Koji su to skriveni i nimalo naivni ciljevi iznenadne izborne propagandne kampanje Vučića?

Skriveni i nimalo naivni ciljevi iznenadne izborne propagandne kampanje Vučića. Da li su izvesni vanredni izbori potrebni zbog prevare naroda da da blanko podršku na neviđeno za dobrovoljnu kapitulaciju i deobu Srbije?

Za mnoge posmatrače, analitičare, posebno za građane Srbije i međunarodnu javnost ova izborna propagandna kampanja Vučića je iznenadna, najavljena pre par nedelja, i sa nejasnim ciljevima.

Očigledna je namera da se narod ubedi da živi lepo, mnogo bolje nego za vreme prethodnih vlasti koje se kritikuju i napadaju iz svih oružja, zašto ih uopšte spominjati ako nije izborna kampanja, i da narod ako ne vidi da živi lepo i ne oseća boljitak ima samo pogrešne naočare i da će mu biti iznešeno toliko podataka da će poverovati da nema nikakvih egzistencijalnih problema. Da nisu izbori u pitanju zbog čega bi se ovo radilo godinu dana pre redovnog roka i dovodile u sumnju sve priče i obećanja koja bi narod pritisnut nedaćama i dnevnim problemima brzo zaboravio?

Nesumnjivo je da se spremaju izbori, ali, nije jasno zbog čega kada ova vlast ima neophodnu većinu i sve poluge odlučivanja u svojim rukama. Besmisleno je i skupo opravdanje da je to provera poverenja?    

Da je neka druga pozadina iznenadne akcije potvrđuju i vapaji pozicije da opozicija traži vanredne izbore i čudom se čudi da ona to ne traži, ali, ipak se „mora“ ići na iste. Na vanredne  i skupe izbore, osim ako ne budu iz džepova onih koji ih raspisuju, se ide kada postoje zakonski i ustavni razlozi, a to je loša životna situacija i katastrofalno stanje u državi koje ugrožava njeno funkcionisanje.

Ako se vlast hvali rezultatima, ako su oni doveli Srbiju u „zlatno doba“, ako niko od opozicije ne traži izbore, koje su muke naterale Vučića da vodi kampanju u kojoj ga drugi teško mogu da prate?

Smešno je i naivno objašnjenje da se ide u obilazak svih okruga kako bi se razgovaralo sa narodom, jer, da se ozbiljno i iskreno misli onda se ne bi pljuvalo po opoziciji, kao da nije deo ovog naroda, i ne bi se toliko samohvalilo i samoreklamiralo, već bi se narodu dala prilika i 90% a ne 1% vremena da iznese probleme koji mu uništavaju život, a da svi koji su u sviti sa predsednikom, nadležni za rešavanje istih, kažu kako i u kom roku će problemi biti rešeni u godini do kraja mandata, ili ako ne mogu biti rešeni zbog čega. Ubeđivati gladni narod da mu je lepo je neozbiljno i neodgovorno.

Bilo bi 1.000 puta jeftinije da se samoreklamersto obavilo u još jednom od brojnih gostovanja na TV nego na ovaj način, te bi za brojne probleme ostalo para ako su finansije u pitanju, osim ako nije procenjeno da ne bi bilo efekta i da se ovako preko raznih režimskih medija više puta jedno te isto ponavlja što ima veći uticaj na psihu ljudi, te mogu biti ubeđeni da nema bolje od ovih vlasti.

Da je sve samo izborni šou Vučića potvrđuje i izjava premijerke Ane Brnabić u Vranju: “Mi ne zamišljamo budućnost, mi je gradimo”, da je došla sa predsednikom države Vučićem da mu pruži podršku u kampanji „Budućnost Srbije“ i da razgovaraju sa građanima o onome šta je urađeno i kuda Srbija ide, a da bi sve izgledalo kao završni izborni skup koreografija u dvorištu fabrike „Jumko“ je oživela vreme Tita i Slobe, dočekao ga je veliki broj građana sa zastavama fabirke i transparentima na kojima piše "Hvala predsedniče", "Aco Srbine", "Aleksandar Vučić - budućnost Srbije". Na koju budućnost premijerka misli, da li onu u kojoj ćemo zbog rasprodaja ostati bez svih izvorišta vode i reka, bez oranica, banja, domaćih banaka, JP od vitalnog značaja za narod i državu i u kojoj se subvencijama plaća stranim „investitorima“ da nas kolonizuju i bace u ropstvo i ovisnost od dobre volje stranaca, ili onu gde se planira naseljavanje na stotine hiljada migranata kako bismo rešili problem „bele kuge“ i poslali našu mladost u svet?

Zbog čega premijerka i ministri samo prate predsednika i daju mu podršku kada se govori o rezultatima upravo u nadležnosti poslova izvršne vlasti, što pokazuje i da su sami iznenađeni ovom skupom izbornom turnejom na račun reketiranih penzionera kojima se cinično zahvaljuje upravo predsednik na strpljivosti i razumevanju, kao da ih je neko i pitao da li mogu biti opljačkani i pre vremena oterani u „večne banje“? Rekla je da joj je važno da se ljudi sete šta je urađeno, ali i kako je bilo pre toga, dodavši da se danas građanima nude oni koji su bili na vlasti pre dolaska SNS. „Jeremić, Tadić i Đilas danas se predstavljaju kao alternativa, kao da narod nema pamćenje i kao da ne oseća posledice tog rada“. Da je klasična i agresivna izborna propaganda u pitanju potvrđuje i ocena premijerke da je razlika između Srbije danas i Srbije pre vlasti Vučića to što je nekada bila u rangu sa zemljama poput Eritreje, a sada je najveći problem to što se ne napreduje dovoljno brzo. Premijerka ovim obmanjuje narod, jer, postoje i druge, nekompromitovane i mnogo kompetentnije snage za izvlačenje i spas Srbije iz živog blata od SNS.

Ne samo da priznaje da je Vučić uzurpirao kompletnu vlast i da se radi o idolopoklonstvu i istoriji i vremenu pre njega i za vreme njega, već vređa zdrav razum naroda ovakvom neviđenom agitpropovskom torturom koju je svela na podrumske visine u jednoj rečenici dama za koju su se pokajali da je dobila reč:

Snežana Vuković, ima 60 godina, žalila se Vučiću da nema posao već 20 godina i da niko neće da je zaposli, te da njena porodica živi od penzije njene 90-ogodišnje majke od 20.000 dinara. Rekla je i da joj je sin nezaposlen, a da za komunalne usluge duguju oko 1.000 evra.

Kao utehu na nepoželjnu žalopojku jer sa 20.000 dinara živi nekoliko generacija u porodici gospođe Snežane, od penzije bake od 90 godina za koju se ne zna da li će još poživeti i šta posle, Vučić ističe da razume njen problem, jer je i njegova majka u 56. godini ostala bez posla i da niko nije hteo da je zaposli i dodao da poslodavci danas traže mlađu radnu snagu.

Vučić previđa da ova žena ima 60 ali da je sa 40 a ne 56 ostala bez posla, da je tada bila mlada a da joj je sin još mlađi pa ni on ne može da nađe posao, možda i zbog toga da nema pravu boju partijske knjižice. Ako poslodavci žele mladu i produktivniju, kreativniju radnu snagu, zbog čega država podiže starosne granice za odlazak u penziju, primorava stare i bolesne da rade, a mlade da godišnje po 100.000 radno najsposobnijih odlaze u „beli svet“, te postavlja svoje nekompetentne kadrove na rukovodeća mesta, neke i sa kupljenim diplomama, koji dovode JP i državne firme u lošu situaciju i onda ih umesto da ti nesposobni kadrovi budu smenjeni i postavljeni sposobni i stručni, za bagatelu rasprodaje sve?

Neprijatnu informaciju koja je pokvarila samo za trenutak izborno raspoloženje i turneju preneli su Vučiću lekari pri obilasku Doma za stare u Surdulici, da je u toj sredini povećan broj prijavljenih slučajeva karcinoma i konstatovao da je to sigurno povezano sa bombardovanjem. Direktorka doma Slađana Tasić Stojanović nadovezala se rečima da je Dom bio jedina ustanova socijalne zaštite koja je bila bombardovana 1999. godine. Predsednik države i SNS čija je ovo izborna kampanja, konstatuje da je sve verovatno posledica bombardovanja, sve je u pretpostavkama, čime pokazuje da od prevelike brige za narod 20g od bombardovanja nema analize i relevantne podatke o tome kolike su razmere pošasti i zverstava NATO, niti plan za otklanjanje uzroka posledica zbog kojih se narod razboljeva i ubrzano umire, to je izgleda nebitno, a važno da kod glasanja narod ne zaboravi ko je „najbolji“, te još bez da trepne u istom Domu za penzionere i stara lica u Surdulici, kaže:

„Važno je da se pokaže briga prema starima, jer smo zemlju uspeli da izvučemo iz ponora i bankrotstva upravo zahvaljujući njima, njihovom strpljenju i trpeljivosti, te je obaveza da im to vratimo. Kada razgovarate sa nešto starijim ljudima, neverovatna je ta njihova osobina da uvek podržavaju državu, a nikada ne kukaju, ni kada imaju razloga".

Na koju i kakvu obavezu „vraćanja“ „starima“ misli? Zbog torture nad njima i reketiranja umiru jer nemaju više za lekove, a sve u cilju nezameranja sponzorima stranaka, utajivačima poreza, carina, akciza, onima iz sive ekonomije, rada na crno, koji kradu u javnim nabavkama i struju, što je 20 puta više mesečno nego je pljačkano od penzionera, da li će im se i kada to vratiti, posebno onima od 200.000 koji nisu više među živima u tom periodu?

U obraćanju građanima, poručio je da su simboli njegove politike autoputevi, investicije i zapošljavanje građana, te da je uveren će narod razumeti ko se ponaša odgovorno, Da li ta „odgovornost“ podrazumeva prodaju „PKB“, sutra „Komercijalne banke“, „Telekoma“,.. podizanje starosne granice za odlazak u penziju i podizanje i rampe za odlazak mladih kadrova trbuhom za kruhom u „beli svet“? U Pančevu nastavlja:                                                                  

„Da ljudi budu bogatiji, a ne oni u foteljama, na vlasti. Takvu budućnost hoćemo i takvu Srbiju”. Na koje ljude misli Vučić, da li na one koji vrše utaje poreza, akciza, carina, rade u sivoj ekonomiji, na crno, kradu struju, u javnim nabavkama, iz JP, koji se enormno brzo bogate na grbači naroda kao Javni izvršitelji, ili možda na one koji za po 3$ i evra kupuju šećerane i cementare? Da li misli na direktore JP gubitaša i članove njihovih UO koji imaju i po 3,4-22.000 evra mesečno, pa i po više od jedne fotelje, ili na bezobrazno bogate penzionere sa penzijama od preko 200 evra koji se zbog toga reketiraju, ili na radnike kod stranih „investitora“ koji rade za minimalce ali zato dobijaju besplatne pelene što je veliko bogatstvo? Kada govori o budućnosti Srbije da li misli na plan njegove stranke koji je poslanica SNS saopštila, da se usvoji zakon kojim će se problem nataliteta rešiti davanjem na desetine hiljada praznih kuća i stanova migrantima sa BI, te promeniti za desetak godina kompletna demografska slika Srbije?

„Čuvaćemo Srbiju pred onima spolja kojima Srbija nikad nije dovoljno mala. Ali i od onih iznutra koji bi da je vrate u prošlost, pljačkaške privatizacije i razorene fabrike”, poručio je Vučić u Pančevu. Verovatno je mislio na PKB, sutra Telekom, možda Komercijalnu banku.

Da li se ovo odnosi i na secesioniste, ili se „kompromis“ i „razgraničenje“ koje podrazumeva komadanje Srbije ne računa, jer, u pitanju je privilegovana klasa trgovaca ljudskim organima Srba koji tako polako ali sigurno osvajaju čitav svet?

„To je Srbija budućnosti”, poručio je Vučić obilazeći južno banatski okrug i video šta je urađeno, ali i šta je još moglo biti urađeno, te podsetio da je od kada je na vlasti otvoreno 180 fabričkih pogona, a da bi voleo kada bi u naredne četiri godine mogao još 100 da otvori.

Da li se treba sa time hvaliti, posebno ako se izvrši detaljna analiza visine datih subvencija, oslobađanja od poreza, davanja infrastrukture za džabe tzv. stranim investitorima i koliko su para izneli iz zemlje a koliko uplatili u budžet Srbije i razne fondove. Ako je to veliki uspeh kako je moguće da se Srbija spašava bankrota terorom nad penzionerima i reketiranjem istih? Ovakvo otvaranje fabrika od kojih veliki broj više ne radi je klasična i ubrzana samokolonizacija i bacanje u ropstvo naroda.

Ana Brnabić poručila je na skupu u Pančevu, u okviru kampanje „Budućnost Srbije”, „da se u Srbiji više ne vodi politika od danas do sutra, kao što ni građani više ne žive od danas do sutra“.

Ovo bi trebalo da znači da su vlasti uradile dugoročnu strategiju opštedruštvenog i nacionalnog razvoja, da su je operacionalizovali i u istu ugradili petogodišnje, desetogodišnje, dvadesetogodišnje, pedeset i stogodišnje planove razvoja, i da neće više sa svakom vlašću da počinje nova istorija. Kada ćemo videti tu strategiju, stavite je bar na sajt Vlade Srbije? Da li je iz dugoročnog plana i ova agresivna izborna propagandna kampanja i da li u istom planu stoji da se Ustav i izborni zakoni ne treba da poštuju ako predsednik SNS tako odluči?

Celokupnu kampanju posebno prate i razumeju ambasadori Amerike u Srbiji koja je jedina na svetu da ih ima dvojicu, jednog u Beogradu a drugog u Prištini:

"Kao američki ambasadori u Beogradu i Prištini uvereni smo da trezveno političko vođstvo koje ima viziju može dovesti do sveobuhvatnog sporazuma Srbije i Kosova, u čijem središtu bi bilo uzajamno priznavanje. Taj uspeh bi položio temelje mirnije i naprednije budućnosti svih naroda u ovom regionu", poručili su Kosnet i Skot. 

Dvojica ambasadora izrazila su uverenje da je sporazum moguć i dodali da je predsednik SAD već pozvao predsednike Srbije i Kosova Aleksandra Vučića i Hašima Tačija u Belu kuću "da obeleže taj uspeh čim do njega dođe", dakle, „dogovor“ se unapred zna, u pitanju su dve države i dva predsednika.

Šta će tada da obeleže, vraćanje KiM pod politički suverenitet Srbije, ukidanje vojske terorista, dobrovoljni odlazak na suđenja za zločine svih zločinaca i posebno onih koji su trgovali ljudskim organima Srba? Da li će se obeležiti očuvanje teritorijalnog integriteta Srbije ili njeno razbijanje, kapitulacija i uvođenje iste u nova razgraničavanja, kompromise, podele, uz pretvaranje svih svetinja SPC u džamije i javne toalete? Da li će se tada uz gusle pevati o jednom ponositom narodu na brdovitom Balkanu koji je uspeo sve što su preci uradili da baci pod noge i o rukovodstvu koje je konačno našlo sve staze i bogaze Domanovićevih junaka?

Šta je lažno a šta možda opasni i skriveni cilj u skupoj, u milionima evra vrednoj izbornoj kampanji koju za račun SNS i Vučića plaća narod, posebno reketirani penzioneri kojima se šalju pisma zahvalnosti, čak i mrtvima?

Lažna je briga za mlade koji se primoravaju da idu u beli svet, dok se planira naseljavanje na stotine hiljada migranata, jer se starima i bolesnima ne dozvoljava da idu u penziju i oslobode svoja radna mesta za mlade kadrove, a najopasniji bi bio pokušaj da se neodgovorno zloupotrebi blanko dato poverenje naroda na već unapred pripremljenoj pobedi da se sa Srbijom uradi ono što mentori sa Zapada zahtevaju, podela Srbije pod lažnim dogovorom, „kompromisom“ i „razgraničenjem“, što je uvodi u dalja razgraničavanja i kompromise sa drugim nacionalnim manjinama. Vučić bi mogao da maše pobedom kao podrškom da se Srbija skrati i da se trgovci ljudskim organima Srba nagrade državom na najsvetijem, najduhovnijem i najbogatijem delu Srbije, Balkana i velikog dela Evrope. Upornost u postizanju kompromisa bez objašnjenja šta to znači nije davanje saglasnosti da se Ustav, istorija, preci, nacionalno dostojanstvo, čast i ponos bace u živo blato i zaborav. Kompromis je i davanje najvišeg stepena autonomije toj srpskoj pokrajini, a ne kapitulacija i izdaja za račun secesionista, kriminalaca, zločinaca i mafijaša svih fela. Čak i da pobede SNS i Vučić u njihovoj i ovoj veoma agresivnoj propagandnoj kampanji se nigde ne spominje da će Srbiju podeliti, smanjiti i osakatiti, sa čime se ne slažu ni SPC, Srpski Patrijarh ali i Putin i braća Rusi, niti je dato blanko odobrenje da se u Srbiji nasele migranti sa BI, među njima i brojni teroristi i ekstremisti, i još im se besplatno daju kuće, imanja i mnogo toga dok je u Srbiji sirotinje kao nikada.

Ovaj put glasači moraju postati birači i pokazati ogromnu i nezabeleženu do sada istorijsku odgovornost jer budu li pogrešili neće se moći ispraviti ubrzano propadanje i nestajanje Srbije. 

Autor je pukovnik u penziji