„Meka moć“ Rusije u Srbiji - mogućnosti i perspektive

Međunarodna konferencija "Meka moć Rusije u Srbiji" (drugi dan)

- Direktor Ruskog instituta ta strateška istraživanja dr Leonid Rešetnjikov: Rusi, Gruzijci, Bugari, Srbi i Grci su posebna civilizacija - mada to ne shvatamo. Mi treba da se borimo za naše poimanje sveta. Međutim, odvikli smo se od toga da smo civilizacija koja je alternativa anglosaksonskoj civilizaciji. Naša misija je da nosimo našu civilizaciju u svet i da predlažemo naš pogled

- Naša meka moć je da budemo odani principima pravoslavne civilizacije. Tu ideju moramo da imamo na umu kada govorimo o uticaju Rusije. Zašto Srbi i Rusi lako nalaze zajednički jezik? Zato što nam je isti koren, sa Srbima lako nalazimo zajednički jezik

- Politički analitirač i glavni urednik NSPM Đorđe Vukadinović: Neki u Moskvi smatraju da se Srbija neiskreno odnosi prema Rusiji: u predizbornim kampanjama su svi rusofili, a na vlasti sprovode prozapadnu politiku. Tvrde da je Srbija kao mlađi brat koji je u lošem društvu, pa kada dobije batine, tada se seti starijeg brata i od njega traži zaštitu. Takva slika u Moskvi postoji i nije neosnovana kad se pogleda ponašanje srpske elite. Ali i obrnuto. Srbima se ponekad čini da rska "meka moć" ili nije dovoljno snažna, ili - što je još gore - da nije dovoljno zainteresovana za ozbiljniji angažman na pvom prostoru

- Maksim Miščenko: Još Bžežinski je govorio da su Sloveni loši robovi. Zapad će zato prvo uništiti Srbiju, pa Rusiju i zato moramo da se udružimo i odbranimo - uz pomoć naše meke i pametne moći

- Slobodan Janković: Uloga Rusije u današnjem svetu je da ponese barjak povratka pravoslavlju, da brani tradicionalnu porodicu i daje jasan kulturni obrazac. Takva Rusija je potrebna celom svetu, a naročito okupiranoj Srbiji

- Nikita Bondarev: Meka moć Rusije u Srbiji je još slaba i mora biti jača, ali smo za tri godine prešli veliki put

Međunarodna naučna konferencija „Uticaj Rusije u Srbiji - istorijski osvrt i perspektive meke moći “, u organizaciji moskovskog Fonda „Gorčakov“ i Srpskog koda, završila je dvodnevni rad razmatranjem duhovnih veza dva naroda, gopolitike na Balkanu i načina odbrane od meke moći Zapada.

O ovim temama su izlagali Đorđe Vukadinović, Slobodan Janković, đakon Nenad Ilić, Igor Borisović Pšeničnikov i Maksim Nikolajevič Miščenko, a u debati su učestvovali Dušan Proroković, Nikita Bondarev i Petar Muljtatuli, autor knjige „Golgota carske porodice“.

Specijalan gost je bio direktor Ruskog instiruta za strateška istraživanja dr Leonid Petrovič Rešetnjikov koji je izneo tezu koja je ugrađena u zaključak konferencije da je pravoslavlje posebna civilizacija najviših vrednosti i da je alternativa američko-zapadnjačkom konceptu potrošačkog „evropejstva“ koje devalvira ljude na prosto materijalna, a ne duhom bogata bića.

Zato je cilj i misija pravoslavnih naroda da na planetarnom nivou šire svoj pravoslavni koncept - i to ne silom, već mekom moći, ukazao je Rešetnjikov.

Organizatori konferencije u zaključcima su naveli da je „ceo skup pokazao da Srbi i Rusi ne zaboravljaju svoje bratske odnose i da se ruska meka moć u Srbiji ne doživljava kao ispoljavanje sile već kao jednostavan pokazatelj da naša dva naroda pripadaju istoj pravoslavnoj civilizaciji i da tu leži ogroman potencijal u rastu ruskog uticaja u Srbiji“.

- Rusija poslednjih godina aktivno predlaže ruski pogled na svet. U Srbiji imamo odličnu saradnju sa intelektualcima pravoslavnog pravca i to je glavni pravac koji nas ujedinjuje - poručio je na početku svog izlaganja dr Leonid Rešetnjikov, koji se skupu u sali Privredne komore Srbije obratio posle uvodne reči Nemanje Devića iz Srpskog koda i Igora Borisoviča Pšenjičnikova.

„Mi smo predstavnici istočnoslovenske civilizacije. Međutim, odvikli smo se od toga da smo civilizacija koja je alternativa anglosaksonskoj civilizaciji. Naša misija je da nosimo našu civilizaciju u svet i da predlažemo naš pogled“, rekao je Rešetnjikov u ukazao da ako mi pravoslavni to shvatimo, Zapad nas neće pobediti.

Govoreći o susretu sa novim američkim ambasadoom u Moskvi koji je poznat po tome što napravi obojenu revoluciju gde god dođe, Rešetnjikov je ispričao ovo:

„On se jako uznemirio što je Rusija krenula na Istok. Rekao sam mu da nas oni guraju sankcijama. Rekao mi je: Vi narušavate svetski proces, morate da budete uz Zapad, pa sam mu ispričao da je i Aleksandar Nevski imao izbor da se potčini Zapadu ili da sarađuje sa Zlatnom hordom na Istoku, odabrao je Hordu jer ona je od nas htela samo novac, a Zapad da uvede svoju veru i svoj pogled na svet“.

Govoreći o mekoj moći, Rešetnjikov je ponovio da su Rusi, Gruzijci, Bugari, Srbi i Grci posebna civilizacija - mada to ne shvatamo - i treba da se borimo za naše poimanje sveta.

„Zašto hoće da unište Srbiju, da Grčku stave na kolena? Ne zato što imamo drugi jezik, već što smo alternativna civilizacija. Kina nije civilizacija, već sila koja kopira Zapad. Mi ćemo sve da učinimo da Srbija i Rusija nose vatru koja nam je predata iz Konstantinopolja i zbog toga hoće da nas unište“, rekao je Rešetnjikov, ističući i ovo:

Preko Srba je došao uticaj Vizantije u Rusiju. Došla je ćirilica. Zašto vi u Beogradu ne pišete ćirilicom - vi ste je doneli u Rusiju - a vi je sami odbijate. Naša meka moć je da budemo odani principima pravoslavne civilizacije. Tu ideju moramo da imamo na umu kada govorimo o uticaju Rusije.

Zašto Srbi i Rusi lako nalaze zajednički jezik? Zato što nam je isti koren. Sa Amerikancem možemo popiti viski, ali sa Srbima lako nalazimo zajednički jezik.

U Francuskoj sam čuo: Kisindžer je upravu - od Rusa treba da prestanemo da pravimo evropejce jer to nikada neće postati i zato treba da Rusiju podelimo na 15 država.

Ali mi, i Srbi i Rusi, moramo da nastavimo da branimo svoje stavove i širimo našu civilizaciju“.

Posle Rešetnjikova, reč je uzeo Petar Muljtatuli (čiji je deda bio kuvar cara Nikolaja i pogubljen je zajedno sa carskom porodicom) i izrazio zadovoljstvo što je njegova knjiga „Gologota carske porodice“ prevedena na srpski jezik, kao prvi strani jezik na kojem se izdaje. „Beogradska promocija je upriličena uoči sutrašnjeg otkrivanja spomenika imperatoru Nikolaju - čoveku koga Zapad nikada neće pohvaliti, za razliku od na primer .Lenjina. Ova knjiga je najvažnija stvar koju sam uradio jer je stradanje cara, stradanje cele Rusije“, rekao je Muljtatuljl, koji je naučni saradnik RISI.

O izazovima ruskog uticaja u Srbiji je naročito govorio Đorđe Vukadinović, ukazujući da svako poboljšanje i ozdravljenje polazi od dobre dijagnoze.

„Moja dijagnoza je da je meka moć Rusije u Srbiji prilično slaba i neadekvatna, iako vnjeovatno nema mesta na planeti gde su povoljniji uslovi za manifestaciju meke moći Rusije - nego što je to Srbija. Ako govorimo o ruskoj propagandi u Srbiji, ona je prilično loša, a nekad i kontraproduktivna. Zašto je taj uticaj mali? Srbija je rubna zemlja i civilizacijski i geopolitički, nije u neposrednoj zoni interesovanja i brige Rusije i u kritičnim trenucima, kada dođe do  geopolitičko povlačenja, onda ostaje daleko od neposredne zone interesovanja i uticaja. Međutim, može da se i obrne pa da se kaže da Srbija baš zato što je na granici treba da je zanimljivija za ruski uticaj nego neke druge zemlje“, istakao je Vukadinović.

On je ukazao i da se u liberalnim ruskim krugovima često poteže argumentacija da je Rusija već jednom platila gotovo demografskim i civilizacijskim uništenjem zbog toga što je zbog Srbije ušla u rat. To nije mišljenje koje preovladava u Rusiji, ali ono izaziva skepsu i dilemu u trenutcima kada treba odlučnije stati na stranu Srbije. Tome dodatno  doprinosi i srpska elita - u poslednje dve decenije - jer se uglavnom neiskreno odnosi prema Rusiji: u predizbornim kampanjama su svi rusofili, a na vlasti uglavnom svi sprovode prozapadnu politiku. To neke krugove u Moskvi drži podalje da ne izgaraju previše u podršci Srbiji, koja se vidi kao mlađi brat koji se uglavnom kreće u lošem društvu, pa tek kada dobije batine, tada seti starijeg brata i od njega očekuje zaštitu. Takva slika o nama  postoji u Moskvi i nije neosnovana kad se pogleda ponašanje srpske elite, rekao je Vukadinović.

On je kritikovao i rusku stranu koja „možda ne shvata dovoljno svoju civilizacijsku ulogu na našem prostoru“ i upozorio da kriza devedesetih i ova u koju je sada - ne svojom voljom - Rusija bačena u Ukrajini mogu zatvoriti pogled ka Srbiji, koja je daleko od žarišta u bližem susedstvu Rusije koji je tišti. Međutim, ovakvi skupovi služe „upravo da se vidik Rusije ne bi toliko skratio“.

Vukadinović je ukazao na paradoks da je u Srbiji ogromna većina proruska, anti NATO i u dobroj meri anti-EU nastrojena, ali da se to ne vidi zahvaljujući povlačenju meke moći Rusije sa Balkana, što čak rezultira povremenom rezignacijom u rusofilskim krugovima!“

Široki krugovi srpskog stanovništva dolaze u dilemu - ili je Rusija još uvek slaba, ili je dosta nezainteresovana za nas? S tim da ovo drugo ima daleko teže posledice. U očima prosečnog Srbina, Rusija nikada nije slaba, čak i zapadnjaci u Srbiji su skloni da preuveličavaju rusku moć. Zato prosečan srpski čovek zaključuje da je Rusija nedovoljno zainteresovana za rusku, odnosno srpsku stvar na Balkanu i javlja im se osećaj napuštenosti. Svi za ovim stolom treba da radimo da se taj utisak otkloni“, rekao je Vukadinović.

Kao primer nedovoljne aktivnosti Rusije u Srbiji je naveo da iako 70 odsto građana Srbije podržava savez Srbije sa Rusijom, a u EU 54 odsto, u srpskom parlamentu EU ima 100 odsto podrške, i nema ni jedne stranke koja je evroskeptična, ali nema ni jedne televizije ili velike medijske kuće koja bi to radila, a ipak u javnosti postoji podrška od 70 odsto.

Vukadinović je ukazao i da je veliki problem i to što oni koji zagovaraju EU imaju argument da je i sama Rusija, preko svojih raznih političkih predstavnika.više puta rekla da "nema ništa protiv ulaska Srbije u EU".

On je ocenio i da je u samoj Rusiji bilo dosta zabluda oko EU, te da je Rusija bila previše defanzivna jer ni sama možda nije u punoj meri shvatala da ulazak u EU znači i članstvo u NATO.

Govoreći o Južnom toku, Vukadinović je upozorio da se Rusija zadovoljavala deklarativnim izjavama srpskih političara da će tok biti građen, umesto da svojom mekom moći stvore ambijent u kome bi Južni tok bio normalna i neminovna posledica. Ovako imamo situaciju da od vlasti čujemo rečenicu: mi smo mali, dogovorite se sa Briselom - u prevodu sa Berlinom.

Slažući se u osnovi sa izrečenim, Rešetnjikov je u odgovoru Vukadinoviću istakao da je moguć i treći odgovor - a to je da u Rusiji još traje rasprava o nacionalnoj ideji, i da se ni sama Rusija još nije u idejnom smislu u potpunosti opredelila.

„Ruski čovek bez ideje nije dobar čovek, pije, ostavlja decu, napušta zemlju. Unutar same Rusije se odigrava velika borba i to ne samo na trgovima i ulicama, već i među intelektualcima.

Do 1917. je postojala naša nacionalna istočna pravoslavna ideja i njom se - a ne pragmatizmom - upravljao Nikolaj Drugi! Razumite nas da smo mi svaki dan u borbi. Malo napora i pobediće nacionalna ideja, kao na Krimu - za dva dana. Znali smo da tamo ima ljudi koji simpatišu, ali nismo znali da će tamo biti takav nacionalni podvig! Sada naš neprijatelj radi sve da se mi tom nacionalnom idejom ne naoružamo, ali mi ćemo to da uradimo“, rekao je Rešetnjikov.

Maksim Nikolajevič Miščenko je govorio o iskustvu Rusije u savremenim metodama protivljenja mekoj moći. Naveo je da su Rusi tek kada su Amerikanci u Ukrajini doveli na vlast Viktora Juščenka - progledali i videli da im je neprijatelj pred vratima. Tada se uz podršku Vlade pojavilo nekoliko desetina pokreta, uključujući njegov „Mlada Rusija“, sa ciljem suprotstavljanja američkoj realizaciji obojenih revolucija.

Kako rade SAD vidi se, prema njegovim rečima, na primeru EU.

„EU nije suverena, jer SAD kontrolišu gradske gomile koje svakog časa mogu da ulete u dvorac i izbace napolje one koji se u njima nalaze. Tu gradsku gomilu je lako povući za sobom“, rekao je Miščenko i ukazao da je i u Srbiji, na mitingu podrške Šešelju, video da postoji jaka energija koju poseduju ljudi u gradu.

On je objasnio da Amerikanci traže mlade ljude sa određenom energijom, privlače ih sebi, pakuju u svoje organizacije i šalju na trgove - kao Majdan u Ukrajini. Upravo u tome on vidi način kako se treba braniti: patriotske snage treba prve da priđu žarištima te mlade energije - pre nego Amerikanci. Konkretno - ako studenti održavaju protest, kod njih prvo treba da stignu prave patriote, a ne američki agenti koji bi preuzeli tu omladinu i „obradili“ je.

Amerikanci primenjuju i sistem zavadi pa vladaj - dele nas na crvene i bele, ovakve i onakve, ali ako se usprotivimo tom grehu i stanemo svi zajedno, onda ćemo pobediti neprijatelja. To je slučaj i sa odnosima koji će se razvijati između Srbije i Rusije, rekao je Miščenko i podsetio da je još Bžežinski govorio da su Sloveni loši robovi. Zapad će zato prvo uništiti Srbiju pa Rusiju i zato moramo da se udružimo i odbranimo - uz pomoć naše meke i pametne moći, zaključio je Miščenko.

Dr Slobodan Janković je govorio o „Mogućnostima ruske politike na Balkanu u svetu na razmeđi ideja i epoha“.

Meka moć je, kako je rekao, privlačenje ljudi ka sebi, posredstvom kulture, a ne upotreba sile. Amerikanci svojom mekom moći prave ljude koji se svode na životinje i zadovoljavaju samo materijalne potrebe, a ne duhovne!  „Devedesetih se ruši istočni blok i u SAD se javljaju glasovi da SAD treba da se okrene samima sebi da bi živeli bolje, ali zato jedan DŽozef Naj razvija tezu da su Amerikanci nacija koja je predodređena da vodi druge i to posredstvom meke, odnosno pametne moći. Na vlast dolazi čovek demokratskog intervencionizma  koji je napao Srbiju i Crnu Goru, pokazujući da tamo gde ne prolazi meka moć, SAD sprovode i grubu silu“, naveo je Janković.

S druge strane, u Rusiji posle pada  komunizma, mnogi žele „bolji život“, ali posle 2007. dolazi otrežnjenje, a naročito posle 2008. godine i napada na Gruziju. Posle Ukrajine, i u ruskoj eliti dolazi saznanje da Zapad neće ostvariti njene interese. Tako, prema Jankoviću, dolazimo do današnjeg doba prelaska. Konkretno, zapadni čovek je verovao u progres, u ovladavanje tehnologijama i sve bolji i bolji život. Međutim, obezboženi narod na Zapadu shvata da progresa više nema i da žive sve gore - a Bog je ostao! Istovremeno se sprovodi obezbožavanje naroda -  predsednik Francuske čak neće da drži govor ako je iza njega makar i umetnička slika Isusa Hrista.

„Uloga Rusije u takvom svetu je da ponese barjak povratka pravoslavlju i hrišćanstvu, da brani tradicionalnu porodicu i daje jasan kulturni obrazac. Takva Rusija je potrebna celom svetu, a naročito okupiranoj Srbiji. Takva Rusija bi bila garant da ovo nije kraj doba, već samo jedna od kriza u ljudskoj istoriji“, zaključio je Janković.

Finale konferencije je bila diskusija, koju je otvorio Nikita Bondarev komentarišući mogućnosti stvaranja političke stranke u Srbiji koja bi ušla u parlament i zastupala patriotske nacionalne interese.

On je istakao da „RISI tri godine radi u Srbiji i na početku smo bili sami, pa se pojavio Fond Gorčakov, a ovo što se ove jeseni dešava bilo je nezamislivo pre samo šest meseci - poseta Putina i vojna parada na kojoj je on glavni gost, a Striži nastupaju zajedno sa srpskom vojskom. Odigrala se i svetska premijera filma Nikite Mihalkova, a sada ćemo otkriti i spomenik caru Nikolaju Drugom - što je pre samo nekoliko meseci izgledalo kao fantastika.

Otvoren je i Ruski ekspres na čijem čelu je ruski novinar Jevgenij Baranov. Dakle, zaključio je Bondarev, meka moć Rusije u Srbiji je slaba i mora biti jača, ali smo za tri godine prešli veliki put“.

Diana Milošević

(Fakti-NSPM)