Metod psihopate

“Ukoliko ste nepažljivi, mediji će vas navesti da mrzite ljude koji su ugnjetavani, a da zavolite one koji ugnjetavaju.”

Malkolm Iks, afro-američki sveštenik i aktivista za ljudska prava

Da se razumemo još na početku, ne mislim da su predstavnici SNS i njihovih koalicionih satelita psihopate.

Ovu ogradu namerno pravim na početku jer znam da oni pasionirano čitaju naše tekstove i uvek ih tumače vrlo zlonamerno, izvlačeći rečeno iz konteksta ( jedva čekam narednu sednicu kad će predsedavajuća da u nekom od svojih replika pomenuti kako, ‘’eto, predstavnici DJB nazivaju nas psihopatama’’).

Dakle, niti želim da generalizujem niti mislim da jesu. Ali ono čime se oni služe u samom parlamentu u obračunu sa nama, ali i u svim medijima koje kontrolišu, jeste klasičan metod psihopata, istovremeno karakterističan i za poremećaje ličnosti.  Nakon petogodišnjeg proučavanja psihopatologije i psihologije zla, kao i nakon godinu i po dana provedenih u Skupštini, nemam više nikakvih sumnji u to.

Povod za tekst ovakvog naslova bio je očigledan spin predsednice Skupštine Maje Gojković u današnjem intervjuu u Politici. Nije bilo nikakve sumnje da će pominjati moju reakciju od protekle nedelje kako bi pokušala da me diskredituje.

U tom postupku jasno se ogleda ono čime se služe oni iz naslova ovog teksta. Time nameravaju da postignu dve stvari – diskreditujući vas i označavajući vas kao ‘’prostaka’’, oni na taj način žele da umanje svaku vašu reč i obesmisle je. Logika je jasna – ‘’ako te označim prostakom, šta god da ti kažeš, koliko god to bilo pametno, to će se i dalje gledati kroz prizmu mog opisa tebe.’’

 Druga stvar koju tendenciozno ponavljaju i neprestano se njome služe prilikom zloupotrebe medija je uporno prećutkivanje uzroka, a prenaglašavanje posledica. Svi znamo da u životu postoje uzroci i posledice, akcije i reakcije. Jedno bez drugoga ne može, a svesno prećutkivanje uzorka i namerno fokusiranje na reakciju, jeste jedan od glavnih uzroka manipulacije.

Veliki austrijski psihijatar Viktor Frankl, koji je preživeo Holokaust i bavio se psihologijom zla, tvrdio je da je nenormalna reakcija na nenormalno ponašanje zapravo – savršeno normalna. Takva je bila upravo moja reakcija u Skupštini prethodne nedelje nakon što su dva besprizorna poslanika, inače glasnogovornika naprednjačke koalicije kojih se, gle čuda, stide i neki poslanici iz njihovih redova, iznela sumanute laži o mojoj porodici usred zasedanja.

Rečnik meni potpuno nesvojstven, bila je moja reakcija izgovorena sebi u bradu, a koju niko od poslanika sem mene ne bi ni čuo da mikrofon nije ostao uključen. Svi režimski mediji su se fokusirali upravo na moju REAKCIJU, svesno zanemarivši da ispitaju šta je do nje dovelo. Kontekst koji bi svemu dao objašnjenje, svesno je i namerno izostao. Tako oni kreiraju lažnu sliku u javnosti po meri SNS, koja dalje biva potpomognuta današnjim izjavama predsednice Skupštine.

U današnjem intervjuu vidimo primer još jednog metoda, a to je izazivanje sažaljenja i predstavljanje sebe i vladajuće koalicije kao žrtve ‘’zlih’’ poslanika DJB. Udružena sa gore pomenutim metodama, ovakva tehnika postiže pun pogodak u samu metu medijske manipulacije.

Igrajući na kartu tobožnje žrtve, manipulator namerava da postigne sažaljenje u javnosti jer zdravi ljudi imaju prirodnu empatiju prema ugnjetavanim i slabijim. Onome ko se informiše iz medija pod uredništvom bliskim političarima na vlasti, ne preostaje ništa drugo nego da poveruje u ovakvo kreiranje paralelne realnosti.  Pristojnim ljudima je i dalje teško da poveruju da neko izlazi u medije i svesno laže.

I za kraj, još jednom da podvučem i naglasim da ne mislim da su oni o kojima pišem psihopate i neka ne pokušavaju da mi to spočitavaju. Bivajući potpuno otvorena, istakla bih i da mi je par ljudi iz njihovih redova prišlo i krišom mi kazalo da se i oni sami groze laži o mojoj porodici koje su besprizornjaci izgovorili. I na tome im hvala.

Žao mi je što sami među sobom ne postave jasne granice i ne ograde se od neljudi i lažova u svojim redovima koliko god to može da ih košta. Najskuplje je ipak, prestati da budeš čovek i pronađeš opravdanje za nepravdu i zlo koje čine drugome. Za mene, ćutanje na nepravdu i laži, znači nesumnjivo pristajanje na njih, a to je jedna od onih stvari koje nas definišu kao ljude, kao one koji se zalažu i opravdavaju zlo, i nas koji se svim silama borimo protiv njega, a o čemu svedoče i naše prenaglašene, ali krajnje ljudske reakcije.

Ovo je poslednji tekst u kome ću se osvrtati na događaje od prošle sedmice. Na osnovu stotina predivnih, iskrenih i toplih poruka podrške koje sam dobila, jasno je da je svakom dobronamernom čoveku bila u potpunosti jasna moja, ponavljam, REAKCIJA na nenormalno ponašanje. Više ni sekund svoje pažnje neću usmeriti na pokušaje vladajuće većine i njihovih krajnje nekreativnih i dosadnih botova, da me predstave kao ‘’nevaspitanu prostakušu’’ jer svako ko se od njih sa mnom makar jednom mimioišao u hodniku Skupštine ili razmenio sa mnom par reči, pa čak i predsednica Skupštine lično, video je da to ne može biti dalje od istine.

No, istina jeste upravo ono što oni iz naslova ovog teksta preziru. Ona ih ogoljava i pokazuje ih kakvim zaista jesu, zato oni ne prezaju ni od čega kako bi je sprečili. Čak ni da se koriste metodama psihopata.

(Autor je narodni poslanik u Skupštini Republike Srbije)