Naterali smo Vučića da napravi grešku i pokaže svoje pravo lice. Država koja se ne obračunava sa korupcijom i kriminalom, već njima upravlja – mafijaška je država

 U novoj emisiji „Crno-beli svet sa Đorđem Vukadinovićem“ gostovao je zamenik predsednika Narodne stranke, bivši narodni poslanik i bivši predsedni opštine Trstenik Miroslav Aleksić. Tema razgovora bio je nedavni „bliski susret“ sa Aleksandrom Vučićem, korupcija u redovima vlasti i visokih državnih organa, kršenje zakona i ustavnih okvira, kao i odnos vlasti prema političkim protivnicima.

Emisija je započela komentarisanjem poslednjeg incidenta u Predsedništvu RS, u kojem su učestvovali Vučić i predstavnici Narodne stranke. Aleksić je odbacio relativizaciju događaja koja je prisutna u delu javnosti, a kojom se odgovornost za incident pokušava „ravnopravno“ podeliti na sve učesnike. On smatra da su se predstavnici Narodne stranke odazvali na izazivački  poziv predsednika, koji je, čim ih je ugledao, počeo da ih obasipa uvredama. Svojim dolaskom i suprotstavljanjem, lideri „narodnjaka“ su zapravo postigli uspeh i ogolili Aleksandra Vučića, kaže Aleksić.

Ja mislim da je ovo možda i prva ozbiljna greška koju je on napravio, i svestan je toga. I to nije greška, on je zapravo pokazao svoje pravo lice. MI smo njega naterali i zatekli nespremnog da pripremi i odglumi još jednu predstavu, napravi još jedan teatar apsurda, i onda je iz njega izašlo ono što on zapravo jeste

„Ja mislim da je ovo možda i prva ozbiljna greška koju je on napravio, i svestan je toga. I to nije greška, on je zapravo pokazao svoje pravo lice. MI smo njega naterali i zatekli nespremnog da pripremi i odglumi još jednu predstavu, napravi još jedan teatar apsurda, i onda je iz njega izašlo ono što on zapravo jeste, šta je zapravo Aleksandar Vučić. A to je to – čovek koji je izašao i krenuo da psuje, da se ponaša kao huligan, da galami, da se dere… Jedan prostak i divljak – tako je izgledao, u svakom slučaju, ne kao predsednik države. S druge strane, kad se na to doda njegova naklonost prema kriminalu, vođenju države kao mafijaškog klana, onda zapravo dolazimo do pravog lica, i mislim da ova naša akcija i ulazak u predsedništvo su samo ogolili i pokazali ko je zapravo predsednik države.“

Vukadinović je potom citirao Aleksićevu izjavu datu nekoliko dana nakon incidenta u predsedništvu, u kojoj se kaže da je „Vučić više šef mafije nego predsednik države“ i upitao Aleksića da li još uvek stoji iza te izjave – i da li je svestan njenog značenja i implikacija?  Aleksić je odgovorio potvrdno.

„Država koja se ne obračunava sa korupcijom i kriminalom, već ga podstiče, odnosno upravlja njime – šta je to drugo nego mafija? A onaj ko je na čelu takve organizacije, on je šef mafije. Dakle, u državi Srbiji ništa ne može da se dogodi bez znanja predsednika Vučića. Bilo da su to ova deca ometena u razvoju, koja žive u nenormalnim uslovima, o kojima se priča ovih dana („Zaboravljena deca Srbije“), pa on hoće lično to da rešava, bilo da je vakcinacija u Rudnoj Glavi, bilo da trafo stanica treba negde da se stavi na Pešteru… Šta god da je u pitanju, on je čovek koji se ovde pita o svemu, i zato je razorio institucije, uništio pravosuđe, uništio policiju. Sve to da ne može da odgovara za zloupotrebe. On je morao da stvori preduslove da bi mogao da se ponaša kao mafijaš. S druge strane, imate plantažu marihuane, najveću u Evropi… Imate situaciju sa Veljom Nevoljom kog on sada kao hapsi, a oni su ga, zapravo, stvorili da umiri južnu tribinu i da im služi da batina i prevaspitava novinare, nas demonstrante itd. Pa onda imate situacije sa presudama koje se dešavaju njegovim prijateljima, bilo da je u pitanju Cane Subotić, ili Darko Šarić.“

Država koja se ne obračunava sa korupcijom i kriminalom, već ga podstiče, odnosno upravlja njime – šta je to drugo nego mafija? A onaj ko je na čelu takve organizacije, on je šef mafije.

Opisujući princip delovanja režima, bivši gradonačelnik Trstenika je istakao da izabrani predstavnici vlasti u lokalnim samoupravama praktično nemaju nikakvu nadležnost i da su potpuno obespravljeni, dok sve bitne odluke u vezi sa životom zajednice donose partijski funkcioneri, komesari, odnosno koordinatori za određene okruge.

„Oni su to ustrojili kao da je država njihovo privatno vlasništvo. Nema opština, nema javnih preduzeća, nema sudova. Ima samo politike i stranke koja je uzurpirala državu. Srpska napredna stranka na čelu sa Aleksandrom vučićem je uzurpirala državu po mafijaškom metodu. I zato sam rekao da je on više mafijaš, odnosno šef mafije, nego predsednik dražve. Predsednik države treba da se stara o Ustavu, zakonima, institucijama ove države, a on je sva ovlašćenja u državnom sistemu uzurpirao. On misli da je gospodar života i smrti i tako je postavio ovu igru. U takvom sistemu, nemoguće je boriti se redovnim političkim sredstvima.“

Jovanjica – kriminal pod zaštitom države

Sagovornici su se dotakli i „Afere Jovanjica“, za čije lansiranje i veliki odjek u javnosti Aleksić tvrdi da je morao da preuzme odgovornost u nedostatku nezavisnosti nadležnih institucija čiji bi to inače bio posao. Bivši poslanik tvrdi da je najveći projekat proizvodnje narkotika u Evropi Vučićeva „Ahilova tetiva“. Na pitanje zašto misli da baš ta afera nosi najveći potencijal za razotkrivanje režima, Aleksić odgovara:

„Zato što je to bilo pod kontrolom države, zato što je dokazano da su pripadnici službi, koji su pohapšeni na kraju krajeva, BIA, vojske, MUP-a bili direktno u to uključeni, i zato što je gomila političkih funkcionera, čak i ministara, drugovala sa Koluvijom (vlasnik „Jovanjice“), i odlazili kod njega na imanje… Zapravo je neverovatno da se to događalo uz kompletnu podršku državnog sistema i institucija. Dakle, dokazana je veza i spona između vrha vlasti ove države i imanja „Jovanjica“  tj. Predraga Koluvije.“(…) „Jovanjica je bila državni posao, i to je potpuno jasno. Borba je sad to i formalno dokazati. Došlo se do nivoa službi bezbednosti Srbije, sad treba da vidimo ko su politički nalogodavci, koji su rekli ovima iz službi bezbednosti da idu to da rade... da čuvaju to imanje, da transportuju, da stavljaju tablice UKP-a, da obezbeđuju (policijske) legitimacije, da rade sve što su radili.“, rekao je Aleksić i istakao da nije o taj koji je otkrio dešavanja u Jovanjici, već policajci odeljenja za narkotike pod komandom načelnika Slobodana Milenkovića, koji za to nisu dobili nikakvu nagradu ili priznanje. Naprotiv. „Koluviju su uhapsili policajci koji su posle bili na strašnom udaru, od strane politike od strane MUP-a, koji ih je zvao na poligraf, maltretirao, terao ih da daju izjave u kameru…“ (…) „Šikanirani su, nekoliko puta su im pisali otkaze, smene sa pozicija itd. Gde se to radi u normalnoj zemlji?!.“, pita Aleksić, i nadovezuje se činjenicom da Koluviju i njegove saradnike brani „porodični“ advokat, narodni poslanik Vladimir Đukanović, visoki funkcioner SNS, koji se javno hvali da je blizak Vučićev prijatelj. To, kao i činjenica da „sva njihova saopštenja prenosi prenosi SNS“, znači da, zapravo, cela stranka na čelu sa Vučićem uzima Koluviju i njegove saradnike u svoju odbranu, zaključuje Aleksić.

Jovanjica je bila državni posao, i to je potpuno jasno. Borba je sad to i formalno dokazati.

Prodaja PKB-a Al Dahri možda najbolji primer štetočinske politike režima

Kao jedna od nekoliko afera povezanih sa režimom Aleksandra Vučića kojima se u javnosti bavio potpredsednik Narodne stranke, pomenut je i PKB koji je 2018. prodat kompaniji „Al Dahra“, poljoprivrednom gigantu iz Ujedinjenih Arepskih Emirata.

„To je možda najbolji primer štetočinske politike ovog režima“, podvlači Aleksić, a zatim pojašnjava: „Prodali su PKB – 17.000 hektara, mal’ te ne, u centru beograda, za 105 miliona evra. A sa druge strane, je državni „Telekom“, našim parama, kupio nekoliko kablovskih operatera, među njima „Kopernikus“, za oko 185 miliona evra. Zamislite sada tu transakciju – Država prodaje 17.000 hektara plus sve što je bilo u PKB-u – opreme, stoke, imanja, znanja, a onda kupuje kablovskog operatera. To je skandal nad skandalima.“ (…) „I šta se dešava dalje? Taj PKB koji smo prodali „Al Dahri“, država sada treba ponovo da otkupi, da bi tuda prošao autoput (Beograd-Zrenjanin) jednim delom. Taj deo koji treba da se otkupi, platićemo deset puta skuplje nego što smo ga prodali. To je kao da neko namerno želi da uništava ovu državu i na to se ne sme ćutati“, zaključuje Aleksić.

Uzevši sve rečeno u obzir, Aleksić smatra da SNS neće lako sići s vlasti, kao i da su male šanse da se to dogodi mirnim putem. „Ovi ljudi koji su na vlasti, koji su kriminalni klan, neće sići sa vlasti tek tako. Ja ne verujem da će on ikad priznati izbore koje izgubi i reći: „izgubili smo izbore“. On će krasti, neće priznati rezultat, učiniće sve što bude mogao da sačuva svoju fotelju i bojim se da će to izazvati i neke sukobe, ako se to bude tako dogodilo. Znajući mentalitet ovih ljudi na vlasti, mislim da će biti teško. Ja bih voleo da grešim.“, rekao je Aleksić, pomenuvši mogućnost reprize scenarija kojim je sa vlasti smenjen Slobodan Milošević. Po njemu, jedino rešenje jeste porast građanske svesti. „Kada se bude probudio narod i kad budemo imali 100.000 ljudi na ulici koji će braniti rezultat koji smo ostvarili na izborima, to je najveći pritisak, nije tu u pitanju više niko od nas pojedinačno, i tome neće moći da se odupre“, rekao je Aleksić.

(NSPM)