Kome se na nedopustiv i uvredljiv način obraća Aleksandar Vučić u autorskom tekstu u „Kuriru“ i novogodišnjoj izjavi „Espresu“?

„Da svima bude jasno da nerešavanjem kosovskog čvora Srbija gubi, gubi ono što joj je najvažnije, a to su njena deca i njena budućnost. Da nežnim srpskim ušima, nenaviklim na surovu kosovsku istinu, kaže da na našem Kosovu i nije sve naše, a ako jeste, da pitaš narod - a šta bismo mi radili sa najmanje 80 albanskih poslanika u našoj skupštini i da bi doveka Srbiju, uz sve naše srpske svađe, vodili neki Tači i Haradinaj. Sve i da to hoće, a neće. Da kažemo licemerima koji podržavaju tzv. zamrznuti konflikt da je nemoguće, kao što je nemoguće Kosovo bez Albanaca. Naš posao je da sprečimo da Kosovo ostane bez Srba.

Kompromis u politici nije poraz, on je pobeda. Kompromisa ne sme da bude samo sa budućnošću. Ovo govorim iako znam da da Srbi neće i žele da prihvate, jer lakše je živeti u sopstvenim mitovima i hvalospevima nego u realnosti. Sve do prvih dnevnica zbog kojih će biti deo njih da štrajkuje, jer su, valjda, dnevnice žuči glavni razlog što su učestvovali u odbrani otadžbine. Ne damo više pare za takve dnevnice, ali ćemo obnoviti sećanje na stvarne junake i poštovanje prema njima, na one koji su izgubili živote, na one koji su ranjeni u zaštiti otadžbine, a na koje niko u prethodnim decenijama nije obraćao pažnju“.

Ovi stavovi su izuzetno uvredljivi i ponižavajući za naciju, oni raskrinkavaju jednu lošu politiku prepunu sujete, narcisoidnosti i amaterizma koji prevazilazi neznanje, to su bahatost i umišljenost da sve što se pomisli, ili je nekom obećano, po svaku cenu mora i da se izvrši bez obzira na posledice po državu i sve njene građane.

Ovoliko pljuvanje po onima koji su spremni da brane državu je nezabeleženo u istoriji bilo koje države, a jedino što može da se postigne je odbijanje rodoljuba da to i budu i da se uklope u „pacifizam“ koji podrazumeva kapitulaciju.

"Na Kosovu nije sve naše" - neistina. Nije "K" već KiM, a čak da se sve proda Albancima i dalje je Srbija, ne prodaje se država sa prodajom privatne imovine, kao što deo Beča, Berlina i Čikaga nisu Srbija.

"Šta da radimo sa 80 mandata Albanaca u Skupštini", pa šta ako su državljani Srbije, da li je Obami neko zabranio da bude predsednik kao Crnac, da li neko brani da se nacionalnim manjinama osiguraju mesta po automatizmu, ako idu na izbore kao nacionalne stranke, a da li neko brani da se promeni izborni zakon i da se glasa za konkretne ljude.

Zbog čega mislite da bi zločinci i kriminalci, trgovci ljudskim organima Srba mogli da vode državu i da bi bili na rukovodećim položajima, po kom zakonu je to moguće, našoj javnosti je nepoznat, koga i zašto plašite?

Ako Albanci, Mađari, Bošnjaci, Slovaci, Romi, ... ponude bolje kadrove i programe neka vode državu, biće nam svima bolje. "Nesme ostati zamrznuti konflikt", ko Vam je rekao, koga plaši povlačenje priznanja "K", zbog čega naši preci pod Turcima nisu ponudili razgraničenja, kompromise i komadanje država, a o kom se rešenje govori o uslovima da R1244 nije sprovedena, dogovori iz Brisele takođe, takse nisu ukinute, kao i vojska "K"?

"Kompromis u politici nije poraz", u politici da, ali nema kompromisa, to je kapitulacija i izdaja, ako je u pitanju teritorijalni integritet države, to nije politika, to je gubitak samopoštovanja i nacionalnog ponosa i dostojanstva.

Da Vučić ne shvata šta radi i ne razume šta znači država i šta Ustav po kome je dao zakletvu, potvrđuje i svojim komentarem za „Espreso“... Ako uspostavimo granicu to znači da smo ih priznali. - Čekajte, čekajte, moje pitanje za vas je da li vi mislite da ovako možemo još sto godina? Da li vi hoćete da rešite problem ili nećete? Hoćete da ga ostavimo vašoj i našoj deci, hoćete da oni sutra idu u rovove? Ja ne bih voleo da moje dete ide u rov. Ja bih želeo da moja deca, i jedno i drugo i treće, mogu da razmišljaju o tome kakvu će budućnost da imaju, i ovo koje je sad za vojsku od 21 godine i ovaj mali s godinu i po dana. Šta je to što Srbija ima na Kosovu..?

Ako predsednik Srbije ne zna šta Srbija ima na KiM, šta ono znači za Srbiju, neka pita upravo svoju decu, ili Patrijarha, možda nekoga iz bilo kog manastira ili crkve, neka pokuša da stupi u kontakt sa svojim precima i neka ih pita zašto su se 3,5 veka borili za slobodu. Moga bi da pita i „majku“ Srbije, Merkelovu, zbog čega njenoj državi i Zapadu KiM vredi 500.000 milijardi $, pre 12g je urađena procena. Da li će Vučić ponovo biti spreman na kapitulaciju ako i neka druga nacionalna manjina zatraži svoju državu i zapreti ratom?

Dalje u „Kuriru“ Vučić govori:

„2012.g.   50% mladih je bilo bez posla, to smo prepolovili a ukupnu nezaposlenost sveli na 11%“.  

Da li Vučić zna da je u tom periodu iz zemlje u „beli svet“ odlazilo godišnje 20, 30, 40, 60, 80, 100.000 radno sposobnih, i da li je smanjenje nezaposlenosti ako svi oni, ne samo ovih 330.000 odu trbuhom za kruhom? Prošle godine je u trećem kvartalu, u vreme nadničenja i branja mnogo čega jedan deo nezaposlenih radio, ne zna se koliko su zaradili tačno, ali, da se to računa u rešavanje problema nezaposlenosti i da se sa tim procentom od tada barata, kao i da se u „rešenje“ nezaposlenosti uzima u obzir i ako neko radi honorarno, po ugovoru o delu bar 2 sata, je neozbiljno i netačno.

„Doneli smo najteže odluke 2014. godine i zahvaljujući tim, nepopularnim merama, danas zdravstveni radnici, naši policajci, vojnici, socijalni radnici, učitelji i nastavnici imaju više od 20 odsto veće plate u realnom iznosu nego pre smanjenja“.

Ovo je neshvatljivo, predsednik države se hvali time da je sproveo teror nad penzionerima, organizovano ih pljačkao, ubrzano slao na onaj svet jer nisu imali više za lekove, 54% penzionera sa ionako malim penzijama izdržava i svoju decu i unuke jer niko nema posla, te da je iz tog naslova reketiranja došlo do većih plata njihove dece koja su imala posao. Za Vučića su najteže odluke ne uterivanje u budžet milijardu evra mesečno iz naslova poreskih, akciznih, carinskih utaja, rada na crno, u sivoj ekonomiji, krađa u javnim nabavkama, struje, iz JP, iz naslova neracionalnosti državnog aparata i na desetine hiljada mrtvih penzionera na spiskovima, već u uvođenju terora nad penzionerima u visini od 60 miliona evra mesečno, 20 iz naslova direktne pljačke od penzija od onih sa primanjima preko 25.000din i od apsolutno svih još 40 miliona mesečno iz naslova ne nivelisanja penzija u odnosu na rast cena na malo, 2 puta godišnje, što je ostalo i posle najnovijih izmena zakona, sa dodatnim unakazivanjem penzionog sistema pretvaranjem istog u socijalnu i budžetsku kategoriju i dobru volju vlastodršaca koja zavisi od kooperativnosti penzionera i da li će glasati za svoje dželate, samo zato što misli da će večito biti naivni, krotki i zahvalni slušaoci bajki o boljem malosutra, „zlatnom dobu“, naravno, za stranke na vlasti. Zbog čega onda već nekoliko godina Sindikati Vojske i Policije javno protestuju, zbog čega iz Vojske dnevno odlazi 6-8 profesionalaca u proseku jer ne mogu da žive sa platama koje nisu ni nalik profesionalnim? Da li pripadnici Vojske imaju kolektivni ugovor sa poslodavcem?

Katastrofalni i nedopustivi pritisak na pravosuđe i svoje loše namere do penzionera kao „zamorčića“ potvrđuje u novogodišnjem intervjuu za „Espreso“, kada na pitanje o prvoj pozitivnoj presudi po tužbi penzionera za reketiranje kaže:

„Nije pala, to je prvostepena presuda. O tome bih mogao mnogo da vam pričam, ali ću još da ćutim jer čekam da se nešto završi. Onda ćete da se iznenadite ko, kako i zašto je doneo takvu odluku“.

Za bivšeg  Premijera, sada Predsednika i sve i sva, presuda nije po zakonu, po njemu su penzioneri legalno reketirani i terorisani, te misli da je to rezultat nekih zakulisnih radnji sudije i još nekog. Da li će tako reći i kada budu počele da stižu presude iz Strazbura?

Ako penzionerima ovo nije dovoljno i dalje žele da slušaju bajke, sami su krivi za svoju i sudbinu svojih pokolenja. 

Dalje u „Kuriru“ govori o protestima i još nekim pitanjima:

„I kome god da se ne sviđa, odlično, neka šeta, neka se buni, ili neka ne očekuje od mene da ću prestati da radim baš isto što sam i radio - da otvaram fabrike, jurim investitore, zapošljavam ljude i borim se da ova zemlja bude još jača, bolja i udobnija za život“.

Kada će građani Srbije dobiti detaljnu analizu rezultata te jurnjave za investitorima, koliko im je dato subvencija iz naslova reketiranja penzionera i svih drugih građana Srbije, posebno mladih porodica, invalida, veterana, beskućnika, koliko su i u kojim iznosima oslobođeni raznih taksi, infrastrukturnih troškova i poreza, te koliko je od tih investitora ušlo u državni budžet a koliko u razne fondove, posebno ako su davali minimalce zaposlenima? Kako je moguće da onda dobar deo njih posle potrošenih subvencija odlazi iz Srbije i ostavlja kredite i dugovanja? Koliko su kupljene fabrike imale zaposlenih pre a koliko posle dolaska „investitora“? Ekonomija koja se zasniva na subvencijama stranim investitorima, oslobađanjima od brojnih obaveza prema državi je loša i genocidna po našu ekonomiju.

„Bez kompromisa sa onima koji bi da Srbiju vrate u prošlo vreme. Bez ikakvih ustupaka predstavnicima bivših režima, jer su oni deo nesreće koju smo mi živeli, a oni u njoj uživali i bogatili se. Prosečna plata u njihovom vremenu je bila, uz narastajući javni dug, maksimalnih 329 evra, dok je danas 460 evra, minimalac je bio maksimalnih 162 evra, danas je 230 evra. Doduše, tada su nosioci vlasti bili mnogo bogatiji. Neki od njih zaradili su više od 500.000.000 evra tokom svog zvaničnog mandata. Bez povlačenja pred njima, bez ikakvih dogovora s takvim političarima, i bez trunke straha pred njihovim pokušajima da se ponovo dočepaju vlasti, koja je za njih ništa drugo nego nova rasprodaja svega što u Srbiji vredi. I ne interesuju me njihove kombinacije sa nekim ljudima iz moje partije, pojedinim koalicionim partnerima koji već razmišljaju kako bi mogli da budu jezičak na vagi i opet promene stranu. Nisam vas se uplašio, svih zajedno, ni najmanje“.

Predsednik zaboravlja da je predsednik svih građana, onih koji nisu glasali za njega i onih kojih se plaši ili ne i o kojima govori na ovaj način, tako govori neko ko zastupa samo interese stranke. Očigledno je velika društvena greška da se biraju na najvažnije funkcije oni koji i dalje nose stranačke šinjele i koji „ratuju“ sa političkim protivnicima, kojima bi svaki čas da lupaju šamare na izborima, bez ikakvog pardona da treba mandat da odrade do kraja i da polože pravi izveštaj narodu, a ne statistički, da ne kriju završne račune države već da ih svake godine transparentno objave. Što se tiče javnog duga, evo pregleda po godinama, puno je veći sada u odnosu na bivšu vlast:
- 2007. - 8,8 milijardi evra (35,9% BDP)

- 2008. - 8,7 milijardi evra (29,9% BDP)

- 2009. - 9,8 milijardi evra (28,3% BDP)

- 2010. - 12,1 milijardi evra (32,8% BDP)

- 2011. - 14,4 milijardi evra (41,8% BDP)

- 2012. - 17,6 milijardi evra (45,4% BDP)

- 2013. - 20,8 milijardi evra (56,2% BDP)

- 2014. - 23,1 milijardi evra (59,6% BDP)

- 2015. - 24,8 milijardi evra (75,5% BDP)

- 2016. - 24,817 milijardi ev (78,0% BDP)

- 2017. - 23,551 milijardi evra

- 2018. - 24,427 milijardi evra

Što se proseka plata tiče i on je statistička obmana jer se u isti računaju svakog meseca samo oni koji prime platu, a ako im poslodavci ne uplate, takvih je jako puno, ne ulaze u prosek, koji bi bio mnogo manji. Glavno je pitanje, koliko se para mesečno uplati po glavi stanovnika i da li bi ta cifra bila veća od 30e i kako sa istom živeti? Da li u tom grmu leži istina o masovnim odlascima radnosposobnih iz Srbije jer ovde ne mogu doći do radnog mesta, posebno jer država po svaku cenu drži na istima iznurene, stare i bolesne kako ne bi ni dočekali penziju, ili bi u njoj jako kratko uživali?

„Naša kuća, Srbija, više neće biti oronula. Ali će biti promenjena. I bolja, i lepša, i čistija, i veća, po svemu što pravu veličinu i čini. To je moja politika, i naravno da sam, ali uvek, spreman da proverim koliku joj je prava podrška, baš na onom mestu na kojem se svaka politika i proverava. Na biračkom mestu.

Samo je potrebno da oni koji žele upravo i zatraže. I dobiće priliku“.

Nejasno je kako će Srbija biti veća ako istovremeno Vučić razmišlja da postigne „kompromis“, „razgraničenje“, što znači da se nacionalnoj manjini daje status naroda, srpski narod pretvara u nacionalnu manjinu na KiM, i ta država kao samostalna izlazi iz teritorijalnog integriteta Srbije?

Nejasno je i da li Vučić kao predsednik Srbije poštuje Ustav i izborne zakone i zbog čega ih gazi tako što bi trošio narodne pare uvek kada mu neko zatraži izbore? Da li će iste možda sam da plati, iz svog džepa, njegovih stranačkih kolega, ili iz naslova reketiranja penzionera koje se i dalje sprovodi nenivelisanjem penzija u odnosu na rast cena na malo?

(Autor je Pukovnik u penziji)