Ispovest jedne lude

„Samo lud čovek može da kaže da

ulazak u EU nije u našem interesu![1]“

Ivica Dačić, premijer Srbije

Dobro, oduvek sam se osećao pomalo drugačiji. Valjda je i u prirodi svakog samosvesnog čoveka da se oseća posebnim, ali u isto vreme, u prirodi svakog čoveka je i razgovor, odnosno dijalektika, u čijoj osnovi i leži dijalog i razmena mišljenja i sudova više učesnika, čime se jedino i može doći do višeg stepena saznanja i znanja. Čak i ako u mučnoj samoći spoznaje dođemo do nekih otkrića i ideja, iste se moraju preispitati dijalektikom, već onog trenutka kada ih saopštimo javnosti, ili samo jednom čoveku!

Traganje za nekakvim višim smislom našeg postojanja je ljudska suština, i ono što činimo na tom našem životnom putu, dok tragamo, jeste i prava suština života! Put koji pređemo u svom životu, dok tragamo za smislom je u stvari sam smisao! Tako ne mislim ja, i nisam to ja smislio, tako misle milioni samosvesnih i mudrih ljudi ovoga sveta, tako misli prava intelektualna elita čitavog sveta!

Ali ne! Ne može više tako! Ne da Ivica! Ne možete vi više da o svemu pričate i da sve preispitujete ko da ste Sokrati! Ne bi Sokrat sastavio kod Ivice mnogo vremena. Ne bi ni stigao da se afirmiše kao jedan od najvećih umova, koji je svet ikada dao! Ma, brzo bi mu Ivica nakačio dijagnozu, angažovao lekare i strpao u neki azil za ludake! Ili bi već sam Sokrat brzo pobegao u neku pećinu, gde bi mogao do mile volje da filozofira u miru i tišini! Svako ko ne misli kao ja je lud! Naviklo to na diktaturu misli, naviklo to na jednoumlje, naviklo to na da donosi odluke po dekretu! Naviklo to da sluša, da kidiše i laje, da nahuškava i napujdava, da bude nečiji poslušnik, ali od skora i gospodar! No najgore je što je u isto vreme u njemu naš gospodar i nečiji poslušnik! Apartčik profesionalac, to je suština! Kao profesionalni igrač fudbala, koji pređe iz Zvezde u Partizan, i igra podjednako dobro i sa istim žarom. Nije baš moralno, čak je, što bi se narodski reklo, i kurvanjski, ali je zato jako korisno! Tako i naše genije, promeni ideologiju, za čas posla!

Pobede, porazi i visoki koalicioni kapaciteti

Hoćete da preispitujete odluku da li je ulazak u politički i ideološki savez pod imenom EU dobar ili nije za Srbiju? E ne može, ne da Ivica! Misli Ivica da je kralj, da je Miloš Veliki ili Crni Đorđe! Nije mu to baš u skladu sa ideologijom, ali nema veze! U stvari, trenutno jedino važeća ideologija njegove stranke je da nema nikakve ideologije! Hoće on da nas uvede u EU, i to baš naprotiv politike osnivača njegove stranke, i tvorca njegove minorne i impozantne političke karijere, Miloševića! Ali nije smeo ni da pisne, ni da pomene E od Evropske Unije, dok je Slobodan Milošević bio u Srbiji! Malo je dobio na hrabrosti, kad je šefa, zajedno sa ostalima isporučio Hagu! Kada je umro Milošević, baš se mali okuražio! Sad poseduje čudesnu vrednost koja se zove „koalicioni kapacitet“, to jest da možeš u vlast sa svim i svakim! Ali to i nije teško, kada nemaš nikakvu ideologiju! Za onog ko ne veruje ni u šta, najlakše je da veruje u svašta! Žena koja može uvek i sa svakim, a iz lične koristi, se na srpskom jeziku naziva kurva! Ali ne, ne da Ivica! To se na njegovom jeziku stranke zove „žena sa visokom koalicionim kapacitetom“. Ivica, i njegova stranka, smatra, ideološki, da su mu idealni partneri, baš oni, koji su i sami takvi!

Čudi me da nije Miloševiću ukazao na potrebu da porazi poraz, a ne da organizuje onakvu proslavu 600 godina Kosovske bitke! I baš mi je drago da je Ivica kao ekspert i istoričar, konačno nama objasnio da smo izgubili Kosovsku bitku, iako je to predmet analiza vrlo kompetentnih i stručnih ljudi, mnogih evropskih zemalja! Iako je Kosovska bitka bila 1389. godine, Kruševac i Niš padaju tek 1427. godine! Čak 38. godina kasnije! Da je Ivica, u vreme Kosovske bitke, kojim slučajem živeo tada u Kruševcu ili Nišu, morao bi da čeka 38 godina, da bi video „pobednike“ Turke! A da je živeo u Smederevu, morao bi da čeka do 1459. godine, to jest 70 godina! Pa Ivica je mogao da završi ovozemaljski život, a da i ne vidi „pobednike“ Turke, koji su se sve to vreme nalazili na Kosovu!

“Dream team”

Dnevni list "Dvadeset i četiri sata" nas u svom neverovatno afirmativnom članku upoznaje sa timom ministra finansija Lazara Krstića[2]! Njega je on oformio! Na početku članka nas „informiše“ kako tim ima prosečnu starost ispod 30 godina. Na kraju članka nam poimence nabraja 8 imena članova tima i njihovu starost. Kada saberete njihovu starost (to znači sabrati 8 dvocifrenih brojeva: 29+27+29+31+34+32+31+34=247/8=30,875), i podelite sa 8 dobijete da je prosečna starost 30,875! To je za pisca članka manje od 30. godina! Da se razumemo, nije problem u činjenici, što je to u stvari mnogo bliže prosečnih 31. godini, a ne ispod napisanih 30. godina (činjenica je da je to i dalje je to vrlo mlad tim), nego što neko ima potrebu da nas tako surovo laže, čak i tako prozaičnu stvar, kao što je sabiranje i deljenje 8 brojeva! Pa zar smo tolike ovce, da nam mogu ukrasti i na naše širom otvorene oči! Simbolika ove činjenice je jača od naše stvarnosti! Kakva je to i čija potreba, da nas impresionira mladošću ministarstva finansija, koje će nam doneti obećanu i sjajnu budućnost! Zaista mi nije jasno zašto svi bogataši ovoga sveta, ne predaju finansije u svojim firmama, da im ih vode njihova deca, jer su ona i onako budućnost njihova!

Nije mi jasno, zašto su ministri finansija, i njihovi timovi, uvek zreli i vrlo iskusni ljudi u državnoj birokratiji, ili neretko istaknuti profesori univerzita, opet u nekim zrelim godinama! Nije mi jasno zašto svi ne predaju porodične finansije svojoj deci da ih vode, a oni nastave da samo rade i donose novac kući, da bi deca imala šta da broje i obračunavaju i planiraju! Pa ljudi moji, zar je toliko sve izgubilo bilo kakav smisao u ovoj zemlji, da je najvažnije da verujemo u nemoguće! Pa zar ono što nigde u životu nikada nije radilo niti može, treba da funkcioniše samo u Srbiji! Uz tekst, kao ilustracija, ide niz fotografija, tih fensi, mladih, nasmejanih ljudi, koji, kako se kaže u tekstu, spasavaju Srbiju propasti! Bože mili, kakva smijurija. Momci i devojke, obučeni po svetskoj modi, koji se slikaju sa nabudženim laptopovima, mobilnim telefonima, nabudženim satovima – koji im lome zglobove šake, u biranim pozama, dok razgovaraju, piju iz svojih šarenih šolja, nasmejani kao osmeh sami. Setite se popularnog „deda Avrama“ (guvernera Dragoslava Avramovića), koji je iako pravi ekspert i ne zaboravite, direktor Svetske banke, bio potpuno skromno i jednostavno obučen, možda čak i skromnije od većine siromašnih penzionera ondašnje Srbije. Šta li im je smešno toliko, verovatno to što će izaći tekst o njima kao spasiocima Srbije! Tu se verovatno slažemo ja i oni! Jel i Vama smešno, ko meni? Ujedno se napominje, da je jedna od saradnica ministra Krstića, devojka koja je radila sa njim i u Mekinziju, ali i još jedan momak koji je radio u Mekinziju i Dilojtu.

Zanimljivo, od 7 ljudi u ministarstvu, 2 su iz njegove bivše američke revizorske privatne kompanije, plus on! Jedan je iz Dilojta iz Srbije, u kome značajnu ulogu i deonice ima Aleksandar Vlahović, dokazani poštenjačina u sprovedenoj privatizaciji, koji na pitanje o prodaji Sartida, uvek odgovara da je to sramota i užasno! Ha! Meni je i to smešno, a Vama? Nego, da se vratimo na prostu činjenicu da je u ministarstvu finansija, iz jedne te iste strane kompanije zapošljeno čak 3 čoveka od ukupno 8, uključujući i samog ministra, ili 37,5%! Da li bi nekome smetalo da je u istom ministarstvu, isti broj ljudi, uključujući i samog ministra, došao iz neke domaće privatne kompanije, na primer Delte!! Tada bi verovatno svi skočili, i napali onoga ko bi pokušao da ih postavi na tako odgovorna mesta! A kakva je razlika za nas, ako je to umesto Delte, privatna strana kompanija, kao što je Mekinzi!? Pa nikakva, jer i ona kao i svaka kompanija, ima svoj interes, koji će probati da ostvari, samo na nama manje transparentan i poznat način! A zamislite da je najmoćniji čovek Srbije, poljoprivredno zemljište i nacionalnu avikompaniju, prodao ili predao pod istim uslovima, na primer svom prijatelju Miškoviću, a ne svom prijatelju šeiku! Kako bi reagovalo javno mnjenje, šta mislite?

Meni je i ovo smešno, a Vama? I na kraju, jedna meni posebno draga činjenica: 29. godina star ministar Krstić je na mesto svog savetnika postavio 27. godina starog kolegu! Možda Vama nije smešno, ali se ja i dalje smejem, ko lud na brašno... Jedan od članova tima kaže: „da su oni mladi, obrazovani i iskusni...“ Pa ljudi moji, ja tek sada vidim, da ne znam ni šta je iskustvo! Pa gde ga stekoše u tim godinama već! I na kraju članka, autor mudro zaključuje „Oni su nada srpske političke scene!“ Pa zar se najmoćniji čovek Srbije nije polomio da nam dokaže kako je postavio vanstranačke ekspertske ličnosti na odgovorna mesta u ministarstvu finansija! Izgleda da se, kako vreme prolazi, sve manje ima želje za dokazivanjem te laži! Setite se nezavisnog eksperta Božidara Đelića... on je kao polako skliznuo u politiku i stranku, a u početku nije bio. Realno!

Ludilo, baloni i šarene laže

 „SNS[3] je nastala iz potrebe da Srbija preživi...“. Znam da to niste znali, ali nemojte se nervirati, jer sam siguran da to nije znao ni onaj što je te reči sinoć, ponešen atmosferom, izgovorio na proslavi 5 godina od nastanka stranke! Ne sećam se da su nam to govorili kada su stranku formirali. Sećam se samo da su se tada pravili „blesavi“, i na pitanje svojih kolega iz Srpske radikalne stranke, gde su blanko ostavke potpisane, govorili da su se negde zaturile! Baš onako iskreni, pošteno, šmekerski, uličarski... Ko što neko pametno reče: „Što se grbo rodi, vreme ne ispravi.“ Na proslavi, što bi rekli mladi, totalno ludilo, haos, realno,... Ludilo potpuno, ko na nekadašnjim skupovima i jubilejima SPS-a, ili SPO-a, ili SRS-a, ili nama bliži sećanju jubileji DS-a. Samo su sinoć baloni koji su pušteni, bili plavi i crveni, i nijedan žut, i verovatno kupljeni kod svog „partijskog“ dobavljača, jer sve i da je onaj dobavljač DS i imao bolju cenu za balone, sigurno je da on ima samo žute balone, koji su za SNS praktično neupotrebljivi! Čak i da im te žute balone daju potpuno besplatno, kada probaš da ih ofarbaš u plavo, dobiješ zelene balone!

Čudo neviđeno, ali samo za organizatore skupa SNS-a, jer nemaju Vuka Jeremića, tog poznatog i stručnog fizičara, kome takva stvar ne bi nikada promakla! Ali, jedno je sigurno, mi smo ih platili! Jer najveći broj zvanica i partijskih funkcionera radi u državnim organima i javnim preduzećima, samim tim prima i pare iz budžeta, naše pare, i vozi se službenim kolima, našim kolima! A vi i sami znate, koliko je za sve nas važno, da oni koji su na vlasti u ovakvim slučajevima „naduvaju“ svima nama, te šarene stvari, zbog budućnosti Srbije! U godini kada se štedi na svemu i svačemu, pa i na sirotinji, sigurno je da se na balonima ne može uštedeti, jer iluzija je najvažnija! Naduvani duguljasti baloni bele boje, što ih narod i deca zove „pendreci“ ili „salame“, takođe su vrlo važni, jer zvanice time prave galamu i skandiraju i udaraju kao na utakmici! A to i jeste cilj, da se svi uplašimo snage navijačkog tabora SNS-a! Ali, ja pitam nešto drugo: kako su se završile sve te velike proslave i slavlja, pomenutih stranaka!? Pa završile su se. Znate i sami kako... Završiće se i ove. Vidimo se na deset godina SNS-a!

I još kad predsednik Srbije reče: „ Onaj ko je smislio i rekao – Koga nema bez njega se može – nije znao za mene i Vas...“, uplaših se i umalo se ne onesvestih! Ali nije bilo ništa o kumu, srećom! Bilo je to o njemu i njegovoj bivšoj stranci, sa kojom on, eto, nažalost, nema baš baš ništa! Žao mu što je tako, kaže, ali je silom prilika tako! Kakva patetika! Kakva laž!... A i na proslavu je slučajno svratio, da vidi stare drugare, da se pozdravi. pa žuri kući, da pogleda neke ponude od livnica, za nabavku medalja...

Uvoz ideologija i naša naivnost

I na kraju, nešto sasvim lično. U svoje vreme, odbio sam da me prime u „partiju“ i u srednjoj školi, i u vojsci i na fakultetu. Znam i to da sam bio i protiv onoga što je radio SPS i Milošević, bio sam protiv i onoga što je radio DSS i DS, kao što sam i protiv ovoga što radi SNS. Neki će pomisliti da sam uvek protiv vlasti, i da sam protiv Srbije! Ali, nije tako! Moj problem je što sam uvek samo za Srbiju! Ja i moji prijatelji, smo ustvari uvek bili protiv slabljenja i uništavanja snage države Srbije! Uvek sam mosluškivao šta oni novopridošli na vlasti rade, i kada bih spoznao smer njihove politike i ciljeve, postajao bih ubrzo protiv njih i teška opozicija! Primećujem i da u zadnje 2 promene vlasti, to jest kod onih novih na vlasti, sve brže spoznajem njihove prave pravce kretanja i namere, i sve sam brže u opoziciji! Ja i moji prijatelji, ovih dana smo nešto zaključili, a to je da smo sve vreme, od onih novih na vlasti zahtevali pre svega jaču državu, organizovaniju, a dobijali smo je uvek sve slabiju i neorganizovaniju!

Spoljni „faktor“, uvek sve učini, da na vlast dođu njihovi puleni, koji su na urušavanje države sve spremniji i lakši na ruci, za donošenje odluka, koje idu u tom pravcu! Znači, mojih, naših, na ovoj sceni političkoj nema, jer svi su oni Srbiju vodili i vode je u istom pravcu: u slabljenje i razbijanje i nered! I reći ću Vam i ovo: „Nema jačanja reda i države bez razvijanja i podizanja patriotizma, a patriotizma nema bez tradicionalnih vrednosti, morala i bilo kakve nacionalne ideologije. Ako nam je jedina ideologija novac, znamo kako se to završava. Na kraju krajeva, ovi naši problemi, su i problemi celog sveta. I da se zna, sve moguće najgore ideologije, koje je svet novca izrodio, došle su nam sa zapada: i kapitalizam, i socijalizam i komunizam i fašizam! A nijednu nismo želeli ni tražili, i za sve smo bili nespremni i naivni kao deca. Ovaj put nam ideologiju nameću komesari (Evropska komisija) iz Brisela. Zašto komesari, pitate se?

Pa zato što ni njih niko nikada nije birao niti na izborima demokratskim izabrao, već samo postavio, kao i u nekadašnjoj Komunističkoj partiji Jugoslavije ili SSSR-a! I te odluke se ne smeju da preispituju već se samo mogu prihvatiti! Birokratija je i tada i sada odlučivala sve! Ondašnja komunistička ili sadašnja europska birokratija, sasvim je svejedno!