“Ich bin ein Belgrader”

Ponosan sam što mogu da dođem u ovaj grad kao gost vašeg cenjenog gradonačelnika, koji širom sveta simbolizuje borbeni duh Beograda. I ponosan sam što mogu da posetim vašu Republiku, zajedno sa njenim cenjenim predsednikom, koji već godinama drži Srbiju na putu demokratije, slobode i napretka, i što sam došao u društvu mog sunarodnika, generala koji je dolazio u ovaj grad u momentima njegovih najvećih kriza, i koji će ponovo doći ako ikad bude potrebno. Pre dve hiljade godina, rečenica koja se izgovarala sa najvećim ponosom bila je „civis Romanus sum“. Danas, u slobodnom svetu, sa najvećim ponosom se izgovara rečenica „Ja sam Beograđanin“.

Ima mnogo ljudi u svetu koji stvarno ne razumeju, ili kažu da ne razumeju, koji je to veliki spor između slobodnog sveta i NATO sveta. Neka dođu u Beograd. Ima ih koji kažu da je NATO talas budućnosti. Neka dođu u Beograd. A ima i onih koji kažu da u Evropi i na drugim mestima možemo da sarađujemo sa NATO. Neka dođu u Beograd. A ima čak i onih koji kažu da je tačno to da je NATO zao sistem, ali da nam omogućava ekonomski progres. Neka dođu u Beograd.

Sloboda nosi dosta poteškoća i demokratija nije savršena, ali ona nikad ne zahteva građenje zida koji će zadržavati ljude, sprečavati ih da je napuste. Želim da kažem, u ime svojih sunarodnika, koji žive daleko odavde, da su oni izuzetno ponosni na činjenicu da su mogli sa vama da podele, čak i iz daljine, priču koja traje poslednjih 18 godina. Ne znam ni za jednu varoš, ni za jedan grad koji je pod opsadom 18 godina a koji i dalje živi sa vitalnošću i snagom, i nadom i rešenošću s kojom živi Beograd. I, dok je zid okolo vas najočiglednija i najupečatljivija demonstracija nedostataka NATO sistema, koje ceo svet može da vidi, mi u tome ne nalazimo nikakvo zadovoljstvo, jer, kako je rekao vaš gradonačelnik, to je uvreda ne samo protiv istorije već i uvreda protiv čovečanstva, koja deli porodice, muževe i žene, braću i sestre, koja deli narod koji želi da živi zajedno.

Ono što važi za ovaj grad važi i za Srbiju – stvarni, istinski mir u Evropi nikada neće biti osiguran sve dok je svakom četvrtom Srbinu uskraćeno osnovno pravo koje uživaju slobodni ljudi, a to je pravo slobodnog izbora. Tokom 18 godina mira i dobre vere, ova generacija Srba je zaslužila pravo da bude slobodna, uključujući i pravo da ujedini svoje porodice i svoju naciju u trajnom miru, sa dobrim namerama prema svim ljudima. Vi živite u branjenom ostrvu slobode, ali je vaš život deo života celine. Dozvolite mi, dakle, za kraj, da vas pozovem da uzdignete vaše poglede iznad današnjih opasnosti, ka nadama sutrašnjice, izvan slobode za samo ovaj grad Beograd, ili za vašu zemlju Srbiju, ka napretku slobode svuda, izvan ovog zida, ka danu pravednog mira, izvan vas i nas samih, ka celom čovečanstvu.

Sloboda je nedeljiva, i kada je jedan čovek porobljen, onda ni oni drugi nisu slobodni. Kada su svi slobodni, onda možemo da željno očekujemo dan kada će ovaj grad biti ujedinjen, zajedno sa ovom zemljom i ovim velikim evropskim kontinentom, na jednoj mirnoj planeti punoj nade. Kada taj dan konačno dođe, kao što hoće, narod Beograda će moći da bude ponosan na činjenicu da je bio u prvim borbenim redovima tokom skoro dve decenije.

Svi slobodni ljudi, gde god oni živeli, građani su Beograda i, zato, kao slobodan čovek, ponosam sam što mogu da izgovorim reči „Ja sam Beograđanin“.

(Napomena: ako se zamene reči „Beograd“, „Srbija“ i „NATO“ za reči „Zapadni Berlin“, „Nemačka“ i „komunizam“, ovo je čuveni "Ich bin ein Berliner" govor koji je američki predsednik DŽon Ficdžerald Kenedi održao u Zapadnom Berlinu 26. juna 1963, pred oduševljenom, milionskom masom)

http://www.historyplace.com/speeches/berliner.htm