Квадратура изборног круга

Пошто су мајски избори завршени без победника, сада се, по аналогији с фудбалском утакмицом, игра „зауставно време“, ма шта то значило. А пошто је реч о финалу, ако победника не буде и после надокнаде изгубљеног времена, играће се продужеци. Мислим да ћемо тек после пенала знати да ли је победио Борис Тадић или Војислав Шешељ.

Драматика је била очекивана, а у таквим околностима множе се гласине. На црном тржишту информација у једном дану више пута се промени победник на изборима. Решавање изборне квадратуре круга постало је главна кафанска забава, а број „инсајдерских“ информација из страначких преговарачких штабова превазилази разумну меру. Рачуна се са ситним бројевима. Пет Кркобабићевих, три Палмина, двојица Угљанинових... Трага се за проевропљанима унутар СПС-а. Подиже се улог у игри, као кад Млађан Динкић условљава Дачића сарадњом на свим нивоима власти, с нагласком на Београд, Јагодина је постала центар Србије.

Мењају се политички ставови. За Чедомира Јовановића СПС постаје прихватљив, а пре избора тај статус у очима либерала није имао ни Борис Тадић. Чаршија ослушкује да ли је предузеће „Кркобабић, отац и син“ устало на леву или десну ногу. Марко Јакшић прети да ће сви Срби да оду с Косова уколико победе они које он не воли, други прете да ће сви Срби да оду из Србије уколико Јакшићеви победе.

Општој конфузији прве постизборне недеље значајан допринос дају гласине о тајкунској улози у овој фази српске револуције, а ту је и Раде Булатовић, шеф БИА, који је, судећи по онима који имају више наслова него информација, селектовао документа агенције с јасним циљем да, овако или онако, обезбеди фамозни број мандата - 126.

Воде се учене расправе о томе да ли је Милутин Мркоњић у својој писменој изјави прво поменуо европске банке или европске фондове као залог привредног препорода Србије, као да би се из тог редоследа могло ишчитати за кога ће да оптира Ивица Дачић. На чаршијском столу подастрта је и медицинска анамнеза стомачног грипа Александра Поповића. Мало ко верује да би тако мала бољка могла да спречи Коштуничиног кандидата за градоначелника Београда да преговара о коалицији.

Шта би све ово могло да нам каже? Најпре да влада која ће се формирати после пуцања пенала након продужетка избора другим средствима, не само због околности у којима се саставља, неће бити стабилна. Очигледно је да ће већина која се саставља имати уграђен чип самодеструкције. То, чини ми се, подједнако важи за кабинет који би саставио Борис Тадић, као и за кабинет који би састављали уз благослов из притвора Хашког суда.

Нема тог алхемичара који би успешно спојио ватру и воду, а свака од могућних коалиција имала би сличан хемијски састав. Но, по мом мишљењу, то није лоша вест. Разумно чести изборни циклуси учврстиће темеље пута Србије ка уређеном друштву. То су показали и ови избори, без обзира на то на коју ногу устану Кркобабићи.

(Блиц)