Masovni mediji o masovnoj grobnici

Gotovo su svi mediji preneli izjavu tužilaštva za ratne zločine u Beeogradu da je u mestu Rudnici u blizini Raške otkrivena masovna grobnica sa telima Albanaca koji su ubijeni tokom sukoba na Kosovu. Agencija BBS na srpskom jeziku je svoje saopštenje počela sledećim rečima: “Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu je saopštilo da je u Rudnici kraj Raške otkrivena masovna grobnica sa telima, kako se veruje, oko dvesta pedeset Albanaca ubijenih tokom sukoba na Kosovu krajem devedesetih godina”.[1] U saopštenju se dalje navodi da je ovo “šesta masovna grobnica otkrivena u Srbiji posle 5. oktobra 2000. i pada režima Slobodana Miloševića. Tri su nađene na teritoriji Srbije a tri na Kosovu”.

U kontekstu pomenutih izjava, a videćemo ubrzo da i naši mediji izveštavaju po istom receptu, naročito su indikativna dva momenta. Naime, kao prvo jako je bitno to da se “veruje” da su u pitanju tela Albanaca, što po prirodi stvari upućuje na činjenicu da ekshumacija tela još uvek nije obavljena upravo zato što pomenuta masovna grobnica još uvek nije ni otkrivena. Naši kao i strani mediji svoja saopštenja zasnivaju na pretpostavkama i navodnim izjavama neproverenih svedoka čiji se identitet zapravo nigde i ne pominje.

U vezi sa ovim svako ko se samo malo zapita o celoj ovoj medijskoj priči može vrlo lako da primeti da postoji ogromna kontradiktornost u izjavama različitih medija. Dok neki poput već pomenutog BBC-ija ili RTS-a govore kako je masovna grobnica pronađena, drugi mediji, kao što je B92, govore da postoje samo pretpostavke da se na toj lokaciji nalazi masovna grobnica. Ovo jasno možemo da vidimo ukoliko samo malo analiziramo izjavu RTS-a: „U Rudnici kod Raške pronađena grobnica sa oko 250 tela, u kojoj su najverovatnije tela Albanaca ubijenih 1999. godine na Kosovu. To je šesta masovna grobnica otkrivena u Srbiji posle 5. oktobra 2000. godine”, a odmah zatim u sledećoj rečenici stoji: “Tužilaštvo za ratne zločine, u saradnji sa Euleksom, otkrilo je lokaciju na jugu Srbije za koju se sumnja da je masovna grobnica u kojoj je, prema svedočenjima pohranjeno 250 tela kosovskih Albanaca“ izjavio je srpski tužilac Vladimir Vukčević.

Sasvim je jasno da reči “pronađena” i “sumnja se” ne idu zajedno u saopštenju jedne ozbiljne medijske kuće. Ostaje nedoumica da li je to slučajnost ili nešto što je postalo simptomatično kada su u pitanju izjave ovog tipa. Očigledno je da nekome odgovara da se sumnje i pretpostavke proglašavaju za gole činjenice. Sada dolazimo do tog drugog momenta koji je zajednički za sva saopštenja. Naime, možda se delić odgovora zašto se sumnje i hipoteze proglašavaju za činjenice krije u delu izjave koji se gotovo u potpunosti poklapa sa već pomenutom izjavom agencije BBC. Naime i RTS pominje tačno jedan određeni datum, 5. oktobar, kao i broj otkrivenih masovnih grobnica koji je sada već dostigao cifru od šest. Uz sve dužno poštovanje prema žrtvama zločina, stiče se utisak da se mediji naprosto utrkuju oko toga ko će pre preneti vest o otkrivanju neke nove grobnice dok crna računica koja se odnosi na broj mesta u kojima su pohranjena tela neprestano raste i to sve pod budnim okom stranih i domaćih medija.

Osim što se s jedne stane insistira na tome da je grobnica otkrivena, kao da su iskopavanja već počela, a s druge strane otvoreno se govori o tome da su u pitanju sumnje koje se baziraju na izjavama svedoka, u vezi sa izjavama da se na ovoj lokaciji nalazi masovna grobnica još jedna stvar zbunjuje. Naime, na ovoj lokaciji nalazi se zgrada preduzeća “Kosmet put” sa prilaznim parkingom. Radnici koji su zaposleni u ovom preduzeću ne kriju da su iznenađeni informacijom da se ispod temelja njihove zgrade nalazi pomenuta masovna grobnica.[2]

Postavlja se pitanje na koji način je zaista utvrđeno da se na pomenutom mestu nalazi grobnica ukoliko se na toj lokaciji nalazi pomenuto preduzeće? Odgovor je dao pomenuti Vukčević koji se opet, što ne predstavlja veliko iznenađenje, poziva na izjave svedoka, kao i na analize snimaka iz vazduha. Ove analize su novi momenat u celoj priči jer se sada postavlja pitanje kako se iz vazduha može utvrditi da je to grobnica koja sadrži 250 tela kosovskih Albanaca?

U Tužilaštvu za ratne zločine govore da se do ovih navodnih informacija došlo zahvaljujući saradnji sa misijom Evropske unije na Kosovu. Bruno Vekarić je tim povodom izjavio: „Pre dve godine se tražila ta grobnica, međutim, u tom trenutku ona nije pronađena. Sada mislimo da imamo pravu lokaciju i učinićemo sve da što pre dođe do tehničke realizacije, da se ta tela izvade i da se, naravno, uz regularnu proceduru predaju njihovim rodbinama.” Zamenik kosovskog premijera Ram Manaj ocenio je da otkriće masovne grobnice u Raškoj navodno pokazuje spremnost Srbije da se otkrije istina o nestalim Albancima. On je rekao da je kosovska strana imala informacije da je tamo zakopano od 250 do 400 ljudi. “Jedno zvanično iskopavanje urađeno je na toj lokaciji juna 2007. godine, ali je kopano na pogrešnom mestu.”

U saopštenju tužilaštva se na kraju pominje da je tužilaštvo, imajući u vidu činjenicu da je Euleks “odredio” mesto gde se nalazi potencijalna masovna grobnica, istražnom sudiji predložilo da izađe na lice mesta i da obavi uviđaj i da se, ukoliko se potvrdi informacija da se radi o masovnoj grobnici, izvrši ekshumacija, obdukcija i identifikacija žrtava.

Ukoliko je to tako, moramo ponovo da postavimo pitanje zašto zvaničnici tužilaštva u medijima iznose tvrdnje kako je grobnica već otkrivena? Kome to ide u prilog?

Ukoliko je zaista reč o masovnoj grobnici, onda nije potrebno da se pretpostavke i hipoteze već unapred proglašavaju činjenicom i da se to eksploatiše u dnevnopolitičke svrhe. Neophodno je da se sačekaju rezultati istraživanja na terenu i ukoliko su oni potvrdni tek tada je potrebno da se javnosti saopšti istina. Međutim, problem je u tome što sada gotovo da se i ne govori o tome do kog je stepena istraga napredovala tako da se stiče utisak da su mediji izgubili interesovanje za rezultate istraživanja pomenute lokacije. Kao da je jedino bilo važno to da se neproverene izjave proglase za činjenicu i da se slučaj zatvori kao da nije bitno da li grobnica zaista i postoji. Uostalom, ovo je samo još jedna u nizu masovnih grobnica na teritoriji Srbije, dok se o nestalim Srbima na Kosmetu gotovo i ne govori.