Inženjer elektrotehnike ili prinudni stečajni upravnik - skica za portet Saše Radulovića

Radi boljeg razumevanja analitičkog i kritičkog dela ovog teksta, dajem vam na samom početku uvid u kratku biografiju ministra Saše Radulovića (podaci sa njegovog profila postavljenog na sajtu Linkedin, a delom i iz časopisa „Vreme“).

1. Rođen je 1965. godine u Bihaću. U Sarajevu je 1989. godine diplomirao na Elektrotehničkom fakultetu, smer automatika i elektronika.

2. Od 1990. do 1994. godine radio je u Simensu u Nemačkoj i SAD, na sistemima za nadzor nuklearnih elektrana.

3. Od 1994. do 1996. godine radio je sektoru razvoja u Torontu za Amdahl, EDCi Antares Alliance Group.

4. Od 1996. do 1998. godine bio je potpredsednik za razvoj, a zatim član Upravnog odbora Interpa Medical Network, čiji je proizvod bio informacioni sistem za radiologiju.

5. Od 1997. do 2002. godine bio je generalni direktor i član Upravnog odbora True Spectar, najpre u Torontu, a zatim u San Francisku i Njujorku. Kompanija se bavila razvojem servera za procesiranje slike. Sa saradnicima je patentirao arhitekturu i algoritme za procesiranje slika na serverima.

6. Od 2002. do 2006. godine radio je u Neuron Computing Inc. kao konsultant u investicionim kompanijama u oblastima menadžment, procena i razvoj poslovnih planova, analiza tržišta i odabir investicija.

7. Od 2007. godine radi u e-Market Capital Ltd. i bavi se preduzetništvom, privatizacijom, reorganizacijom, nenaplativim kreditima, ekonomskom i budžetskom analizom, giljotinom propisa, poreskom analizom. S obzirom na to da je završio kurs i postao licencirani stečajni upravnik, od 2007. godine je vodio 15 stečajnih postupaka, od kojih je dva okončao (izjava Suzane Grubješić).

Radi i kao savetnik Saveta Evrope, OEBS-a, Ambasade SAD, GIZ-a, NALED-a, kao i Asocijacije malih i srednjih preduzeća. Radi i kao finansijski ekspert Republičkog i Specijalnog tužilaštva u oblasti stečaja. Sa timom eksperata drži kurseve za tužioce iz oblasti privrednog kriminala. Prvo što iz biografije odmah treba primetiti i pohvaliti je da je ministar završio u roku Elektrotehnički fakultet u Sarajevu. Lepo.

Drugo što se može primetiti iz ovde iznetih podataka je da je ministar odmah po diplomiranju dobro procenio razvoj situacije u ondašnjoj Jugoslaviji, napustio je i zaposlio se u Nemačkoj. Notorna je činjenica da za mladog inženjera elektrotehnike posao u Simensu, u Nemačkoj predstavlja pravi izazov. Treća činjenica je da nakon tog posla, naš ministar menja još nekoliko stranih kompanija (Amdahl, EDS i Antares Alliance Group, Interpa Medical Networka TrueSpectra) koje se, bar po podacima do kojih sam ja uspeo doći, uglavnom bave izradom softvera i kompjuterskih programa. Vidi se da u to vreme, i pozicije koje uspeva da dobije u kompanijama u kojima nalazi posao, bivaju sve više i više, i tako sve do mesta izvršnih direktora. Na stranu to što ja ne uspeh da nađem mnogo podataka o ovim kompanijama na internetu, ali možda sam i previše očekivao. Ipak je to bilo pre petnaestak godina. A nije nimalo neobično, već bi se pre reklo da je pravilo, da kompanije u ovom sektoru imaju tako dinamičan razvoj, i da brzo nestaju, menjaju imena, ili se utapaju u druge veće, ili spajanjem formiraju nove kompanije itd.

No, bez obzira na sve to, rekao bih, da je i ovo bila logična faza u razvoju jednog inženjera elektrotehnike. Još ako uzmemo u obzir i okolnost da se naš ministar nalazi u Kanadi i SAD baš u vreme kada tržište i berza stvaraju uslove prave eksplozije kompanija koje se bave poslovima u IT sektoru, onda nam je još jasniji ovaj deo njegove, čini se, veoma briljantne i uzlazne karijere. I sam ministar kaže u jednoj izjavi: Bio sam aktivan učesnik “Silicon Valley Internet boom-a”. Uz neizbežno divljenje, možemo samo reći: pravi čovek na pravom mestu! Ja bih na to samo dodao, i to zaista bez ikakve ironije, da ministar nije mogao izabrati bolji period za napredovanje i građenje svoje profesionalne karijere u inostranstvu od ovog perioda koji je izabrao, a to je od 1990. do 2002. godine. Šta bi za to vreme mogao da uradi na svojoj karijeri da je ostao u onoj staroj i uzdrmanoj Jugoslaviji, ili BiH ili Srbiji? U zemlji ratom i sankcijama razaranoj ne bi sigurno, ni približno, mogao steći takva znanja i iskustva, kao ona koja je očigledno imao prilike da stekne u tom periodu radeći u SAD i Kanadi.

A onda, iznenada, od 2002. godine, primećujemo da se karijera našeg ministra menja, makar u smislu interesovanja i oblasti profesionalnog bavljenja. Naime, on počinje da se bavi oblastima menadžmenta, procene i razvoja poslovnih planova, analizama tržišta i odabirom investicija! Odjednom napušta svet programiranja, softvera i kompjutera! I to on, koji je bio ne posmatrač već, kako kaže, „aktivan učesnik internet buma u Silikonskoj dolini“! Naravno, ja sam iznenađen jer smatram da kada čovek uspešno razvija svoju profesionalnu karijeru, to neizostavno prati i odgovarajuća finansijska nagrada. Uvek je tužno kada lekar specijalista napusti svoj posao i otvori kafanu! A i složićete se da je i vrlo retko, toliko retko da ja ne znam ni za jedan takav slučaj! U njegovom slučaju, krenuti da se baviš menadžmentom i preduzetništvom i investicijama, deluje vrlo lukrativno! Pogotovu kada nosioce diploma menadžmenta danas bar možete pronaći svuda: od vaterpolista, starleta, raznoraznih predsednika, vozača, manekena, pevačica itd. Čini se da je u ovom slučaju, ako ništa drugo, a ono konkurencija za posao menadžera mnogo žešća nego za posao vrsnog inženjera elektrotehnike, koji, bar tako još uvek važe pravila, bez problema nalaze posao i kod nas i u svetu!

Ali hajde da ne ulazimo u ministrove razloge za takvu veliku promenu u karijeri, već da pogledamo kako se on snalazi u novom poslu. Kao prvo, primećujemo da se već posle nepune tri godine bavljenja novim poslom, da ne kažem menadžmentom, on vraća u zemlju, i to u Srbiju. To samo govori da mu na tom novom polju i nisu baš cvetale ruže. Ali, treba biti iskren – ne mora da znači. Možda se vratio zato što je počeo previše zarađivati, pa se bojao da će ga novac pokvariti. Zašto da ne? Možda se ministar zaista vratio i zbog nekih ličnih razloga, o kojima kao takvim i ne treba da pričamo, mada on u šali kaže da se vratio „zato što su deca počela zaboravljati srpski“. To potpuno verujem da je šala, jer ako je ostavio ovde porodicu i prijatelje u potpuno haotičnoj zemlji, a zarad dobrog posla i karijere, nekako sam siguran da ne bi „srpski jezik dece“ mogao biti ispred gomile novca! Realno, da je zarađivao dovoljno, platio bi nekoga iz Srbije da samo boravi i priča sa decom srpski, zar ne? Ali to kod njega nije bio slučaj, i eto ministar, inženjer elektrotehnike nam se vratio.

Posle nekoliko godina, tačnije 2007, ministar otvara privatnu firmu i u našoj zemlji (pod imenom eMarket Capital Ltd.), sa jednim zaposlenim (naravno on), a koja se bavi konsaltingom, preduzetništvom, privatizacijom, reorganizacijom, nenaplativim kreditima, ekonomskom i budžetskom analizom, giljotinom propisa i poreskom analizom! Ta njegova firma je za 2012. godinu ostvarila neto dobit od 5 miliona! Bravo ministre! I to sve sam! Ali, da li primećujete nešto čudno u vezi sa poljem rada našeg inženjera? Gotovo neverovatno zvuči, ali po povratku u zemlju, naš ministar - inženjer elektrotehničkog fakulteta, svetski uspešan programer i softveraš, počinje da se bavi potpuno ekonomskim temama! Lukrativnim – mislim menadžerskim – mislim onima od kojih se u Srbiji zemlji najbolje živi!

Ali nemojte samo zbog novca i njegove snalažljivosti odmah pokazati čistu zavist i ljubomoru prema našem inženjeru. Ne žurite toliko! Još niste sve ni čuli, a već vam se vrte milionske brojke u glavi. Polako! Treba imati na umu i trud našeg ministra. Naime, treba znati da se u međuvremenu naš ministar i dodatno školovao! Varate se ako ste mislili da je upisao neki oblik postdiplomskih studija na Elektrotehničkom ili nekom srodnom tehničkom fakultetu! Ne, nikako to! On je odslušao kurs i položio stručni ispit za obavljanje poslova stečajnog upravnika, i time uz već završeno visoko obrazovanje (a potreban uslov za upis kursa i polaganje stručnog ispita je diploma bilo kog fakulteta), i uz to je još potrebno samo da imate tri godine rada u struci sa tom istom diplomom fakulteta! Tako je ministar lako ispunio sve propisane uslove za dobijanje licence stečajnog upravnika (licenca broj 155-0469 dobijena još 21.10.2005). To govori da je ministar odmah po povratku u zemlju upisao kurs i položio ispit za licenciranog stečajnog upravnika. Ili se možda baš zbog planiranog biznisa oko stečaja i vratio u zemlju? Znam da zvuči neverovatno, ali to je zaista tako, i sve je tu legalno! Eto bar jedne dobre strane ovog mog pisanja – možda nekome budem dao ideju da se doškoluje i postane stečajni upravnik, kao i naš ministar! Polaže se jedan jedini ispit (koji se sastoji iz 4 oblasti), i koji se polaže pismeno i usmeno. Od 100 mogućih poena, za polaganje je potrebno da imate više od 70. Lakše od vozačkog ispita! Više podataka o uslovima i načinu sticanja licence možete naći na sajtu Agencije za licenciranje stečajnih upravnika (http://www.alsu.gov.rs).

Za potrebe pisanja ovog teksta, detaljno sam pregledao spisak licenciranih stečajnih upravnika, koji se nalazi na pomenutom sajtu. Pitate se zbog čega? Pa zbog toga što mi je sve vreme prosto neverovatno da jedan uspešan inženjer elektrotehnike (sa karijerom u Nemačkoj, Kanadi i SAD) odluči da postane stečajni upravnik sa kursom od nekoliko meseci i jednim položenim ispitom! Podaci iz liste licenciranih stečajnih upravnika govore sami za sebe sve! Čak i ono što sam ja vama hteo da kažem i dokažem. Prepustimo se surovim činjenicama!

U Srbiji trenutno ima ukupno 459 licenciranih stečajnih upravnika. Kad pogledate u odnosu na broj inženjera elektrotehnike (desetine hiljada!), koji vam čine konkurenciju na slobodnom tržištu rada, ali i ideja, svakako je to više nego simboličan broj! Može se čak reći da zahvaljujući tako malom broju onih koji poseduju licencu stečajnog upravnika, oni nesumnjivo predstavljaju monopolsku grupu na tržištu Srbije. Samim tim je i mogućnost nelegalnih uticaja i intervencija mnogo veća, kada se radi posao u ovako malim grupama.

Drugim rečima, ako ste fakultetski obrazovani, zamislite da je ukupan broj vaših kolega u Republici Srbiji toliki da staje u jednu malo veću salu, a vi znate ime svakoga od njih! Pa još godine zajedničkog rada koje su pred vama! Pa u Srbiji, kolege sa godine ostaju vezane do kraja karijere! Naš Saša Radulović, koji deklarativno priča o privatnom preduzetništvu, i hvali ga na sva usta, a mrzi sve što ima prefiks državno i javno, jer je navodno izvor celokupnog zla u našoj ekonomiji, kada je u pitanju njegov privatan interes, onda ga nalazi samo u radu sa državom! Tako je jedno vreme u tranziciji Srbije postojala grupa privatnih trgovaca, koja je radila trgovinu samo sa državnim trgovcima, ili drugim rečima, bežala je sa pravog velikog tržišta i korupcijom zaposlenih u državnom delu tog sektora privrede, uspevala da unovči svoj interes, uništavajući državni!

Saša Radulović, inženjer elektrotehnike, nije sposoban da na tržištu Srbije živi od rada u svojoj struci! Šta biste pomislili za lekara koji bi radio kao licencirani stečajni upravnik? Znam! I ja bih! Pomislili biste: Bože, kakav li je on lekar, kada pored svog uloženog ogromnog truda i resursa (vreme, novac, rad) u sticanje svoje diplome, radi ovaj posao za koji mu je trebalo samo mesec - dva dana kursa, ili kao vozač kamiona, gde je za vozačku dozvolu potrebno isto toliko vremena?! I bili bi ste u pravu! Mogli biste i posumnjati da je pobegao od svog neznanja i konkurencije koju mu čine ostali lekari! Saša Radulović, inženjer elektrotehnike, sve vreme napada državu kao lošeg organizatora privrednih aktivnosti (a u ovom njegovom slučaju mu se naprotiv jako dopada što ima državna agencija koja mu daje licencu i monopol na posao, zar ne?). Mislim da je logična evolucija našeg ministra da sada zatraži privatizaciju Agencije za licenciranje stečajnih upravnika! E to bi bio posao, zar ne!?

Od 459 licenciranih stečajnih upravnika, čak 264 su bili po obrazovanju diplomirani ekonomisti ili 57,5% od ukupnog broja licenciranih stečajnih upravnika! Može se reći da su diplomirani ekonomisti jedni drugima činili najveću konkurenciju na slobodnom tržištu kanidata za licencu stečajnog upravnika, a gledani svi kao grupa činili su ubedljivo najveću konkurenciju svim ostalim kandidatima za sticanje licence stečajnog upravnika.

Sledeći po zastupljenosti među stečajnim upravnicima su bili naravno pravnici, kojih ima 90 ili 19,6%, što zajedno sa ekonomistima čini ukupno 77,1% licenciranih stečajnih upravnika!

Kao što sam i očekivao, među stečajnim upravnicima najmanje ima onih koji su po obrazovanju sa prirodno-matematičkih ili biomedicinskih fakulteta, ukupno ih je bilo samo oko 60 ili 13% (od tog broja više od polovine su inženjeri poljoprivrede, inženjeri mašinstva i građevinski inženjeri - što je sasvim logično kada znamo u kakvom nam je stanju industrija, poljoprivreda i graditeljstvo, pa se ti ljudi ovako dovijaju da dođu do ikakvog posla)!

Inženjera elektrotehnike na ovom spisku ima samo dvojica ili 0,436% (od kojih je jedan naš ministar Saša Radulović!). Po tome bi se reklo da se naš dragi ministar, ljubitelj svemoćne konkurencije i slobodnog tržišta, sa uspehom rešio onog dela konkurencije, koji se odnosi na njegove kolege sa fakulteta! Za mene ništa manji kuriozitet i neobičnost nije bila ni činjenica da sam na ovom spisku našao i jednog veterinara (kojima i sam pripadam), kao i jednog stomatologa! Gotovo sam siguran da ni njih dvojica nisu bili u kategoriji svojih kolega ni uspešni ni konkurentni, pa su se na ovaj način rešili i jednog i drugog! Ono što je u svemu ovome dobro to je da nijednom stomatologu i veterinaru zasad nije palo na pamet da budu ministri privrede Republike Srbije!

Ali, šta sam ovim podacima postigao? Čemu sve ovo vodi, pitate se? Ne budite nestrpljivi. Ništa sve ovo izneto ne bi značilo da ovaj isti ministar nema tako stravičan i pun mržnje odnos prema svemu što čini državu i njen javni sektor, a gotovo poklonički prema svemu što čini privatnu inicijativu! Više o njegovim ekonomskim stavovima možete naći na njegovom blogu na sajtu B92, a posebno preporučujem tekst diplomiranog inženjera elektrotehnike Saše Radulovića pod nazivom „Koje su nam ekonomske mere potrebne“.

Prvo, ja kao diplomirani veterinar, specijalista, magistar i doktor veterinarskih nauka, ali i u isto vreme dobitnik plakete sa diplomom i novčanim delom nagrade Privredne komore Srbije, u kategoriji pojedinaca koji su najviše doprineli razvoju i unapređenju privrede Srbije u toku 2006. godine, mogu sebi dopustiti da budem kritičan prema tekstu jednog inženjera elektrotehnike o njegovim izmaštanim ekonomskim merama u privredi! Ja ću se najviše usmeriti na onaj deo „njegovih ekonomskih mera“ koje se odnose na poljoprivredu, ali ću ukazati i na ostale nedostatke iznetih „ekonomskih elektrotehničkih mera“. Kaže ministar Saša Radulović: „Subvencionisati samo onu poljoprivredu koja je izložena subvencionisanom uvozu, kao zaštitna mera. Ukinuti sve subvencije po hektaru.“

Kako to vama prosto zvuči kada vi nešto kažete, dragi ministre, a ja iz toga samo vidim, bez ikakve uvrede, da vi pojma nemate o subvencijama u poljoprivredi! Isto, kao što biste vi dragi ministre, iz neke proste matematičke jednačine (recimo neki integralni račun), koju biste meni zadali, vi videli da ja nemam pojma o tome! Zato se ja u te jednačine, kao što vidite i ne petljam! Kao prvi uslov svih uslova je da treba da znate da cela Evropska unija deli razne oblike subvencija u poljoprivredi, a među kojima je subvencija prema hektaru, mogu slobodno reći jedna od najopštijih i svuda zastupljena! Ili prosto rečeno, kada ste u prvoj rečenici izneli predlog da se kod nas subvencije mogu da daju samo delovima poljoprivrede koja je izložena subvencionisanom uvozu, morali ste znati da se u Evropi davanjem subvencija preko hektara praktično cela proizvodnja subvencioniše. A onda u svojoj drugoj rečenici kažete da se kod nas subvencije preko hektara ne smeju nipošto davati! Dve rečenice, dva bisera! To i Njegošu nije lako polazilo za rukom! I samo još nešto da znate, dragi moj ministre.

Od ukupnog budžeta Evropske unije, za 2014. godinu, a koji iznosi 135,5 milijardi evra, oko dve trećine će biti potrošeno na subvencije za poljoprivredu i za osnaživanje i pomoć siromašnih regija pomoću investicionih projekata! Ako vas baš interesuje, dragi moj ministre, onda treba da znate da je iz zajedničkog budžeta EU, na poljoprivredu i subvencije nekada, pre više od 4 decenije išlo skoro 80% od ukupnog budžeta! I sve ove godine su seljaci u EU primali te subvencije!To je danas i dalje iznad 45% od ukupnog budžeta EU! Koliko je to novca primljeno po hektaru, ministre, za proteklih pola veka!? A vi kažete da ne biste da date ni te naše, više nego bedne subvencije za poljoprivredu, koja je jedina grana naše privrede, koja pravi izvoz od blizu dve milijarde evra svake godine! Ovo je bio dokaz vaše nekompetentnosti, dragi ministre.

Drugo, što želim da ovde javno kažem, dragi moj ministre, biće krunski dokaz vašeg narušenog i nepostojećeg kredibiliteta! Da se prvo podsetimo nekih detalja. Agencija za licenciranje stečajnih upravnika radi u skladu sa Zakonom o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika (Sl.glasnik RS br. 84/2004 i 1 04/2009.), prema kojoj Vlada Republike Srbije imenuje predsednika i članove Upravnog odbora! Agencija mora da posluje i u skladu sa propisima Zakona o javnim agencijama ("Sl. glasnik RS", br. 18/2005. i 81/2005.), prema kome direktora Javne Agencije imenuje osnivač (Vlada Republike Srbije), a sa liste kandidata koji predlaže Upravni odbor, prethodno imenovan od strane Vlade Republike Srbije!

Možda su sve ove činjenice vama koji čitate ovaj tekst i nebitne, ali sam njima samo želeo da kažem i dokažem da je gospodin ministar Saša Radulović, samo jedan od radnika državnog organa Republike Srbije, koji po državnoj privredi i javnim preduzećima pljuje, dok od te iste države uzima veliki novac! U najmanju ruku je nemoralno, a kredibiliteta nema ni za lek! E, sada da se vratimo na njegove ministarske stavove i izjave! Dakle, čovek, koji se vratio u Srbiju iz inostranstva, u kome je navodno uspešno radio u privatnim firmama kao inženjer elektrotehnike, u Srbiji se zaposlio u javnoj agenciji, za čiji rad početna sredstva obezbeđuje budžet Republike Srbije, a u skladu sa Zakonom o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika! I sada, on, koji za svoj rad licenciranog stečajnog upravnika prima veliku novčanu nadoknadu iz budžeta Republike Srbije, kao i sredstva poreklom iz firmi nad kojima se sporovodi sam postupak stečaja, priča svima nama o važnosti privatnog preduzetništva, kresanju primanja u javnim preduzećima, restruktuiranju preduzeća u državnom vlasništvu i obavezi sprovođenja stečaja nad njima! Da li vam zvuči pomalo sarkastično, ili pak cinično, i na kraju krajeva kao nabacivanje posla za svoje kolege licencirane stečajne upravnike! Naravno da da!

I sada on priča o obavezi sprovođenja privatizacije nad tim istim državnim preuzećima, koje će on da restruktuira i pripremi za tu privatizaciju! On, za koga kažu da je primao prosečnu mesečnu finansijsku nadoknadu od firmi u stečaju, u iznosu od oko 100.000 dinara, hoće da nas uči privatnom preduzetništvu! Njegovo privatno preduzetništvo, kao vrhunskog inženjera elektrotehnike, zasniva se na, izvinite na izrazu, lešinarskom postupku raspodele već pokleklih preduzeća! Vrhunska ironija i cinizam je da čovek koji radi samo sa mrtvim i propalim firmama, iz kojih prvo izvuče sebi bogatu finansisjku nadoknadu, a ostalim poveriocima raspodeli onoliko koliko je još preteklo (sve u skladu sa Zakonom naravno!), to javno tumači kao svoju veliku preduzetničku sposobnost i talenat, i još bude postavljen za ministra za privredu! Saša Radulović je kao stečajni upravnik radio u takvim ogromnim kompanijama kao što su „Braća Karić“, „Vršački vinogradi“, „Delta Legal“, „Lune Milovanović“, šećerane „Dimitrije Tucović“, „Novi autoput“, itd. Koliko je to „klizav“ teren za našeg „elektrotehničkog“ stečajnog upravnika, govori i poslaničko pitanje Suzane Grubješić, koja usred Skupštine Srbije tvrdi da je sadašnji ministar, i pored tri disciplinska postupka protiv sebe, uspeo da do sada primi potpuno legalnu finansijsku nadoknadu od blizu 50 miliona dinara!

Kakav preduzetnički dar našeg ministra! Ali samo kada radi u senci nekog državnog organa, u ovom slučaju Agencije za licencirane stečajne upravnike! A svi smo se ponadali da je on pravo preteče srpskog privatnog preduzetnika! Ali nije! Kaže Suzana Grubješić da je ministar imao povremeno i 14 stečajnih postupaka u istom trenutku pod svojom kontrolom! Uz to, pored plate, nakon okončanja stečajnog postupka, sleduje i takozvana „nagrada“ za stečajnog upravnika, koja se kreće od 2000 do 17000 evra po postupku (i to je u skladu sa pomenutim zakonom)!

Treće, što jako boli, jeste činjenica da ministar ni posle 6 godina rada kao stečajni upravnik, sa ovako visokim primanjima nije uspeo da uštedi ništa, i nema nikakve ni pokretne ni nepokretne imovine, a ni ušteđevine! U kakvoj se teškoj finansijskoj situaciji ministar Saša Radulović nalazi, otkrilo se tek kada je postavljen za ministra privrede, i kada je u skladu sa zakonom o prijavi svoje imovinske karte pre stupanja na tu odgovornu dužnost, prijavio da nema ništa! I mi svi treba da u to verujemo?

Četvrto, u svom već pomenutom tekstu, to jest blogu na sajtu B92, ministar je pod datumom 6. 6. 2013. napisao na kraju svog teksta, u kome iznosi svoj predlog ekonomskih mera za Srbiju, pod podnaslovom „Zašto nam trebaju izbori?“ i sledeće reč:

„Kako bez izbora sve ovo? Ili samo deo?

Da li izbori garantuju da ćemo dobiti? Ne. Ali bez izbora sigurno nećemo. Ni deo.

Izbori će da nas koštaju. Status kvo će mnogo, mnogo, mnogo više da nas košta. Moja deca nemaju toliko vremena. A vaša?"

Posle ovih reči, ja pitam ministra da li sve ovo izrečeno u vezi sa neophodnošću izbora prestaje da važi u slučaju kada je on postavljen za ministra!? 

Ujedno, u ovom istom tekstu, u blogu pod 6. 6. 2013. godine, u delu gde ministar sadašnji odgovara na komentare svojih čitalaca, može se pročitati i njegovo prozivanje SNS-a zbog „iste bahatosti njihovog šefa“, pozivanje na izbore kao uslov svih uslova, jer: „izbori su potrebni i da bi (Vučić, primedba moja) izvršio čistku u partiji koju je preuzeo nakon poslednjih izbora. Nakon izbora ćemo znati na čemu smo.“!

Peto, i poslednje, što ovde želim da uradim, jeste da podsetim javnost u Srbiji na neke naslove i natpise, koje smo mogli čitati samo pre dve godine u Kuriru, o tadašnjem stečajnom upravniku Saši Raduloviću, a sadašnjem ministru privrede! Ima i nekih svežih naslova od pre nepun mesec, takođe u Kuriru! Dakle, sledi lista nekih naslova i tekstova u Kuriru, u kojima je glavna uloga pripala Saši Raduloviću:

1. Kurir od 11. 4. 2011. „Kako se uništavaju srpske firme!“

BEOGRAD - Od stečaja napravio biznis! U rukama Saše Radulovića, licenciranog stečajnog upravnika, inače elektroinženjera po struci, nalazi se sudbina čak 14 kompanija, među kojima su i giganti - šećerana „Dimitrije Tucović“ i Vršačka pivara!

2. Kurir od 12. 4.2011.godine „U rukama fantoma stotine miliona evra“

BEOGRAD - I Supermen i Fantom istovremeno!

Saša Radulović (45), stečajni upravnik u 14 preduzeća i vlasnik privatne firme „E-market d.o.o.“, ne samo da stiže da vodi kompanije čija se imovina procenjuje na stotine miliona evra već istovremeno upravlja i fantomskom firmom koja nudi konsultantske usluge stečajnih upravnika. Tačnije, na svom sajtu kaže da njegovi stečajni upravnici „pružaju savete u postupku stečaja i dužnicima i poveriocima, pa čak i zaposlenima i sindikatima! Da skandal bude veći, uz takvu poruku na sajtu stoji i reklama firmi u kojima je on stečajni upravnik. GP „Novi autoput“, „Delta legal“, kompanija „Braća Karić“, Moda fabrika obuće, šećerana „Dimitrije Tucović“ samo su neke od njih.

3. Kurir od 13.4.2011. „Od propalih firmi uzeće do milion evra“

BEOGRAD - Srpski kralj stečaja!

Saša Radulović, stečajni upravnik koji je od svog zanimanja napravio biznis pošto trenutno vodi čak 14 firmi, može da računa da će na kraju stečajnog postupka inkasirati i do nekoliko miliona evra!Za razliku od radnika u firmama koje vodi, koji su ostali praznih ruku i na ulici, Radulović dobije naknadu ako se samo dva puta mesečno pojavi u firmi.

- Najmanje naknade nisu ispod 60.000 dinara mesečno, a one mogu iznositi i do 150.000 dinara ukoliko je reč o velikom preduzeću poput šećerane. Ipak, u takvim velikim firmama on može da angažuje ljude da bi mesečni troškovi za njegov rad bili i veći od milion dinara - kaže naš izvor. Prema toj računici, Radulović od ovih 14 firmi može da dobije i do 2,1 milion dinara mesečno.

4. Kurir od 14. 4.2011. „Policija češlja kralja stečaja“

BEOGRAD - Odzvonilo mu?!

Policija će pokrenuti istragu o radu Saše Radulovića, stečajnog upravnika, saznaje Kurir iz vrha MUP! Naime, posle pisanja našeg lista o Raduloviću, koga je država postavila na čelo čak 14 firmi, a koji istovremeno vodi i privatnu firmu za konsalting, policija proverava da li je on zloupotrebio svoj položaj!

- Zasad imamo određena saznanja o tome i građani mogu da budu sigurni da ćemo sve optužbe proveriti - rečeno nam je u MUP.Na njegovom slučaju, kako saznajemo, već radi i Agencija za borbu protiv korupcije.

Zorana Marković, direktorka Agencije, u izjavi za naš list je istakla da proverava da li je Radulović tema za njih.

- Bez obzira na to, on jeste ozbiljan kandidat za policijsku istragu! On nije funkcioner, pa ne možemo automatski da preduzmemo konkretnije postupke protiv njega. Međutim, Agencija razmatra da li postoji mogućnost u zakonskim okvirima da na neki način ipak reaguje - navela je Markovićeva i dodala da će već početkom sledeće nedelje imati konkretnije informacije o celom slučaju.

5. Kurir od 15.4.2011. „Otima pare od žrtava prevare!“

BEOGRAD - Ubačen da ih prevari!

Saša Radulović, stečajni upravnik 14 preduzeća - među kojima je i famozni „Delta legal“, firma koja je ojadila više od hiljadu kupaca stanova u Filmskom gradu - pokušava, kako tvrde predstavnici udruženja „Hiljadu oštećenih“, da ih prevesla! Naime, kako navodi Veljko Lečić iz ovog udruženja, Radulović želi da očerupa već ojađene kupce stanova tako što od njih traži da uplate 4,2 miliona evra, kako bi se formirala stečajna masa na osnovu koje bi on zatražio kredit od banaka i tim novcem završio izgradnju svih stanova?!

6.  Kurir od 16.4.2011. „Stečajni upravnik ojadio i šećerane“

BEOGRAD - Uništio je proizvodnju u najstarijoj šećerani na Balkanu! Šećerana "Dimitrije Tucović", preduzeće od posebnog državnog interesa, čija je imovina procenjena na 116 miliona evra, a koja je pre četiri godine pala u ruke stečajnom upravniku Saši Raduloviću, očerupana je, a radnici prevareni i oterani na ulicu! To je u svom iskazu pred Privrednim sudom juče izjavio Dragoljub Milošević, predsednik sindikata "Nezavisnost"

7. Kurir od 19.4.2011. „Stečajni upravnik hoće da ugasi Kurir“

BEOGRAD - Umesto odgovora, tužba!

Da bi ućutkao Kurir da ne piše o njegovom sumnjivom poslovanju, stečajni upravnik Saša Radulović tužio je naš list! On traži odštetu od čak 7.200.000 dinara zbog naših tekstova iako se više od deset dana nije udostojio da odgovori na naša pitanja.Umesto da objasni kako je moguće da neko ko upravlja imovinom 14 preduzeća istovremeno bude vlasnik dve fantomske firme, Radulović je objavio da nas je tužio! Time je direktno udario na slobodu novinarstva i doveo u pitanje opstanak našeg lista.Interesantno je da je napad na naše novine usledio nakon što je ekipa Kurira deset dana uporno i bezuspešno pokušavala da stupi u bilo kakav kontakt s Radulovićem. Ovaj stečajni biznismen - koji se krio iza asistentkinje Sunčice, pošto se ona javljala na njegov mobilni telefon - kaže da smo prekršili Zakon o javnom informisanju, a sam je odbijao da se na bilo kakav način po istom zakonu izjasni.

8.  Kurir od 27.04.2011. „Kurir uhvatio stečajnog fantoma!“

BEOGRAD - Kurir ulovio stečajnog upravnika!

Sašu Radulovića uspeli smo posle tri nedelje da pronađeno ispred sedišta firme „Stankom“ na Banovom brdu, gde je prisustvovao skupštini poverilaca ovog preduzeća, koje je takođe u stečaju. Došao je u pratnji vozača i advokata. Radulović, koji, izgleda, češće menja automobile nego kravate, jer u firme koje vodi dolazi u četvorotočkašima poput Tojotinog „land kruzera“ od 50.000 evra, ovog puta odlučio se za „volvo C 7“. Vrednost ovog vozila na tržištu je oko 30.000 evra.

9.  Kurir od 30.11.2013. „Mlađan Dinkić: Saša Radulović na stečajevima zaradio nekoliko stotina evra“

Kad je došlo do rekonstrukcije Vlade, želeo sam da se na neko vreme povučem iz javnosti i da pustim naslednike da urade ono što misle da treba da se uradi. Međutim, Radulović je svojim delima isprovocirao naš povratak na scenu, kaže u intervjuu za Kurir lider URS Mlađan Dinkić.

- On ne radi samo na štetu Vlade već i na štetu države.

10. Kurir od 4.12.2013. UHVAĆEN U LAŽI: Radulović od države uzeo čak 20 miliona, a tvrdi da nema ništa

BEOGRAD - Nafatirao se.

Ministar privrede Saša Radulović je kao stečajni upravnik zaradio 20 miliona dinara na ime troškova i nagrada tokom vođenja stečajnih postupaka, dok bi 14 miliona trebalo da mu bude isplaćeno po istom osnovu, objavila je Balkanska istraživačka mreža - BIRN. Ipak, ono što najviše čudi jeste to što Radulović tvrdi da, uprkos tolikom novcu, nema ništa, jer je Agenciji za borbu protiv korupcije prijavio praznu imovinsku kartu i rekao da nema štedni ulog u banci.

Nakon ovog spiska naslova u Kuriru, posvećenom nekadašnjem stečajnom upravniku i sadašnjem ministru Saši Raduloviću, ja želim da postavim samo jedno pitanje:

Ko je bre ljudi ovde lud? Ja? Vi? Srbija? Svi? U Kuriru su bili isti vlasnik i isti novinari i danas, kao i pre 2 godine. Zanima me, da li su lagali pre 2 godine ili lažu danas? Ako su govorili istinu pre 2 godine a lažu danas, onda svi znamo da to znači da danas Lažu Prvog Podpredsednika Vlade Srbije, a to svi znamo da naučno nije moguće, zar ne?! Osim toga, zašto bi u tom slučaju PPV podržavao ovakvog čoveka za ministra privrede? Ako pak, sada Kurir govori istinu, a lagali su pre samo 2 godine, onda se postavlja pitanje zašto sada ne odgovaraju za te laži, i zašto su uopšte lagali tada?! Postavlja se i sledeće logično pitanje: ako tek sada priznaju da su lagali pre 2 godine i niko zato ne odgovara, ko nam garantuje da isto tako neće za 2 godine priznati i da su lagali sve nas danas!?

Prema tome, ako ja, kao i svi vi, dragi čitaoci, verujem Kuriru, onda želim da znam šta je istina od svega ovoga, da bih mogao i dalje da mu opušteno verujem i potpuno se predam njegovim "čarima"!

Umalo da zaboravim, ovaj ministar hoće da nam menja Zakon o stečaju, Zakon o privatizaciji, Zakon o javnim preduzećima, Zakon o radu i Zakon o računovodstvu i reviziji. Kaže i da svaki od ovih Zakona može da se napiše za najviše tri meseca. Valjda su to učili na Elektrotehničkom fakultetu u Sarajevu, po starom programu... Takvih fakulteta više nigde na ovoj planeti nema...

I na kraju, ne bi me čudilo, ili bolje da kažem, da znam da se pitate sigurno, zašto sam tako surov i čvrst prema gospodinu ministru Saši Raduloviću? Odmah da vam kažem, moj stav prema njemu nema nikakve veze sa bilo kakvom i bilo čijom politikom, a pogotovu nema veze sa samom ličnošću gospodina Saše Radulovića, niti pak ima veze sa bilo čijim interesom. Ovo što ste pročitali, to je samo moj, i lično moj stav, i ništa više! Zašto ga onda objavljujem javno, pitate me? Odgovoriću Vam i to: zato što mislim da na ovaj način (objavljivanjem) bar malo pomažem Srbiji, njenoj javnosti, ali i onima koji donose ili će donositi odluke i bore se da promene nešto nabolje u ovoj zemlji!

Na kraju krajeva, moja potreba javnog oglašavanja nije ništa drugačije, od razloga i potreba javnog oglašavanja ministra Saše Radulovića, na svom VIP blogu, koji ima na sajtu B92, i koji vodi već godinama! Ja nisam tako sposoban i pametan i probojan, kao ministar Saša Radulović, da dobijem blog na tako čitanom sajtu kao što je B92, ali uspevam zadnjih par meseci da nađem vremena i napišem poneki tekst, a onda ih i objavim, zahvaljujući pre svega pojedinim sajtovima. Nalazim i dosta sličnosti između mene i ministra. I ja se kao i ministar Saša Radulović, po svojim ličnim afinitetima, poslednjih godina, nešto šire interesujem za položaj celokupne privrede i posebno poljoprivrede u našoj zemlji, a posledično i za ekonomiju i istoriju svetske ekonomije (u kojoj se mnogi modeli i primeri razvoja mogu primeniti i u našoj zemlji). Ali sve te moje aktivnosti, mi nikada ne bi dale za pravo da u ovom teškom ekonomskom trenutku za moju zemlju, i pomislim da mogu biti kompetentiji od tako velikog broja uspešnih magistara i doktora i profesora ekonomskih nauka, od kojih mnogi rade ili su radili na svetski priznatim fakultetima! Ovim putem pitam ministra Sašu Radulovića, da li misli da bi neki diplomirani veterinari ili stomatolozi (sa završenim Majkrosoft kursem iz kompjutera) bili bolji za ministra telekomunikacija i informatike od mnogobrojnih uspešnih i dokazano stručnih inženjera elektrotehnike, pa zašto ne reći, možda i njega! A ujedno ga i javno pitam, ako slučajno odluči, da upiše i završi, još i vanrednu školu: peti stepen – specijalista za lovstvo, u školi u kojoj i ja kao doktor medicinskih nauka (veterinarska medicina) predajem (škola traje koliko i kurs za stečajnog upravnika), da li možemo očekivati da uskoro bude i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede!

Literatura:

1. http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=1135473

2. http://rs.linkedin.com/pub/sasa-radulovic/5/961/a05

3. http://www.blic.rs/Vesti/Politika/419871/URS-Kako-je-

moguce-da-ministar-Radulovic-nema-imovinu

4.http://en.wikipedia.org/wiki/Amdahl_Corporation

5.http://www.istinomer.rs/akter/sasa-radulovic/

6. http://www.alsu.gov.rs

7. http://alsu.gov.rs/bap/pdf/_3_0_1.pdf

8.http://blog.b92.net/text/22527/Koje-ekonomske-mere-nam-trebaju/

9. http://www.ekapija.com/website/bih/page/83284/Uru%C4%8Dene-nagrade-

PKS-za-doprinos-razvoju-privrede

10. http://grid3.rs/read/news/302984795/5146036/najveci-deo-evropskog-budzeta-

ide-na-subvencionisanje-poljoprivrede