ће бити увезана у једну инфраструктурну целину са гасоводом „Јужни ток“, са привредом јединствене Србије и са потрошачима у земљама Европске Уније. Споразум са Русијом је штетан и за главне извршиоце западних интереса у Београду - Тадићеву коалицију.

Сада антидржавна алијанса Тадић - Пастор мора да жури. Што брже ступање на снагу новог Статута Војводине заједно са одуговлачењем реализације споразума са Русијом у суштини су сегменти исте политике. Цена те „операције“ ће бити српски губитак Војводине.

Водеће опозиционе странке Србије су већ изјавиле да ће се обратити Уставном Суду земље са питањем у вези сагласности Статута Војводине са српским уставом. Ставови мађарских сепаратиста јасно сведоче о томе да не само што не сматрају својим основним задатком поштовање Устава Србије, него и отворено постављају питање о ревизији Основног закона земље зарад својих интереса.

У програмском документу Мађарске коалиције, названом „Заједничка концепција аутономије странака војвођанских Мађара“, баш се говори о томе да се „циљем Мађарске коалиције сматра значајно јачање аутономије Војводине изменом Устава Републике Србије у циљу обнављања законодавне, извршне и делом судске власти у нашој покрајини“. Кључна реч овде је „обнављање“. То није ништа друго него окретање историјском периоду када су војвођански, а у много ширем смислу балкански Мађари имали државотворна овлашћења – у оквирима Аустро-Угарске од 1867-1918. године. Предизборни програм Мађарске коалиције, у којој намеравају уједињено да наступају на свим парламентарним изборима од 2008-2012. године (имајући у виду могућност превременог распуштања Скупштине Србије), дефинише главни циљ или још конкретније – сарадњу у претварању Србије у државу „засновану на принципима децентрализације“.

Све то је Србија већ прошла у другој аутономној покрајини -Косову, која се у почетку претворила у жариште оружаног сепаратизма, затим у арену антисрпског „етничког чишћења“ и, на крају, у самопроглашену државу, коју су признале САД и већина земаља чланица ЕУ. А све је почело почетком 1980-х година паролом „Косово – Република“. Тај Статут, који су сада израдили лидери војвођанских Мађара и подржала парламентарна већина Демократске странке Бориса Тадића, баш уводи у Војводини елементе републичког нивоа. Даље-је већ ствар технике.

http://www.fondsk.ru/article.php?id=1691