Kvadratura izbornog kruga

Pošto su majski izbori završeni bez pobednika, sada se, po analogiji s fudbalskom utakmicom, igra „zaustavno vreme“, ma šta to značilo. A pošto je reč o finalu, ako pobednika ne bude i posle nadoknade izgubljenog vremena, igraće se produžeci. Mislim da ćemo tek posle penala znati da li je pobedio Boris Tadić ili Vojislav Šešelj.

Dramatika je bila očekivana, a u takvim okolnostima množe se glasine. Na crnom tržištu informacija u jednom danu više puta se promeni pobednik na izborima. Rešavanje izborne kvadrature kruga postalo je glavna kafanska zabava, a broj „insajderskih“ informacija iz stranačkih pregovaračkih štabova prevazilazi razumnu meru. Računa se sa sitnim brojevima. Pet Krkobabićevih, tri Palmina, dvojica Ugljaninovih... Traga se za proevropljanima unutar SPS-a. Podiže se ulog u igri, kao kad Mlađan Dinkić uslovljava Dačića saradnjom na svim nivoima vlasti, s naglaskom na Beograd, Jagodina je postala centar Srbije.

Menjaju se politički stavovi. Za Čedomira Jovanovića SPS postaje prihvatljiv, a pre izbora taj status u očima liberala nije imao ni Boris Tadić. Čaršija osluškuje da li je preduzeće „Krkobabić, otac i sin“ ustalo na levu ili desnu nogu. Marko Jakšić preti da će svi Srbi da odu s Kosova ukoliko pobede oni koje on ne voli, drugi prete da će svi Srbi da odu iz Srbije ukoliko Jakšićevi pobede.

Opštoj konfuziji prve postizborne nedelje značajan doprinos daju glasine o tajkunskoj ulozi u ovoj fazi srpske revolucije, a tu je i Rade Bulatović, šef BIA, koji je, sudeći po onima koji imaju više naslova nego informacija, selektovao dokumenta agencije s jasnim ciljem da, ovako ili onako, obezbedi famozni broj mandata - 126.

Vode se učene rasprave o tome da li je Milutin Mrkonjić u svojoj pismenoj izjavi prvo pomenuo evropske banke ili evropske fondove kao zalog privrednog preporoda Srbije, kao da bi se iz tog redosleda moglo iščitati za koga će da optira Ivica Dačić. Na čaršijskom stolu podastrta je i medicinska anamneza stomačnog gripa Aleksandra Popovića. Malo ko veruje da bi tako mala boljka mogla da spreči Koštuničinog kandidata za gradonačelnika Beograda da pregovara o koaliciji.

Šta bi sve ovo moglo da nam kaže? Najpre da vlada koja će se formirati posle pucanja penala nakon produžetka izbora drugim sredstvima, ne samo zbog okolnosti u kojima se sastavlja, neće biti stabilna. Očigledno je da će većina koja se sastavlja imati ugrađen čip samodestrukcije. To, čini mi se, podjednako važi za kabinet koji bi sastavio Boris Tadić, kao i za kabinet koji bi sastavljali uz blagoslov iz pritvora Haškog suda.

Nema tog alhemičara koji bi uspešno spojio vatru i vodu, a svaka od mogućnih koalicija imala bi sličan hemijski sastav. No, po mom mišljenju, to nije loša vest. Razumno česti izborni ciklusi učvrstiće temelje puta Srbije ka uređenom društvu. To su pokazali i ovi izbori, bez obzira na to na koju nogu ustanu Krkobabići.

(Blic)