Godine koje su pojeli naprednjaci

Punu deceniju se Srbija suočava sa sve većom pošasti koja zahteva hitnu operaciju i izlečenje. Naprednjačka ruka je zašla u svaku poru našeg društva i beskrupolozno vuče naše društvo unazad.  

Počeci SNS, koje su mnogi zaboravili, se ogledaju u nepravičnoj želji da se poruši svaka ideološka vrednost kako bi se došlo na vlast. Ako su tadašnji radikali bili spremni da se odreknu svoje „svetinje“ kako bi došli na vlast – srpskog nacionalizma - šta mislite da su sve spremni danas i sutra da urade kako bi na vlasti ostali? Napad u Kruševcu je, nažalost, samo uvertira u ono što će Zelja i kriminalna družina činiti kako bi naprednačka klasa ostala na vlasti doživotno.

Da je Srbija društvo u kojem kriminal jača je bilo poznato još od raspada Jugoslavije. U opštem raspadu države, ratova i mogućnosti da u „maloj bari punoj krokodila“ nekolicina ljudi stekne slavu, moć i novac za kratko vreme dok su obični ljudi – ljudi koji žive od sopstvenog rada - odlazili na ratišta, napuštali ognjišta, dobijali otkaze itd., postalo je jasno da Srbija više nije država u kojoj je moguće da radni čovek – inače simbol socijalizma koji je do tada postojao – ima elementarna prava koja je do tada imao i mogućnost da svoj život zaista proživi, a ne samo da preživi. Kao u filmu „Rane“, otac koji je penzionisani oficir ne uspeva da omogući egzistenciju svojoj porodici u periodu sankcija i hiperinflacije, dok njegov sin postaje maloletni kriminalac koji brzo dolazi do novca i slave.

Proslava deset godina postojanja SNS u Kraljevu (21.10.2018)

To su ljudi koje zanima samo novac, slava i moć. Ništa više. I ništa za njih nije nedozvoljeno sredstvo da u svojim namerama uspeju. SNS je mašina za reprodukciju opstanka na vlasti

Ti maloletni kriminalci su vrednosni sistem koji je duboko urezan u glave svih rukovodilaca SNS. To su ljudi koje zanima samo novac, slava i moć. Ništa više. I ništa za njih nije nedozvoljeno sredstvo da u svojim namerama uspeju. SNS je mašina za reprodukciju opstanka na vlasti. To je jedini razlog njihovog postojanja i niko više ne bi smeo da ima iluzije da postoji bilo koja druga svrha. Niko ne bi smeo da ima iluzije da će moći „slobodno i demokratski“ da se suprotstavi ovoj mašini, a da ga mašina neće napasti i pokušati da ga zaustavi. Mi iz Levice smo to videli i prošle godine u Kosovskoj Mitrovici i ove godine u Kruševcu i na još mnogim slučajevima pritisaka, pretnji i napada širom naše zemlje. Mašina je napravljena tako da ne sme niko da joj se usprotivi. No, da li je ona zaista tako nepobediva kakvom se predstavlja?

Ključna falinka naprednjačke mašine je što ništa ljudsko ona ne može da prihvati. Kako bi nastavila da bude na vlasti ona će prebijati svoje političke protivnike, nacionalne protivnike poput Haradinaja i Tačija će postaviti kao svoje koalicione partnere i međunarodne saradnike, zvaničnike NATO će predstaviti kao svoje prijatelje, a „Blerove“, „Šredere“ i slične kao državne savetnike. Ne postoji stvar koju oni neće izdati.

SNS je izdala celu Srbiju, građane svih nacionalnosti koji u njoj žive, a ponajviše je izdala Srbe na KIM. Nijedna država u Evropi nije svoj narod prepustila na milost i nemilost kriminalcima poput Zvonka Veselinovića i Milana Radojičića i mnogih drugih koji vedre i oblače na Kosovu i Metohiji. Naš narod koji je preživeo pakao ratova i koji je tugu navikao da gleda kao svakodnevicu, narod koji je prožet svakodnevnom borbom za egzistenciju morao bi da bude najzaštićeniji segment našeg stanovništva!!! Suprotno tome, SNS je tim ljudima rešila dodatno da oteža i stegne okove, da im radojičići i slična kriminalna ološ sa dna kace našeg društva vodi glavnu reč i drži ih u strahu. Koji krug pakla vas za to čeka naprednjaci?

Povrh svega, vlast u Beogradu određuje Marka Đurića „šmekera sa Pravnog fakulteta“ da pregovara i učestvuje u stvaranju državne politike prema Prištini. Tužna si Srbijo kada ovakvi ljudi koji ni nacrtanu ovcu ne bi umeli da sačuvaju treba da se bave gorućim državnim pitanjima. Na našu sreći ili tugu, Đurić se svakako ništa i ne pita. Sve odluke se donose na relaciji Vučić – Tači/Haradinaj u dosluhu sa vodećim evropskim političarima. Ako smo bili nezadovoljni što je Milošević na Kosovu ratovao, treba li da budemo zadovoljni ovakvim mirom braće Vučića i Tačija? Ja mislim da treba da budemo i još nezadovoljniji jer je ovakva vrsta mira samo mazanje očiju javnosti dok srpska i albanska mafija na Kosovu sarađuje i bogati se, a velika većina i Srba i Albanaca jedva živi na tom prostoru i sve više ga napušta.

Pomirenje Srba i Albanaca, u ovom trenutku, može doći jedino u zajedničkoj borbi protiv srpsko-albanske mafije koja vlada Kosovom i Metohijom. Dok ova dva naroda ne skinu sa vlasti Vučića i Tačija i njihove sledbenike kriminalce, švercere droge, benzina i „legalne“ vlasnike građevinskih firmi, niko ne može očekivati bolji život na Kosovu 

Pomirenje Srba i Albanaca, u ovom trenutku, može doći jedino u zajedničkoj borbi protiv srpsko-albanske mafije koja vlada Kosovom i Metohijom. Ni jedno jedino pomirenje na drugim osnovama neće biti moguće. Dok ova dva naroda ne skinu sa vlasti Vučića i Tačija i njihove sledbenike kriminalce, švercere droge, benzina i „legalne“ vlasnike građevinskih firmi, niko ne može očekivati bolji život na Kosovu. Drugim rečima, ni Srbi ni Albanci ne treba da se bave „pitanjem statusa“, jer kakva je to nezavisnost Kosova za Albance sa američkom vojnom bazom, narko dilerima i najvećom kriminalnom organizacijom na Balkanu, najnižim platama i najvećom nezaposlenošću u regionu? Kakva je to autonomija KIM u okviru Republike Srbije sa raznim radojičićima, razgraničenjima, ponižavanjem crkve i svakog Srbina koji ne razmišlja kao Srpska lista? Čemu i kome treba status „banana republike“ ili „banana autonomije“? Srpskom i albanskom narodu sigurno ne, političko-kriminalnoj eliti svakako da.

Kakav je status naših građana u ostatku Srbije? Ne puno viši od ropskog. Aktuelni režim je odlučio da nemilosrdno i beskonačno eksploatiše svakog radnog čoveka. Srbija je u pogledu radnih prava u poslednjih 20 godina bliža sredini 19-og nego 20-og veka. Samo manjina zaposlenih može da računa na stabilnost i izvesnost. Svi ostali moraju da strepe da li će ostati na poslu, da li će morati da ostaju da rade neplaćeno prekovremeno, da li će pored svog posla morati da obavljaju i druge poslove na radnom mestu za koji nisu plaćeni. O sindikatima više ljudi i ne znaju i ne razmišljaju da mogu da ih imaju. Volja poslodavca, često stranog i subvencionisanog, je božja volja. Međutim, naša vlast nema ni toliko obraza da izađe i narodu u lice kaže da je na njega poslala oluju i oganj, već tvrdi da ga je uvela u zlatno doba. I zaista, sve je to narod pozlatio, sve te strane investitore koji žive na državnoj sisi zajedno sa gomilom naprednjaka.

Proživljavamo period masovne pljačke državnog i društvenog bogatstva. Sve što nije privatizovano u poslenjih 30 godina SNS privatizuje. Obećali su da će ispitati prethodne privatizacije, izgleda da su ih stvarno dubinski ispitali i našli rešenje da ih unaprede i da njihove privatizacije budu još brutalnije i štetnije po državu i narod. Preko 80% izvora pijaće vode u Srbiji kontrolišu strane kompanije. Hranu masovno uvozimo iz čitavog sveta dok domaćeg poljoprivrednika uništavamo i jedva mu omogućavamo proizvodnju od koje može sam živeti, a kamoli da višak iznese na prodaju. PKB, poljoprivredno blago Beograda i Srbije poklanjamo Arapima, RTB Bor Kinezima. Srbija je postala predmet čerupanja, nisu je očerupali samo oni koji to nisu hteli! I nemamo priliku nigde o tome da čujemo na nacionalnim frekvencijama, jer su i nacionalne frekvencije ukrali. Poslednja u nizu je svakako pljačka jedne od retkih preostalih državnih firmi, Telekoma, kako bi se kupila privatna SNS televizija Kopernikus, a taj novac dalje iskoristio za kupovinu Prve i O2.

Ekonomsko propadanje je u bliskoj vezi sa opštim društvenim propadanjem koje se ponovo nadovezuje na ekonomsko. Ova spirala opšteg društvenog propadanja je najopasnija spirala u kojoj se jedno društvo može naći. Na takvom putu dolazi do „krčkanja lonca“ koji može eksplodirati u svakom trenutku. Čitav svet se nalazi u nestabilnoj situaciji. Umesto da našoj državi to bude razlog da bude još opreznija, ona kao da doliva ulje na vatru. Naši kvazi državnici pojma nemaju šta znači država, šta znači državna vlast, šta znače narod i ideologija. Za njih su to sve samo instrumenti vlasti i manipulacije. Takav odnos prema životu i politici na dobro ne može da izađe.

Učinimo sve od sebe da se zagrcnu u svojoj halapljivosti i bahatosti! Ne dozvolimo da nas istorija zapamti kao generaciju kukavica i slabića koji nisu umeli svoju sudbinu da uzmu u sopstvene ruke!

Kako je rekao meksički revolucionar Emiliano Zapata: „Ako nema pravde za narod, neka ne bude ni mira za vlast“, to je i dužnost svih nas koji hoćemo da se bavimo politikom zato što istinski, i glavom i srcem, verujemo da je moguće bolje društvo i bolji sistem. Mi ne smemo dozvoliti da bilo ko može u miru da pljačka, da unesrećuje, da ponižava, da trguje sopstvenim narodom! Mi ne smemo biti ni saučesnici, ni nemi posmatrači, ni oni koji okreću svoju glavu! Pogledajte zmiju u oči i suočite se sa njom! U borbi između dobra i zla, opozicije i vlasti, tas na vagi je narod. Svako od nas običnih ljudi, malih ljudi u velikim svakodnevnim problemima. Naša volja, naša akcija, naša vera. Sve to je tas na vagi. To je jedina nada da godine koje su pojeli naprednjaci ne postanu i godine koje će naprednjaci nastaviti da jedu u daljoj budućnosti.

Učinimo sve od sebe da se zagrcnu u svojoj halapljivosti i bahatosti! Ne dozvolimo da nas istorija zapamti kao generaciju kukavica i slabića koji nisu umeli svoju sudbinu da uzmu u sopstvene ruke! Uzmimo se u pamet dok još nije prekasno.

(Autor je član Predsedništva Levice Srbije)