Натерали смо Вучића да направи грешку и покаже своје право лице. Држава која се не обрачунава са корупцијом и криминалом, већ њима управља – мафијашка је држава

 У новој емисији „Црно-бели свет са Ђорђем Вукадиновићем“ гостовао је заменик председника Народне странке, бивши народни посланик и бивши председни општине Трстеник Мирослав Алексић. Тема разговора био је недавни „блиски сусрет“ са Александром Вучићем, корупција у редовима власти и високих државних органа, кршење закона и уставних оквира, као и однос власти према политичким противницима.

Емисија је започела коментарисањем последњег инцидента у Председништву РС, у којем су учествовали Вучић и представници Народне странке. Алексић је одбацио релативизацију догађаја која је присутна у делу јавности, а којом се одговорност за инцидент покушава „равноправно“ поделити на све учеснике. Он сматра да су се представници Народне странке одазвали на изазивачки  позив председника, који је, чим их је угледао, почео да их обасипа увредама. Својим доласком и супротстављањем, лидери „народњака“ су заправо постигли успех и оголили Александра Вучића, каже Алексић.

Ја мислим да је ово можда и прва озбиљна грешка коју је он направио, и свестан је тога. И то није грешка, он је заправо показао своје право лице. МИ смо њега натерали и затекли неспремног да припреми и одглуми још једну представу, направи још један театар апсурда, и онда је из њега изашло оно што он заправо јесте

„Ја мислим да је ово можда и прва озбиљна грешка коју је он направио, и свестан је тога. И то није грешка, он је заправо показао своје право лице. МИ смо њега натерали и затекли неспремног да припреми и одглуми још једну представу, направи још један театар апсурда, и онда је из њега изашло оно што он заправо јесте, шта је заправо Александар Вучић. А то је то – човек који је изашао и кренуо да псује, да се понаша као хулиган, да галами, да се дере… Један простак и дивљак – тако је изгледао, у сваком случају, не као председник државе. С друге стране, кад се на то дода његова наклоност према криминалу, вођењу државе као мафијашког клана, онда заправо долазимо до правог лица, и мислим да ова наша акција и улазак у председништво су само оголили и показали ко је заправо председник државе.“

Вукадиновић је потом цитирао Алексићеву изјаву дату неколико дана након инцидента у председништву, у којој се каже да је „Вучић више шеф мафије него председник државе“ и упитао Алексића да ли још увек стоји иза те изјаве – и да ли је свестан њеног значења и импликација?  Алексић је одговорио потврдно.

„Држава која се не обрачунава са корупцијом и криминалом, већ га подстиче, односно управља њиме – шта је то друго него мафија? А онај ко је на челу такве организације, он је шеф мафије. Дакле, у држави Србији ништа не може да се догоди без знања председника Вучића. Било да су то ова деца ометена у развоју, која живе у ненормалним условима, о којима се прича ових дана („Заборављена деца Србије“), па он хоће лично то да решава, било да је вакцинација у Рудној Глави, било да трафо станица треба негде да се стави на Пештеру… Шта год да је у питању, он је човек који се овде пита о свему, и зато је разорио институције, уништио правосуђе, уништио полицију. Све то да не може да одговара за злоупотребе. Он је морао да створи предуслове да би могао да се понаша као мафијаш. С друге стране, имате плантажу марихуане, највећу у Европи… Имате ситуацију са Вељом Невољом ког он сада као хапси, а они су га, заправо, створили да умири јужну трибину и да им служи да батина и преваспитава новинаре, нас демонстранте итд. Па онда имате ситуације са пресудама које се дешавају његовим пријатељима, било да је у питању Цане Суботић, или Дарко Шарић.“

Држава која се не обрачунава са корупцијом и криминалом, већ га подстиче, односно управља њиме – шта је то друго него мафија? А онај ко је на челу такве организације, он је шеф мафије.

Описујући принцип деловања режима, бивши градоначелник Трстеника је истакао да изабрани представници власти у локалним самоуправама практично немају никакву надлежност и да су потпуно обесправљени, док све битне одлуке у вези са животом заједнице доносе партијски функционери, комесари, односно координатори за одређене округе.

„Они су то устројили као да је држава њихово приватно власништво. Нема општина, нема јавних предузећа, нема судова. Има само политике и странке која је узурпирала државу. Српска напредна странка на челу са Александром вучићем је узурпирала државу по мафијашком методу. И зато сам рекао да је он више мафијаш, односно шеф мафије, него председник дражве. Председник државе треба да се стара о Уставу, законима, институцијама ове државе, а он је сва овлашћења у државном систему узурпирао. Он мисли да је господар живота и смрти и тако је поставио ову игру. У таквом систему, немогуће је борити се редовним политичким средствима.“

Јовањица – криминал под заштитом државе

Саговорници су се дотакли и „Афере Јовањица“, за чије лансирање и велики одјек у јавности Алексић тврди да је морао да преузме одговорност у недостатку независности надлежних институција чији би то иначе био посао. Бивши посланик тврди да је највећи пројекат производње наркотика у Европи Вучићева „Ахилова тетива“. На питање зашто мисли да баш та афера носи највећи потенцијал за разоткривање режима, Алексић одговара:

„Зато што је то било под контролом државе, зато што је доказано да су припадници служби, који су похапшени на крају крајева, БИА, војске, МУП-а били директно у то укључени, и зато што је гомила политичких функционера, чак и министара, друговала са Колувијом (власник „Јовањице“), и одлазили код њега на имање… Заправо је невероватно да се то догађало уз комплетну подршку државног система и институција. Дакле, доказана је веза и спона између врха власти ове државе и имања „Јовањица“  тј. Предрага Колувије.“(…) „Јовањица је била државни посао, и то је потпуно јасно. Борба је сад то и формално доказати. Дошло се до нивоа служби безбедности Србије, сад треба да видимо ко су политички налогодавци, који су рекли овима из служби безбедности да иду то да раде... да чувају то имање, да транспортују, да стављају таблице УКП-а, да обезбеђују (полицијске) легитимације, да раде све што су радили.“, рекао је Алексић и истакао да није о тај који је открио дешавања у Јовањици, већ полицајци одељења за наркотике под командом начелника Слободана Миленковића, који за то нису добили никакву награду или признање. Напротив. „Колувију су ухапсили полицајци који су после били на страшном удару, од стране политике од стране МУП-а, који их је звао на полиграф, малтретирао, терао их да дају изјаве у камеру…“ (…) „Шиканирани су, неколико пута су им писали отказе, смене са позиција итд. Где се то ради у нормалној земљи?!.“, пита Алексић, и надовезује се чињеницом да Колувију и његове сараднике брани „породични“ адвокат, народни посланик Владимир Ђукановић, високи функционер СНС, који се јавно хвали да је близак Вучићев пријатељ. То, као и чињеница да „сва њихова саопштења преноси преноси СНС“, значи да, заправо, цела странка на челу са Вучићем узима Колувију и његове сараднике у своју одбрану, закључује Алексић.

Јовањица је била државни посао, и то је потпуно јасно. Борба је сад то и формално доказати.

Продаја ПКБ-а Ал Дахри можда најбољи пример штеточинске политике режима

Као једна од неколико афера повезаних са режимом Александра Вучића којима се у јавности бавио потпредседник Народне странке, поменут је и ПКБ који је 2018. продат компанији „Ал Дахра“, пољопривредном гиганту из Уједињених Арепских Емирата.

„То је можда најбољи пример штеточинске политике овог режима“, подвлачи Алексић, а затим појашњава: „Продали су ПКБ – 17.000 хектара, мал’ те не, у центру београда, за 105 милиона евра. А са друге стране, је државни „Телеком“, нашим парама, купио неколико кабловских оператера, међу њима „Коперникус“, за око 185 милиона евра. Замислите сада ту трансакцију – Држава продаје 17.000 хектара плус све што је било у ПКБ-у – опреме, стоке, имања, знања, а онда купује кабловског оператера. То је скандал над скандалима.“ (…) „И шта се дешава даље? Тај ПКБ који смо продали „Ал Дахри“, држава сада треба поново да откупи, да би туда прошао аутопут (Београд-Зрењанин) једним делом. Тај део који треба да се откупи, платићемо десет пута скупље него што смо га продали. То је као да неко намерно жели да уништава ову државу и на то се не сме ћутати“, закључује Алексић.

Узевши све речено у обзир, Алексић сматра да СНС неће лако сићи с власти, као и да су мале шансе да се то догоди мирним путем. „Ови људи који су на власти, који су криминални клан, неће сићи са власти тек тако. Ја не верујем да ће он икад признати изборе које изгуби и рећи: „изгубили смо изборе“. Он ће красти, неће признати резултат, учиниће све што буде могао да сачува своју фотељу и бојим се да ће то изазвати и неке сукобе, ако се то буде тако догодило. Знајући менталитет ових људи на власти, мислим да ће бити тешко. Ја бих волео да грешим.“, рекао је Алексић, поменувши могућност репризе сценарија којим је са власти смењен Слободан Милошевић. По њему, једино решење јесте пораст грађанске свести. „Када се буде пробудио народ и кад будемо имали 100.000 људи на улици који ће бранити резултат који смо остварили на изборима, то је највећи притисак, није ту у питању више нико од нас појединачно, и томе неће моћи да се одупре“, рекао је Алексић.

(НСПМ)