Политички живот | |||
Инвазија сајбер бића, или како су нам душмани (замало!) оборили сајт |
уторак, 18. септембар 2012. | |
Ако је тачно да се нападају/обарају само изузетно важни или утицајни сајтови, онда се показало да Интернет страница Нове српске политичке мисли ни по том критеријуму не стоји лоше: становите особе (зовимо их због лакшег препознавања Н. Н. лица) закључиле су да је овај сајт толико вредан да је заслужио да га, макар привремено, нема на Интернету. И би то у недељу увече и (скоро цео) понедељак. Шалу из претходног одељка на страну, Интернет адреса која се одазива на nspm.rs почела је да кашљуца већ у недељу предвече: сајт је давао живота, али му је пулс био знатно успорен. Како се примицала поноћ, инфекција је напредовала а наш (испоставиће се, тотално неумишљени) болесник почиње да посрће око 22 сата, да би у клиничкој смрти био сат касније. Научени претходним страдалништвом (види текст: "Изгубљени у преводу међу DNS-овима"), одмах зовемо провајдера: онај који је тамо остављен да се јавља појма нема о чему је реч и каже нам оно што и ми знамо – сајт не ради. Настављамо телефонску комуникацију са различитим особама из провајдер екипе, углавном на србо-енглеском језику (како се телнетујете, приступате ли преко SSH протокола, да вам нису хаковали сајт...), све док нам се, коначно, не јавља пр(а)ви администратор и открива да сајт није пао, већ да нам је он, лично и персонално, искључио сајт са Мреже! Упрошћено речено, админ је био пред дилемом: или само ми или сви остали (без нас): погађате како је преломио! Иако, практично, на нашем сајту у недељу пред поноћ (ово да не чује Шеф!) није било никакве модераторске активности, а и посета је била уобичајена – администратор је утврдио да од нас иде невероватни промет и да буквално блокирамо цео систем. Основано крећемо да сумњамо (а ту смо сумњу несебично поделили и са Посебним тужилаштвом за високотехнолошки криминал) да је реч о DDoS нападу на наш сајт! Са Википедије: "Уобичајени начин DDoS напада јесте да се спречи приступ рачунарском систему или системима кроз преоптерећење мреже слањем истовремених многоструких захтева корисника." Преведено, Н. Н. лица која поседују опрему, тј. владају вирусом зараженим рачунарима диљем Планете, одлучила су да те зомби рачунаре усмере на нашу скромну Интернет презентацију: проблем је што систем не може да препозна је ли то легитимни захтев посетиоца сајта (нпр. неког од вредних коментатора, које овом приликом похваљујемо јер су успели – чак и кад је сајт био и више него клинички мртав – да пошаљу неких стотинак коментара!) или пак рачунар неке фризерке из Мериленда који, док она сурфује и тражи идеје за нове фризуре, делом својих ресурса слуша налоге злочестих Н. Н. лица и свом снагом цима наш сајт, који после загаси све што може код нашег провајдера. А онда админ угаси светло. Бели екран смрти И ко зна како и када би се ова агонија завршила у ишчекивању акције органа реда или, пре ће бити, завршетка виртуелне "казнене експедиције" на НСПМ, да наш програмер и чувар сервера у свим годишњим периодима није дошао и на (скоро па) генијалну идеју о спором кликтању по сајту: сваком ће кориснику, био он стварни посетилац или несвесни зомби, дозволити један захтев у неколико секунди – то је сајт воздигло и онемогућило Н. Н. лица у њиховом пакленом науму да нас нема. Било нас је на Мрежи, али су они који су кликтали сувише брзо добијали "Бели екран смрти" и поруку да је за њих приступ забрањен. Да бисмо како-тако објаснили забринутим посетиоцима о чему је реч, написали смо обавештење, вероватно прво и једино такве врсте од када је века и Интернета, о довољно спором кликтању – овде га наводимо да остане за Историју и будућа поколења: Поштовани посетиоци, Због сталних напада сајт НСПМ-а у недељу увече и понедељак није био доступан, а ни сада сајт није потпуно оперативан: ако "превише брзо кликћете" добићете поруку "Forbidden access (Flooding)" - у том случају сачекајте 15-20 секунди и освежите (refresh) страницу и наставите да "кликћете мало спорије" по сајту. Упутство о спором кликтању И тако: сад, док ово пишемо, сајт као ради и са брзим кликтањем. А докле ће, искрено, не знамо. Кад смо пребирали зашто нам се, баш сад, ово десило – у свом сајбер веку писали смо и критиковали разне: власт, опозицију, домаће, стране, леве, десне, црвене, жуте, плаве – пала нам је на памет случајна коинциденција да смо, два дана пре напада, пренели текст "Нова стратегија за борбу против друштвене хомофобије", који је изазвао доста контроверзи и полемика. Мада, фин је то свет – додуше интернационално добро увезан – не верујемо да би се њима то омакло да ураде. PS. Ако нешто од написаног није тачно, нека јуначка Н. Н. лица скупе храброст и испод овог текста оставе коментар са демантијем: ваљда су толики хакери да могу да сакрију IP адресу и наставе свој сајбер рат из подрума! |