Iluzija Vrhovnikovog "velikog plana"

U zemlji u kojoj Politika leči, a Struka (medicinska) upravlja predizbornim stranačkim kampanjama, u kojoj Statistika (državna), evo već 12. dan, ne može da navuče, sa Vrha Vrhova naručenu, izlaznost od najmanje 50 odsto plus jedan glas; u zemlji u kojoj „prokuživanje stada“ kao oružje za odbranu od nevidljivog agresora propisuje Politika, zaražavanje severnokorejskim izbornim sprocesom preporučuje Struka (zdravstvena), a Mali od Njegove eks-Ekselencije, umesto invazije „žutih ljudi“, kao jedini lek, priziva motku za Srbe; u zemlji u kojoj je na delu pokuda „neodgovornog“ naroda upravo od strane onih za koje je, to nešto naroda, 21. juna, više silom nego milom, i glasalo; u zemlji u kojoj režimska propaganda sugeriše da je gotovo pa „in“ zakačiti koronu, jer, Bože moj, to je i jedna vrsta ulaznice u lažni napredni vi-aj-pi i u kojoj je ludilo (iako oficijelno neproglašeno) postalo takoreći kolektivno, toliko da se sa Vrha Vrhova države može čuti i sledeće bestidnoća na račun onih koji nisu glasali za Vrhovnika: „U svakoj smrti neki vide šansu za svoj politički život!?“...

Da li išta više ikoga, iole normalnog, u ovoj našoj zemlji, može da iznenadi?

Odgovor na to pokušavam da potražim na najluđem ubeđenju sotina hiljada idolopoklonika (iz nužde, iz straha ili uverenja, svejedno) čoveka koji je pobedio na svim izborima, i parlamentarnim, i pokrajinskim, i lokalnim, iako se, kao predsednik Republike Srbije, ni na jednim nije, jer to po Ustavu nije ni mogao, ni kandidovao. Znate ono, „zna on šta radi, on sa svima lepo, a sve će njih, a naročito Albance, Nemce i Amerikance, na kraju premantati, pa i sačuvati Kosovo, i uvesti nas u EU, a i Ruse uvesti kod nas, sa sve njihovom vojnom bazom“...

Dakle: „On ima plan“?

Nije, mislim, nemoguće. Eto, redovno pratim centralne informativne emisije najružičanstvenije televizije u Srbalja i vidim da je, posle besomučnog „hendlovanja“ (čitaj: ubivanja od skrivanja i lažiranja brojki i slova) korona krizom, tema svih tema onaj momčina koji je, od uvođenja vanrednog stanja do danas, od crtanog Proke Pronalazača, u percepciji tih gledalaca, evoluirao makar do Tesle, ako nije i više!

Hoće li šef marketinga JUL-a, dve decenije posle smrti JUL-a, kad već niko drugi ne ume, baš ovoga jula spasiti Srbiju iz ludnice?

Ne bud' primenjeno. Kad je ono nemački narod, na slobodnim izborima, po drugi put, Adolfa Hitlera izabrao za rajhskancelara, beše to 1935, „jeeedan čooovek“ iz kancelarevog „unutrašnjeg prstena“, usput i čelnik Gestapoa, službe bezbednosti i sigurnosnih Es-es jedinica, paramilitarne organizacije koja će, pola decenije potom, „menadžerisati“ koncentracionim logorima i upravljati mrežom najprofitabilnijih nemačkih kompanija u vreme rata - Hajnrih Himler se vika - osnovao je elitni nacistički istraživački institut, koji se bavio proizvodnjom mitova, lažnih nada i ostalih nacionalnih „pepetum mobila“. Prvobitni cilj mu je bio da dokaže Hitlerovu tezu kako su „Arijevci“, inače, izmišljena „rasa visokih ljudi i žena žute kose vilovnjačkog stasa sa severa Evrope“, jedina rasa „osnivača kultura“, da samo oni „poseduju iskru genija neophodnu za stvaranje civilizacije“, da su „samo oni doprinosili i doprinose napretku čovečanstva“. I tome slično.

Anenerbe (nem. Anhenerbe) je – tako se zvao taj institut – već 1939, na platnom spisku imao 137 nemačkih naučnika i istraživača, 82 pozadinca (snimatelji, fotografi, skulptori i drugi umetnici, bibliotekari, laboratorijski tehničari itd), moderne laboratorije, muzejske radionice, ogromne budžete za istraživanje i – bio je deo Es-esa! U knjizi „Himlerov veliki plan“ (Alnari, Beograd, 2008), Heder Pringl tvrdi da je to bila istraživačka organizacija elitnih umova, istraživača i naučnika, od arheloga, agropologa, etnologa, klasicista, orijentalista, runologa, biologa, geologa, zoologa, botaničara, genetičara, astronoma, lekara, do filologa, muzikologa, lingvista, folklorista i istoričara...

Politika „Velikog plana“ u Srbiji se zasniva na masovnom uverenju da Vrhovnik „zna nešto što mi znamo“, što je sasvim u redu, da „ima informaciju više“, da „kod Putina nogom otvara vrata“, da „brat Si po ceo dan visi na telefonu čekajući poziv iz Beograda“, da „Tramp ne može da prežali što, 27. juna, zbog Tačijevog nedolaska, nije imao priliku da stisne ruku“ ovome našemu, a o tome da je Angela Merkel, samo zbog Vrhovnika, „zavolela Srbe kao rod najrođeniji“, da i ne zborimo.

„Nešto nasleđeno od predaka“ (tako bi se, sa nemačkog na srpski, moglo prevesti ime Himlerovog instituta) – na tome se ovde zasniva i sve masovnije samopozivanje na Teslu i njegovu „nepoznatu zaostavštinu“, kada god nekom geniju ili ingeniju padne na pamet da promoviše svoje moćno oružje, univerzalni lek ili magičnu vakcinu. Za sve i svašta, a za koronu ponajviše.

Kada je neko sprečio (retko kada su geniji imali razumevanje okoline)„veliki plan“ našeg popečitelja Zdravka za pronalazak srpske antikorona vakcine koju je trebalo da imamo još krajem prošlog februara; kada nije upalila ni šljivovica-dve i čaša vina dnevno kao preventiva za kovid19, što je bio izum Vrhovnika lično – državna propaganda upalila je motore Žeksovom tajnom naučno-istraživačkom institutu (koji je partner onog Bebećeg Instituta za javne i nejavne politike, antisrpske u CG i anticrnogorske u Srbiji) koga je, do tada, držala u rezervi, za „ako baš zagusti“.

Pa, pošto je baš baš zagustilo, narod je dobio čudotvorna odbrambena sredstva – od vizira i ručno heklanih pink maski, preko, 100 odsto efikasnih, „ne pada“ sistema za ozonizaciju, dezinfekciju, dezinsekciju, deratizaciju i slične; preko samoletelica „za preko Savskog jezera“ do, evo, turbomlaznih mlaznica za ekološko putovanje skejtbordom ili rolerima ili, ko voli nek' izvoli, letenja nekim jeroplanom, sve u funkciji da l' sad zaštite od koronavirusa ili radi što masovnijeg „prokužavanja“, to se još ne zna, dok nam Šefica Kriznog, a to nije Doktorka Darija na koju ste prvo pomislili – ne saopšti!

Jutros u gradskom prevozu, vidim, nema gotovo niti jednog putnika bez zaštitne maske, iako naplaćivanje kazni za nenošenje, ako sam skapirao Zamenika gradonačelnika a u stvari gradonačelnika - kreće tek od ponedeljka.

Što ne ide u prilog tezi Malog od Njegove eks-ekselencije da je Srbima potrebna vaspitna motka. Pre će biti da je Srbinu potreban primer Odozgo. Koga je, naročito od proizbornog prekonoćnog „ukidanja mera“, sasvim manjkalo. Još od onih, daleko im lepa kuća, vakata izvanrednog stanja tokom koga su se Vrhovnik i Najbliži mu, u okviru svoje bestidne funkcionerske kampanje, šepurili nezaštićenih usta i nosa, dok je srpski plebs čamio u kolektivnom zatvoru, pa do znojave demonstracije bahatosti ("Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine", kako bi to formulisao moj zemljak Tarmi Rićmi) na Pirovom partiju u sedištu Najviše partije, sve koroni, a naročito „bojkotašima“, u inat!... 

Očigledno je da je, nečijim nemarom, pogrešnom procenom ili sebičnom političkom nakanom, ugroženo javno zdravlje građana Srbije. Bahatošću Vrha Vrhova Srbija je dovedena u protivustavno stanje: ona, počev od 3. juna, nema ni parlament ni Vladu, iako se sve moglo rešiti pomeranjem izbora umesto za datum „prvi u svetu“, za jesen, uz legalno produžavanje mandata zakonodavne i izvršne vlasti. Dakle, budući oktroisani parlament, osim što neće biti legitiman, imaće problema i sa legalitetom...

Ko više da veruje u ono što priča "Struka"? Koja "Struka"? Ako krizni menadžment Struke odriče da je prebrojavao i zabrojavao zaražene i mrtve, ko je to onda činio u ime Struke? S kojim ciljem? "Za našu decu" - da ih zaštiti od sekiracije, brige za roditelje, bake i deke...? Ili zbog nečega drugog?

Ko više da veruje u ono što priča "Struka"? Koja "Struka"? Ako krizni menadžment Struke odriče da je prebrojavao i zabrojavao zaražene i mrtve, ko je to onda činio u ime Struke? S kojim ciljem? "Za našu decu" - da ih zaštiti od sekiracije, brige za roditelje, bake i deke...? Ili zbog nečega drugog?

Svi smo čuli da Srbija, po prvi put, od početka pregovora o članstvu, tokom šestomesečnog mandata predsedavanja jedne zemlje u EU - neće otvoriti nijedno pregovaračko poglavlje, mada su svi viđeniji "evropskounijolozi" tipovali na otvaranje poglavlja 2 koje se odnosi na slobodu kretanja radnika... No, ulizički državni aparat u Srbiji, u sadejstvu za državnom propagandom i sledejušćim vučićoidima, potrudio se da od građana Srbije sakrije da je razlog za "dvojku" koju smo popili iz Brisela - manjak vladavine prava u Srbiji! Uključiv i, netom održane, nedemokratske izbore...

Kada se ono predsednik Republike povlači – kako je to tri puta do sada obećao – sa mesta predsednika stranke kojoj je doneo pobedu na izborima na kojima, da je poslušao Ustav zemlje na čijem je čelu, nije smeo ni da učestvuje? Prođe i taj najavljeni Vidovdan – da li je to neko opet slagao građane koji su ga izabrali za predsednika, ne stranke nego države?!

Da li će neko da odgovara za ostale velike laži: Ko je i zašto krio broj zaraženih i preminulih od koronavirusa samo da bi održao „istorijske“ izbore, „prve u svetu“ posle (neokončane) pandemije? Ko je kriv za laganje građana Srbije, početkom maja, da se korona smiruje; ko je odobrio Es-en-esov spot od 12. maja u kome se tvrdi da je koronavirus pobeđen, kome je mozgu sinula ideja da u taj spot umetne i opoziciju koja „samo ometa borbu protiv korona virusa“!?

Da li su surove brojke zaraženih, umrlih i onih na respiratorima, od Novog Pazara do Beograda, da li je iznuđena ponovna zabrana okupljanja više od pet ljudi na jednom mestu, nekog otreznila ili je odnarođenoj državnoj propagandi jedino važno je da naš Vrhovnik, svojim ružičastim TV vasrsnućem, posle kraćeg odmora, „ućutkao hejtere koji prizivaju smrt“!

Koliku količinu bestidnosti mora da ima čovek, makar bio i političar, a usput je i popečitelj zdravlja, da, nakon pobedničkog maskenbala bez maski u štabu Es-en-esa, posle čega se porazboljevalo mnogo ljudi sa najviših državnih funkcija, ustvrdi da su građani krivi jer to – njihovom odgovornošću nisu učinili, tj. „nisu ispoštovali mere“!? Koje mere, ministre, one koje ste ukinuli da biste nesrećni narod izveli na oktroisane izbore!? Ko je tim građanima iz vrha vlasti, pa čak i iz samih kriznih štabova, dao lični primer?

Ako čak i potpukovnik Kon, kao član Kriznog štaba za zdravstvo, priznaje da je „postojao pritisak iz politike da se izbori održe“, o čemu dalje može da se priča, osim o odgovornosti i imenima onih koji su taj pritisak vršili?

Dok čekamo taj dogovor, da parafraziram ingenioznu sintagmu Doktorke Darije, „treći pik prvog talasa“, za koga će ono što nam se dešava kao navodna posledica okupljanja po maturskim večerima ili za bajramske blagdane biti mala maca u odnosu na ono što nam, sledi kao rezultat izbora na silu, predizbornih mitinga pod prisilom i fudbalskih „derbija“ sa publikom pod moranje... Pa, zar je postizanje evropskog rekorda (ne računajući Belorusiju) sa preskočenih 62 i nešto odsto glasova, bilo važnije od rizika kockanja sa zdravljem miliona građana, i to onih koji su najverniji upravo ovoj vlasti? A da kao posledicu te bolesne kockarske strasti dobijete jedini parlament koji neće imati opoziciju, nezabeleženo u Evropi, a izgleda i u celom svetu... Jer, izgleda da smo u ocrnjivanju kimilsung-kimdžongil-kimdžongunovske Koreje, sasvim u krivu. Jeste da je tamo izlaznost skoro apsolutna (ne glasaju samo oni retki koji se tog dana zateknu u inostranstvu); jeste da tamo izborna komisija, mrtva 'ladna, saopštava kako „svi glasački idu na birališta kako bi učvrstili vladavinu naroda, čvrstu poput stene“; tačno je da tamo i ne postoji predizborna kampanja i da je na biračkom listiću upisano ime samo jednog kandidata...

Bojim se da ova vlast, ne samo „velikog plana“, nego bilo kakvog ozbiljnog, ipak, nema. Možda je čak i Proka Pronalazač džaba krečio. A da Srbijom vlada bahatost, nekompetencija i gola improvizacija

Jeste da tamo, kad se neki od tri Kima pojavi na biralištu, građani padaju u delirijum, plaču, vrište od sreće; jeste da tamo birač ne mora ništa ni da zaokruži ni da popuni, dovoljno je samo da takav listić javno ubaci u glasačku kutiju; jeste da i tamo, nakon svečanog čina glasanja, građani, pod obavezno, moraju da se ispred birališta, kolektivno „vesele zato što su dobili priliku da glasaju za mudro državno rukovodstvo“... Tačno je sve to, ali čak i u Pjongjangu, Vrhovna narodna skupština ima - poslanike iz čak tri stranke! Iz „mejnstrim“ Radničke partije, ali i iz Socijaldemokratske i Čondu partije koje su, doduše, sve zajedno, u vladajućoj koaliciji, ali i tvore – Demokratski front za ponovno ujedinjenje Koreje pod ključnom dominacijom Severne Koreje...

Bojim se da ova vlast, ne samo „velikog plana“, nego bilo kakvog ozbiljnog, ipak, nema. Možda je čak i Proka Pronalazač džaba krečio. A da Srbijom vlada bahatost, nekompetencija i gola improvizacija.

(cvijetinmilivojevic.blogspot.com)