Kako su nelegalni izbori rodili oktroisani parlament?

Jesam "samo" politikolog - komunikolog, a ne pravnik ili, makar, političar; priznajem da, možda, ne znam šta je ustavopisac hteo da kaže, ali iako nisam ni ovlašćeni ustavotumač, red je da, uoči konstituisanja OKTROISANOG parlamenta, konačno, na jednom mestu, obrazložim zašto smatram da su izbori održani 21. juna bili NELEGALNI (legitimnost mi ovde nije tema)...

Idemo redom. 

Prvo: datum raspisivanja izbora - "misterija datuma nultog pacijenta" (o tome sam, delimično, pisao u istoimenom blogu, 11.4.2020)...

Vrhovnik je 23. februara najavio da će raspisati izbore po povratku iz Vašingtona („početkom marta“), ali „ne na svoj rođendan, 5. marta, ni 4. marta, koji se računa kao datum Staljinove smrti“. Vrhovnik je američku vizitu okončao 3. marta, a već sutradan (ipak, na DŽugašvilijevu godišnjicu!), raspisao izbore za Narodnu skupštinu! Inače, Egipat je 5. marta konstatovao kovid19 kod muškarca koji se vratio iz Srbije, a još 3. marta „Er Srbija“ je otkazala let za Milano i nazad. Zašto je Vrhovnik, ipak, požurio - odgovor smo dobili već u petak ujutro (6.3), kada je ministar narodnog zdravlja saopštio da je došlo do zaražavanja „nultog (importovanog) pacijenta“ iz Bačke. 

Sajt "Worldmeters.info“ tvrdi da je prvi slučaj zaražavanja u Srbiji utvrđen 5. marta. Čak se i Vrhovniku, na jednoj pres konferenciji, omaklo da prizna kako je „4. marta utvrđeno da u Srbiji ima zaraženih korona virusom“, iz čega se da zaključiti da je on tu informaciju imao i onog dana kada je raspisivao izbore. Zatim je, do tada, široj javnosti, nepoznata, zamenica direktorke „Batuta“, na RTS-u, obznanila da je prva infekcija koronavirusom u Srbiji izolovana 1. marta („bio je to importovani slučaj, ta osoba je izolovana, hospitalizovana i nije se dalje proširilo“), a onda je „dva dana posle prvog, zabeležen i drugi slučaj koronavirusa“. A nakon što se, sutradan, u pokajničkom obraćanju, "dosetila" da je bio u pitanju lapsus, i da je „mislila na prvu nedelju marta, a ne na 1. mart“ - Doktorka Darija je oficijelno promovisana u glavnu zvezdu Kriznog štaba, čiji, ispostaviće se ovih dana, nije ni bila (izabrani) član!

I Doktor „Najsmešniji virus“ je, mesec kasnije, priznao da je „nama sve u vezi sa koronom počelo još u februaru, za nas konkretno ovde, nama je počelo pre epidemije, nama nije četvrta nedelja, nama je šesta, sedma nedelja već“! Ovaj priznati dečiji pulmolog i (bivši?) član tzv. Kriznog štaba je, i ranije, govorio da smo, i pre zvaničnog „nultog“, „imali već gomilu blažih slučajeva, da smo još u februaru imali prve slučajeve koji nisu prepoznati, da je kod nas virus već dosta cirkulisao, mi smo imali mnogo ljudi koji su dolazili iz Italije“. Da sve bude više nego jasno, potvrdile su i "Večernje novosti", koje su, posle izlečenja "nultog pacijenta", u reportaži o tom čoveku, napisale da je zaražavanje utvrđeno 5. marta!

Drugo: Predsednik Republike se, tek što je tog 4. marta, raspisao izbore - dakle, u trenutku kada je znao da je virus već izolovan u Srbiji - ekspresno, valjda iz funkcije predsednika Es-en-esa, pohvalio kako jeste da je potrebno 10.000, ali „mi ćemo skupiti 20 do 30 hiljada potpisa samo za jedno popodne“!? I, zaista, već u predvečerje tog 4. marta, dvorski vučićoid u 18.32 obznanjuje da je „za samo četiri sata, skupljeno 29.000 potpisa“, sa sve slikama krkljanca po odborima Es-en-esa, te našim najstarijim sugrađanima iz kategorije + 65 Žikom Šarenicom i Brankom Kockicom u prvim redovima! Es-en-es je u četvrtak u podne (5.3), u čast Predsednikovog i Predsednikovog (i Srbije i Es-en-esa) 50. rođendana koji je „padao“ baš 5.3, predala listu za parlamentarne izbore koju je podržalo blizu 50.000 građana.

Sve do 14. marta, Vrhovnikovi videlisti sa lokala, masovno su prikupljali potpise za naprednjačke satelitske liste, a s obzirom na broj predatih listi koje ni u snu same ne mogu skupiti 10.000 potpisa, bilo je neophodno da jedni drugima u vrat, bez zaštitnih maski, duva još najmanje 40.000 hiljada simpatizera Es-en-esa... Uveče, 6. marta, međutim, Vrhovnik se, uprkos tome, hvali da je 90.000 ljudi potpisalo za Es-en-es, a u vezi sa korona virusom reče da „25 puta više ljudi u svetu umire od ujeda komarca nego od toga“. Usput, Predsednik i Predsednik je, bez pardona, prvi predizborni miting Es-en-esa, pred najmanje hiljadu radnika, održao u valjevskom „Krušiku“ 9. marta!

Treće: Da li iko, iole pismen, osim Ustavnog suda Srbije, koji je to tako tumačio i u vreme kada je predsednik i Srbije i svoje tadašnje stranke bio Boris Tadić, smatra da funkcija predsednika Republike jeste, a funkcija komandanta najjačeg političkog fronta koji broji 750.000 članova - nije javna funkcija, ali bi zato javna funkcija bila, na primer, direktorovanje u javno-komunalnom preduzeću u Trgovištu, ako ono tamo postoji?! U pređašnjem slučaju, konstatovasmo da je Vrhovnik, na dan raspisivanja izbora, pet minuta bio predsednik svih građana Srbije, a onda celo popodne i veče predsednik samo 750.000 svojih stranačkih drugova i simpatizera svoje stranke. E, to što, recimo, u Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije ili u Zakonu o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija, piše da se javnom funkcijom smatra samo funkcija koju funkcioner vrši na osnovu izbora, postavljenja i imenovanja u organe Srbije, pokrajine, opštine i grada i u organe njihovih javnih preduzeća - nije razlog da se ne postavi logično pitanje: da li, Ustavom definisani, predsednik svih građana Srbije može da bude, ni po babu ni po stričevima, predsednik svih građana, ako već predsednikuje vojskom od 750.000 svojih fanatičnih partijskih vojnika? 

Četvrto: Kada su već "spojive" funkcije predsednika Republike i predsednika (najjače vladajuće) stranke, zašto je onda, u intervjuu "Novostima", 8. 5. 2012, posle parlamentarnih i prvog kruga predsedničkih izbora, baš Aleksandar Vučić, kao zamenik predsednika Es-en-esa i glavni menadžer predsedničke kampanje Tomislava Nikolića, najavio da će "Nikolić, za razliku od Tadića, biti predsednik svih građana, a ne samo svoje partije"?

Vrhovnik je 23. februara najavio da će raspisati izbore po povratki iz Vašingtona („početkom marta“), ali „ne na svoj rođendan, 5. marta, ni 4. marta koji se računa kao datum Staljinove smrti“. Vrhovnik je američku vizitu okončao 3. marta, a već sutradan (ipak, na DŽugašvilijevu godišnjicu!), raspisao izbore za Narodnu skupštinu! 

Peto: Vanredno stanje zbog pandemije virusa (koje je označilo i "zamrzavanje" predizbornih radnji, ali ne i predizborne funkcionerske kampanje predsednika Es-en-esa i njegove stranke) nije uvela Narodna skupština, kako to Ustav nalaže, nego je to učinjeno potpisima predsednika Srbije, predsednice Vlade i predsednice parlamenta, dakle, trojca iz najvišeg rukovodstva Es-en-esa.

Još je, pravno i logički, nesuvislije obrazloženje zašto to nije u martu (već, retroaktivno, u maju, kada smo imali nemerljivo veći broj zaraženih) učinio parlament: navodno, zato što je, uredbom ili zaključkom Vlade (iako je to samo podzakonski akt!), bilo zabranjeno da se na jednom mestu sastane više od 100 ljudi, a parlament broji 250 poslanika?!

Šesto: Pre nego što je izborna kampanja "odmrznuta", bivši saziv Narodne skupštine je usvojio (8. maja, dakle, usred izborne kampanje, objavljeno u "Službenom glasniku"!) i izmenu Zakona o izboru narodnih poslanika, e da bi se "ohrabrile" na izlazak hiperkonstruktivne ili satelitske izborne liste za koje je 10 hiljada potpisa bio nedostižan cilj. Klasično, protizakonito menjanje izbornih uslova i pravila, u trenutku kada se "utakmica uveliko igra": omogućeno je overavanje potpisa i u lokalnim upravama itd.itd.

Sedmo: Izbore za narodne poslanike raspisuje predsednik Republike, 90 dana pre isteka mandata Skuptšine, tako da se izbori okončaju u narednih 60 dana (Član 101 Ustava). To je moglo da znači samo jedno: da su izbori morali ne samo da se održe, nego i okončaju, mesec dana pre isteka mandata bivšeg skupštinskog saziva, tj. pre 3. juna. Uostalom, da je neko mnogo važan potegnuo za Titovim poimanjem prava ("ne morate se držati zakona kao pijan plota"), svedoči i činjenica da, tokom majske sednice bivšeg parlamenta, nije predložen bilo kakav pravni modus za zatvaranje ovog protivustavnog vakuuma koji je otpočeo 3. juna i traje, evo skoro, dva meseca. A tada se još moglo pozvati na višu silu, zbog koje je, na samom početku kampanje bilo uvedeno, pa početkom maja, ukinuto vanredno stanje - kao razlog za neustavno kašnjenje u okončavanju izbornog procesa.

Osmo: Nameće se i sledeće pitanje: ko zakazuje prvu sednicu (nove) Narodne skupštine (po Ustavu, to čini "predsednik Skupštine iz prethodnog saziva") - pošto Srbija, od 3. juna, nema niti jednog narodnog poslanika? Da li to može da učini bilo ko od bivših čelnika parlamenta od 1990. godine (S. Unković, R. Božović, Z. Sokolović, D. Tomić, D. Maršićanin, N. Mićić, T. Nikolić, O. Dulić, S. Đukić - Dejanović, N. Stefanović...) ili niko od njih?

Deveto Član 102, više nego jasan: Mandat narodnog poslanika počinje da teče danom potvrđivanja mandata u Narodnoj skupštini i traje četiri godine, odnosno do prestanka mandata narodnih poslanika tog saziva Narodne skupštine. Dakle, 3. juna su istekli mandati svih 250 narodnih poslanika bivšeg saziva.

Deseto: Predsednik Republike, prema slovu Ustava (član 111) izražava državno (ne unutarstranačko, na primer) jedinstvo Republike Srbije! Član 115 propisuje da predsednik Republike "ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost". Predsednik ima osam (i samo osam!) ustavnih nadležnosti, među kojima svakako nije uzurpiranje nadležnosti Vlade, kao važnijeg dela izvršne vlasti, a pogotovo ne i ovlašćenja i nadležnosti zakonodavne il pravosudne vlasti. 

Dalje: Član 120 Ustava kaže da predsednika Republike, kada je sprečen da obavlja dužnost ili mu mandat prestane pre isteka vremena na koje je biran - zamenjuje predsednik Narodne skupštine. Zbilja, kada je nakon isteka mandata bivšeg saziva Narodne skupštine, Vrhovnik putovao u inostranstvo, primera radi, u Pariz ili Banja Luku, ko ga je menjao u zemlji kada, od 3. juna, nemamo narodne poslanike u mandatu, pa time ni prvog među 250 jednakih koji bi trebalo da se odaziva na titulu "predsednik Narodne skupštine"? Da li je država, s obzirom da nema ni parlament ni Vladu, zapravo, bila obezglavljena kada je iz nje bila službeno odsutna jedina legalna i legitimna institucija izvršne vlasti - predsednik Republike?!

I dalje: Prema članu 122 Ustava, Vlada je nosilac izvršne vlasti. Njena prva nadležnost je da utvrđuje i vodi politiku. Očito je da se bivša vlada bila odrekla te svoje najvažnije ustavne nadležnosti u korist predsednika Es-en-esa koji je, istovremeno, i predsednik Srbije. No, ako na tu neustavnu činjenicu i zažmurimo na oba oka, kako pomiriti fakat da, od 3. juna, iako je, po članu 124, "Vlada odgovorna Narodnoj skupštini za politiku Republike Srbije" itd, mi nemamo ni parlament ni vladu koju je taj, bivši skupštinski saziv, izabrao, pa kako, onda, da nepostojeća vlada odgovara nepostojećoj skupštini?

I dalje: Član 128 Ustava ne ostavlja mesta nikakvim nedoumicama: "Mandat Vlade traje do isteka mandata Narodne skupštine koja ju je izabrala." Prema tome, pošto je sazivu Narodne skupštine koji je izabrao Vladu Ane Brnabić, mandat istekao 3. juna, Ana Brnabić se, dakle, lažno predstavlja kao "predsednik Vlade", pa čak i kao nekakva "premijerka", što je potpuno neustavna, apsolutna nepoznata, pravna kategorija u našem pravu. Termini "tehnička vlada" iliti "tehnička premijerka", za kojima posežu ovi što pokušavaju da vade "kestenje iz vatre", braneći režim od njega samog, odnosno od njegovog svesnog i bahatog brutalnih kršenja Ustava i zakona - pogotovo su besmisleni. Jer, da bi vlada kojoj je prestao mandat mogla da vrši poslove određene zakonom do izbora nove Vlade, bilo je neophodno da toj vladi "mandat prestane pre isteka vremena na koje je izabrana, izglasavanjem nepoverenja, raspuštanjem Skupštine ili ostavkom predsednika Vlade", a - ništa od toga se nije desilo!

I dalje: Zakon o izboru narodnih poslanika, takođe, konstatuje da Narodna skuptšina ima 250 poslanika koji se biraju na četiri godine. Član 27 kaže da se izbori za poslanike održavaju najkasnije 30 dana pre isteka mandata poslanika kojima ističe mandat, čime se ponovo vraćamo na ustavnu obavezu da su izbori morali da se održe najkasnije do 4. maja.

Zakon o izboru narodnih poslanika, takođe, konstatuje da Narodna skuptšina ima 250 poslanika koji se biraju na četiri godine. Član 27 kaže da se izbori za poslanike održavaju najkasnije 30 dana pre isteka mandata poslanika kojima ističe mandat, čime se ponovo vraćamo na ustavnu obavezu da su izbori morali da se održe najkasnije do 4. maja.

I dalje: Član 7 istog Zakona o izboru narodnih poslanika propisuje da zaštitu izbornog prava obezbeđuju Republička izborna komisija, Upravni sud i nadležni sudovi. Ako RIK saopšti konačne rezultate, a ne sačeka, pre toga, presude Upravnog suda u vezi sa izborima (kao što nije učinila) - da li je "obezbeđena potpuna zaštita izbornog prava"?

I dalje: Član 42 istog zakona, u stavu 2, propisuje da se naziv izborne liste određuje prema nazivu političke stranke koja listu podnosi, a u naziv se može uključiti i ime i prezime lica koje partija odredi kao nosioca izborne liste. Kako onda objasniti činjenicu da je, sa navodne liste Srpske napredne stranke, izostavljeno ime Srpske napredne stranke koja će, u oktroisanom parlamentu, kontrolisati četiri petine parlamenta? Jedino kao obična prevara birača, njihovo dovođenje u zabludu da se Aleksandar Vučić kandidovao i za poslanika i predsednika Vlade i odbornika i gradonačelnika svih naših gradova. Ali, sve i da prihvatimo da je tako - da SNS nije učestvovala na parlamentarnim izborima, već neka stranka "Aleksandar Vučić - Za našu decu" koje, inače, nema u registru političkih organizacija - naredna dva stava ovog zakona otvaraju ozbiljnu pravnu dilemu da li "lice određeno kao nosilac liste", iako je već predsednik Srbije, može da bude i "kandidat i za drugi organ", ako to poželi. Šta onda da radimo sa "nespojivošću javnih funkcija"?

I dalje: Zakon o Vladi, u članu 16, kaže da Vladi, između ostalih slučajeva, prestaje mandat sa prestankom mandata Narodne skupštine. Apsolutno je jasno: parlamentu je mandat prestao 3. juna. U kome je, onda, kapacitetu bivša vlada?

I tako dalje. I tome slično... Objasnio sam zašto smatram da su izbori bili nelegalni. A zašto ovaj parlament, nije rezultat izborne volje građana, već će, ako bude konstituisan, biti - od vladara autokrate "darovan" - dakle, oktroisan? Šta je oktroisanje, objasniću na primeru donošenja dva (srpska) ustava - oba doneta "odozgo", bez demokratske procedure, voljom i ukazom samodržavlja - iz prve polovine 20. veka. 

Prvi je "Aprilski" (poznatiji kao "Oktroisani ustav") ustav koji je kralj Aleksandar Obrenović proglasio aprila 1901, a koji je ukinut 18. juna 1903, samo sedam dana nakon Majskog prevrata. Prema, do tada važećem, Namesničkom ustavu iz 1869, za donošenje novog ustava morala je da se sazove Velika skupština, ali kralj se bojao Velike skupštine. Zbog toga je zaobišao parlament, faktički izveo državni udar, a zatim "darovao" ili oktroisao novi ustav, koji je predstavljao kombinaciju Radikalskog ustava iz 1888. i naprednjačkog nacrta ustava. 

Drugi je "Oktroisani ustav" kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića Ujedinitelja koji je monarh "darovao" narodu nakon prethodne diktature koja je potrajala od 6. januara 1929. do 3. septembra 1931. godine. Povod za uvođenje "Šestojanuarske diktature" je bio atentat nad čelnicima Hrvatske seljačke stranke u Skupštini, posle čega je kralj Aleksandar u proglasu objavljenom 6. januara 1929. objavio da su „ti žalosni razdori i događaji (...) pokolebali kod Naroda veru u korisnost te ustanove“, te da zato između kralja i naroda „ne može i ne sme biti više posrednika“. Kralj je ukinuo Vidovdanski ustav i lično preuzeo izvršnu, zakonodavnu i vojnu vlast, a za formalnog predsednika vlade imenovao generala Petra Živkovića.

Jedini legalni i legitiman put za izlazak iz ovog stanja podrazumeva da  predsednik Republike pozove na opštegrađanski i opštepolitički konsenzus. A, u ovom trenutku, imamo najmanje tri najviša građanska, nacionalna i državna razloga (ugroženo narodno zdravlje, pritisci spolja u vezi sa Kosovom i Metohijom, ekonomska kriza koja nam sledi na jesen) za povlačenje takvog poteza. 

Prvi znak dobre volje s predsednikove strane moglo bio da bude najavljeno povlačenje sa mesta predsednika njegove stranke i organizovanje poštenog okruglog stola vlasti i cele opozicije koja je, ne svojom voljom, isterana na ulicu.

(cvijetinmilivojevic.blogspot.com)