Jedno pitanje za Generalnog sekretara predsednika Srbije Nikolu Selakovića - a može i za predsednika, ako ima vremena - ko je zaista u koaliciji sa Natašom Kandić, Sonjom Liht i Jelenom Milić?

Išlo je polako, samo od sebe i nekim svojim logičnim tokom već nekoliko godina. Na kraju, sasvim očekivano, i Srpska pravoslavna crkva (SPC) postala je „leglo stranih agenata i izdajnika“. Predsednik SNS-a čak je morao lično da skrene pažnju srpskom patrijarhu na tu „žalosnu činjenicu da postoji razvijena strana agentura u redovima SPC“.

Tako je i patrijarh srpski dospeo na listu sumnjivih (čim toleriše rad strane agenture u crkvi na čijem se čelu nalazi).

Posle takve, javno izrečene sumnje predsednika SNS-a prema vrhu sveštenstva SPC, odnosno sumnje prema njihovim „skrivenim“ i „izdajničkim“ motivima koji stoje iza njihovog javnog oglašavanja i javnog delovanja (i činodejstvovanja), svi mi koji ne mislimo kao predsednik SNS-a postali smo još veća meta i mnogo, mnogo sumnjiviji.

Svi mi koji se ne slažemo s mišljenjem predsednika SNS-a treba da se dobrano zamislimo, svaki nad svojim sopstvenim mišljenjem, ali bogami i sopstvenom sudbinom.

Možda to naše mišljenje i nije tako naše kao što nam se čini, već tuđe.

Možda to naše mišljenje nije patriotsko i rodoljubivo već izdajničko.

Možda to naše mišljenje nije besplatno već dobro plaćeno.

Možda to naše mišljenje nije mudrost već naša glupost.

Možda mi i nismo intelektualna elita, već običan šljam.

Možda mi nismo nimalo mudri, već veoma glupi.

Možda mi nismo uopšte dobronamerni. već krajnje zlonamerni!

Svako od nas ko se ne slaže s mišljenjem predsednika SNS-a i ima svoje nezavisno mišljenje treba da se duboko preispita i razmisli o tome da možda nije idiot, kreten i strani sluga.

Predsednik SNS-a zna sve najbolje, to je već odavno dokazana naučna činjenica, koju ne osporavaju ni najistaknutiji „naučnici“ iz redova SNS. Pitajte bilo kog „kupovnog“ doktora nauka iz SNS redova i on će vam to nedvosmisleno potvrditi.

Predsednik SNS-a dobro zna da u svojim redovima jedini krije pravu „intelektualnu elitu“ Srbije. Jedino u redovima SNS-a se kriju pravi rodoljubi, patriote, vredni i radni ljudi, mudraci, preduzetnici, biznismeni, pošteni tajkuni, intelektulaci, nobelovci, ratnici, sportisti, vaspitani i obrazovani...

Celokupan šljam i talog našeg društva, naše Srbije, ostao je zasluženo van takvih moćnih redova SNS-a.

Hvala Bogu i sreća naša, te se ti, najmoralniji i najčasniji ljudi Srbije, nalaze u isto vreme i na vlasti u Srbiji, pa je i predsednik SNS-a u isto vreme i predsednik Srbije. To donedavno ne beše moguće. Dok je predsednik SNS bio Tomislav Nikolić, morao je da dâ ostavku na to mesto, kako bi bio predsednik svih građana Srbije, a ne samo onima iz svoje stranke. Ovaj novi predsednik Srbije nije morao da dâ ostavku na mesto predsednik SNS-a da bi bio predsednik svih građana Srbije, jer njemu nikada i nije bio cilj da bude predsednik onima koji nisu članovi i simpatizeri SNS, ili bar njegovi istomišljenici. Zato on sve ovo i radi i zbori.

Kada je on bio prvi potpredsednik vlade Srbije, onda je na pregovore u Brisel išao on, a ne premijer ili predsednik Srbije. Kada je on postao premijer Srbije, onda je išao on na pregovore, a ne predsednik Srbije. Kada je on postao predsednik Srbije, onda na pregovore u Brisel ide on, a ne primijer Srbije. Kada on bude patrijarh srpski (a taj dan nije daleko), onda će na pregovore u Brisel ići srpski patrijarh, a ne predsednik Srbije. Kada on ne bude ni na jednoj ključnoj poziciji u Srbiji, onda će ključna vladajuća pozicija u Srbiji, biti pozicija poznata kao „Aleksandar Vučić“. Na tu moćnu poziciju u Srbiji, moći će da konkurišu samo oni koji se tako zovu i prezivaju, ostali nikako.

Posle njega, ostaće upamćeno i narod Srbije nikada to neće zaboraviti, da ako želiš da uradiš nešto dobro za Srbiju, to možeš uraditi samo ako se zoveš i prezivaš Aleksandar Vučić. Tako ćemo imati kadidata, ali ne za poziciju predsednika Srbije (kao do sada), već za poziciju „Aleksandra Vučića“. Tako nam se više nikada u istoriji neće desiti da na mesto vladara dođu takvi gubitnici i izdajnici, kao što su bili oni iz familije Nemanjića, knez Lazar Hrebeljanović, vožd Karađorđe, Miloš Obrenović, Koštunica, Tadić, Nikolić ili, ne daj bože daleko bilo, Đilas. Samo pozicija „Aleksandra Vučića“, odnosno to ime i prezime garantuje svetlu budućnost Srbije. I neka tako ostane za vjek i vjekova.

A svi mi ostali, koji nismo „Aleksandar Vučić“ ili koji nismo članovi SNS, svi smo mi samo deo mreže „strane agenture koja radi protiv interesa naroda Srbije i države Srbije“. Samo predsednik SNS-a i predsednik države Srbije (ali koji se obavezno mora zvati „Aleksandar Vučić“), sigurno rade za dobrobit naroda Srbije. Kada, jednog dana, sadašnji predsednik SNS-a i Srbije (a daj Bože da se „to“ nikada ne desi, ali ako se eto, ipak desi zbog njegove viševekovne iscrpljenosti od rada na mestu predsednika Srbije...) moći će da budu raspisani izbori, ali samo za mesto poznato kao „Aleksandar Vučić“. Kako se zove vladar Srbije? Pa uvek isto - Aleksandar Vučić. I tako zauvek, dok je sveta i veka.

Dok ti vekovi ne prohuje, nek se zna da smo svi mi, koji se usudimo da izrazimo ikakvu sumnju prema bilo kom potezu predsednika SNS i predsednika države Srbije, „zasigurno“ izdajnici, lopovi, plaćenici, idioti, šibicari, tajkunske sluge, itd. S obzirom na to da sam pristalica drevne mudrosti „da se nikada ne svađam sa budalom na javnom mestu, jer uvek postoji mogućnost da nas javnost pomeša“, rešio sam da mnogo toga „prećutim“.

A onda se desio jučerašnji dan, koji nisam mogao da prećutim i oćutim, nikako!

A šta je to bilo juče?

Na jučerašnjem sastanku s predstavnicima „Srpske liste“ u Kosovskoj Mitrovici, Nikola Selaković je izjavio: „Otkud na istoj strani i predstavnici ojađene srpske opozicije i neki nesrećni članovi SPC, ali i Nataša Kandić i Sonja Biserko, oni kojima su u Prištini dodeljivali odlikovanja i nazive ulica?“

Hvala gospodinu Nikoli Selakoviću na ovoj izjavi. Ne želim da se javno prepirem i svađam ni sa kim (pa ni sa njim), već samo želim ponizno da pitam generalnog sekretara predsednika Srbije jedno jedino pitanje, proizašlo iz njegove gore navedene jučerašnje konstatacije.

Poštovani gospodine Nikola Selakoviću, dozvolite mi da to svoje pitanje postavim javno, u nadi da ćete možda imati par minuta vremena da na njega kratko i jasno i odgovorite.

Svi mi znamo ko su pomenute Nataša Kandić i Sonja Biserko (zna i Nikola Selaković), ali i Sonja Liht, Jelena Milić, Borka Pavićević i da ispoštujem rodnu ravnopravnost, na primer, Ivan Vejvoda, Milan Antonijević itd.

Svi odavno znamo da su njihove nevladine organizacije dobijale (a i dalje dobijaju) enormne novčane donacije (milionske u dolarima i evrima) od strane SAD i Nemačke (čak i iz njihovih budžeta direktno), kao i od mnogih drugih dokazanih „prijatelja“ Srbije kao što su Rokfeler i Soroš, ali i od NATO i EU. Da je to činjenica, oni sami to nikada nisu ni krili. Na osnovu tih donacija, oni od svog osnivanja vode javno „antisrpsku“ politiku, „boreći se hrabro“ protiv svakog srpskog interesa i protiv svakog na srpskoj političkoj sceni ko se usudi da pomene direktne interese države Srbije i njenog naroda.

Gorepomenuti su čak vodili i otvorene i neskrivene javne kampanje (čak i za vreme održavanja političkih izbora) protiv onih stranaka i onih političara u Srbiji što su zastupali pozicije koje nisu bile u skladu sa „interesima država od kojih dobijaju bogate novčane priloge“, a to znači interesa SAD, NATO, EU, Nemačke, Rokfelerove i Soroševe fondacije (opet skriveni američki interesi), itd.

Napadale su gorepomenute osobe i Miloševića i Koštunicu i Borisa Tadića i Tomislava Nikolića. Stalno su se pojavljivale na svim nacionalnim televizijama, u udarnim i vrlo gledanim emisijama, vršeći propagandu i zastupajući „antisrpske“ interese i pozicije, pomažući u afirmaciji političkih „pozicija“ zemalja i organizacija iz kojih dobijaju donacije. Sećate se i sami, gospodine Selakoviću, koliko su bile prisutne i aktivne u tom periodu.

Mene zanima vaš odgovor na samo jedno pitanje - kako to da su te iste osobe, i te iste njihove nevladine organizacije (iz višegodišnjeg i čak višedecenijskog iskustva celokupne javnosti Srbije - dokazano antisrpske) sada odjednom pune razumevanja za politiku koju vodi predsednik SNS-a i Srbije Aleksandar Vučić i nikada nisu osule kritiku niti napale ijedan njegov politički potez?

Dragi gospodine Selakoviću, za to može biti samo dva objašnjenja:

Ili su Nataša Kandić i Sonja Biserko (sudeći po vama - ove dve nisu sigurno), ali i Sonja Liht, Borka Pavićević, Jelena Milić, Ivan Vejvoda, Dragan Popović, Milan Antonijević i mnogi drugi, postali odjednom Vučićevi istomišljenici i počeli da se odjednom bore i zastupaju najvažnije srpske interese (iako i dalje primaju velike donacije sa Zapada), što je po meni vrlo malo verovatno.

Ili

Predsednik SNS-a i Srbije Aleksandar Vučić jeste promenio nešto krupno u svojoj politici, pa sada vodi neku potpuno „novu politiku“ (možda patriotsku, možda izdajničku, ne znam, zato i pitam). Politiku koja je sada u skladu sa interesima SAD, Nemačke, NATO, EU, Soroševe, Rokfelerove ili Maršalove fondacije, pa su ih njihove „gazde“ (oni koji ih plaćaju), „vezale na kratko“, i rekle im „da dok ovaj mali ovako lepo sluša i radi“, nemojte slučajno da lajete ili režite protiv njega.

P.S. Sećate li se kako su sve ove „primadone“ (i Vejvoda) u početku podržavale Borisa Tadića i njegovu „mudru proevropsku politiku“. Ali, čim su pregovori s „Kosovom“ zapali u ćorsokak zbog njegovog neslaganja, odmah „raspalile iz svih mogućih oruđa“ protiv njega i čak aktivno i javno agitovale za njegovu smenu, i to u korist vaše stranke i tadašnjeg predsednika Tomislava Nikolića.

Pouka za kraj

Dragi moj poštovani Nikola Selakoviću, nije dakle pravo pitanje odakle Nataša Kandić i Sonja Biserko (a ja bih dodao i Sonja Liht, Borka Pavićević, Jelena Milić, Ivan Vejvoda, Milan Antonijević, i svi ostali) sada odjednom (zadnjih nekoliko dana) na istoj strani sa „nekim nesrećnim članovima SPC“ (kako vi rekoste). Već je pitanje kako to da su Nataša Kandić i Sonja Biserko (i svi gore pomenuti), na istoj strani s predsednikom SNS i Srbije i njenim kompletnim članstvom, i to već poslednjih nekoliko godina!?

Čak je i Aleksandar Vučić, u to vreme premijer Srbije, baš sa njih dve lično sastančio (Sonja Biserko i Nataša Kandić), i to 19. juna 2015. godine (videti linkove na dnu teksta).

Je li zbog tog sastanka i slaganja s njih dve i Aleksandar Vučić možda „nesrećnik“? Jer, vi tako nazvaste neke članove SPC koji se nikada u svom životu sigurno nisu ni sastali ni videli niti javno podržali saradnju s pomenute dve, kao vaš predsednik SNS-a.

Objasnite mi to, molim vas!

Unapred zahvalan,

predstavnik SVIH idiota, šljama, izdajnika, neradnika,

tajkunskih plaćenika i šibicara Srbije

Literatura:

Kako je Vučić započeo pomirenje s NVO sektorom

Nikola Selaković sveštenstvu SPC na KiM: Otkud nesrećni članovi crkve na istoj strani sa ojađenom srpskom opozicijom, Natašom Kandić i Sonjom Biserko; Đurić: Zahvaljujem se Srpskoj listi zbog hrabrosti da podnesu tu „neverovatnu kampanju laži“

Vučić želi bolju saradnju države i NVO

Vučić sa predstavnicima NVO o unapređenju saradnje