„Doktore“, gde ti je indeks?

„Nade obrazovanih jače su od bogatstva neukih“ - Demokrit

Kriza visokog obrazovanja u Srbiji traje decenijama ali je poslednja afera, spontano nazvana „Neša Megatrend“ ili „Doktore, gde ti je indeks“ pokazala da je ova kriza prerasla u političku krizu, koja bi u svakoj pravno uređenoj državi dovela do pada Vlade.

Može li u nekoj od zemalja EU, na mestu šefa državne policije da ostane čovek za koga postoje opravdane sumnje da  je fakultetsku diplomu falsifikovao a doktorat plagirao? Može li zakone, red, pravdu i moral da čuva falsifikator i onaj koji je prisvojio tuđe autorstvo? Za koje vrednosti, bar deklarativno zalaže naš mudri i marljivi  predsednik Republike, Aleksandar Vučić? Nama „sladostrasnoj lažnoj eliti koja se bavi diplomama“ i nije nas „briga za znanje“ ove vrednosti možda i nisu jasne, ali posvećenom pokloniku Maksa Vebera , potpuno je jasan imperativ da se ova afera uguši što pre , i kao i ostale prekrije zaboravom.

Neša od Sava centra

Najpre je pre gotovo dvadeset dana  predsednik SP Dveri Boško Obradović, izneo skandalozne podatke kao i dokumenta koja ih potvrđuju, da je ministar policije i prvi potpredsednik Vlade, drugi čovek vladajućeg SNS-a, Nebojša Stefanović, inače nosilac akademskog naziva  doktora nauka, stečenog na osnovu, u velikim delu plagirane disertacije,  nema ni završene osnovne studije.

Otkriveno je da je Nebojša Stefanović još 2004.god.  Univerzitetu Megatrend podneo Zahtev za nostrifikaciju diplome osnovnih studija stečenu u britanskom  preduzeću „Megatrend International Expert consortium Limited“. To privredno društvo, registrovano za obavljanje konsultantskih i komercijalnih aktivnosti ni po britanskom ni po srpskom pozitivnom pravu nije moglo da obavlja delatnost visokog obrazovanja.

Težinu optužbi uvećavale su i sve  dodatne činjenice. Jedna je i ta da je  Univerzitet Megatrend iz Beograda doneo Odluku o nostrifikaciji diplome Nebojše Stefanovića a koju je izdalo privredno društvo „Megatrend International Expert consortium Limited“ registrovano 1990. god. u Londonu sa osnivačkim ulogom od 100 britanskih funti, a kod koga je kao odgovorno lice u britanskom Registru privrednih subjekata naveden i Mića Jovanović, vlasnik i rektor Univerziteta Megatrend.

Potom je ovo britansko preduzeće 1991.god. kao jedini član i nosilac 100% udela osnovalo i u Agenciju za privredne registre Republike Srbije upisalo  svoje predstavništvo, pod nazivom  Predstavništvo Megatrend International Expert Consortium Ltd. London Beograd. Prema srpskom Zakonu o privrednim društvima predstavništva stranih preduzeća nemaju svojstvo pravnog lica, što znači da ne mogu ni da obavljaju delatnost, ni da vrše usluge, niti mogu da zaključuju ugovore, kao što nisu obavezna ni da vode poslovne knjige.

Dakle, ni londonsko preduzeće (LTD je forma najbliža domaćem d.o.o.), a ni njegovo srpsko predstavništvo, nisu mogli ni u Srbiji, ni u Velikoj Britaniji, ni na Devičanskim ostrvima, kao ni bilo gde u svetu, pa ni u Sava centru da vrše ikakvu obrazovnu delatnost. Bilo kakva isprava, a pogotovu diploma  koju bi takva fantomska firma izdala bilo kome, je ništavna od samog početka, jer takav subjekt nema poslovnu sposobnost za obavljanje delatnosti obrazovanja.

Dakle, diplome NEMA. U svetu prava, takva diploma ne postoji. Međutim, srpski obrazovni „of šor“, odnosno Fakultet za poslovne studije Univerziteta Megatrend je taj nepostojeći dokument nostrifikovao. Kako u Komisiji koja je odlučivala o priznanju ove nepostojeće diplome u Srbiji, a potom i u Komisiji koja je potpisala Odluku o podobnosti teme i kandidata Nebojše Stefanovića za izradu magistarske teze na istom fakultetu našla su se profesorska imena sa tadašnjeg Univerziteta Megatrend, povezana sa vrhom nekadašnjih, ali i sadašnje aktuelne vlasti, među kojima i državni sekretar u Ministarstvu prosvete prof. dr Ana Langović Milićević, član Nacionalnog akreditacionog tela i  v.d. pomoćnika ministra prosvete prof. dr Tatjana Cvetkovski (pdf: Informator o radu Ministarstva prosvete), nekadašnji prorektor zabranjenog  Evropskog  univerziteta u Brčkom, gde su profesori predavali po 70 predmeta i sadašnji rektor Privredne akademije u Novom Sadu, prof. dr Mirko Kulić.

Bolest institucija visokog obrazovanja

Pre 12 godina akademski svet je potresla afera „Indeks“ u kojoj je u policijskim trilerskim akcijama i uz pomoć Specijalnog tužioca uhapšeno 87 zaposlenih na pravnim fakultetima u Kragujevcu, Nišu i Beogradu zbog primanja i davanja mita u zamenu za pozitivnu ocenu na ispitima.

Ova je afera pokazala nemoć srpskog pravosuđa, jer je za većinu optuženih postupak vraćen na početak a za veliki deo optuženih i zastareo. Veza sa vrhom države postojala je i u ovoj aferi. Među uhapšenima je bila i pomoćnica ministra prosvete, profesorka kragujevačkog Pravnog fakulteta. Među osumnjičenima bio je i profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Oliver Antić, koji će svoje veze sa državnim vrhom učvrstiti kasnije, sa kreacijom SNS-a , svojom ulogom savetnika predsednika Tome Nikolića, i sadašnjim mestom ambasadora u Portugalu.

Ova je afera  pokazala da je srpski obrazovni prostor kontaminiran. Tada, doduše,  država nije otvoreno stala u zaštitu zagađivača , osim što je sudska grana vlasti, verovatno i zbog lojalnosti prema kolegama pravnicima, omogućila da se postupci odvijaju sporo, daleko od javnosti i da na kraju i zastare.

Najnovija  afera „falsifikovane ministrove diplome“ pokazuje nivo bolesti (truljenja, korupcije) srpskih institucija visokog obrazovanja. Ona iznosi po ko zna koji put autističnost i kršenje zakona od strane Ministarstva prosvete i parališuću sterilnost svih brojnih čuvara kvaliteta visokog obrazovanja koje Zakon o visokom obrazovanju predviđa.

Prvi u odbrani interesa partije na vlasti je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja koje  odbacilo kao neosnovan zahtev SzS za inspekcijskim nadzorom u slučaju nostrifikovanja nepostojeće diplome Nebojše Stefanovića, dajući pri tome, pravno nečuveno obrazloženje , kojim krši Zakon o ministarstvima, koje mu ovu vrstu nadzora stavlja u direktnu nadležnost (Zakon o ministarstvima , čl.14) i time dovodi u pitanje i samu potrebu postojanja i ulogu Prosvetne inspekcije. Ne čudi jer je državni sekretar u Ministarstvu prosvete  prof. dr Ana Langović Milićević , član Komisije za podobnost magistarske teze kandidata Nebojše Stefanovića.

Ministarstvo prosvete: Nema osnova za inspekcijskim nadzorom Fakulteta za poslovne studije Univerziteta Megatrend u Beogradu

Setimo li se , međutim, slučajeva zahteva za smenu tri  dekana niškog Univerziteta zbog čije je dokazane povrede zakonskih i etičkih normi kao i nepotizma Prosvetna inspekcija dala predlog za njihovu smenu, o čemu se Ministar ne oglašava duže vreme i pored toga što je njihovu smenu najavio, onda nije neobičan strah partijskih poslušnika u Ministarstvu pred zahtevom za preispitivanje krivičnog dela falsifikovanja javne isprave koje je učinio drugi čovek u partijski zarobljenoj državi Srbiji. Razumljivo je komfornije je, kršiti zakon nego pokrenuti postupak kojim će se izvesno pokazati da je aktuelni ministar policije izvršio krivično delo falsifikovanja isprave.

Ćuti Nacionalni savet za visoko obrazovanje, svih njegovih 17 članova i njegov predsednik prof. dr Sima Avramović, iako  po čl. 12.st.1. i st. 2.  Zakona o visokom obrazovanju ovo telo „prati razvoj visokog obrazovanja i njegovu usklađenost sa evropskim i međunarodnim standardima“ i „predlaže ministarstvu...mere za unapređenje sistema visokog obrazovanja“, kao  što može da naloži vanrednu spoljnu kontrolu kvaliteta (čl. 22 Zakona o visokom obrazovanju).

Ćuti Nacionalno akreditaciono telo, verovatno i zbog toga što većinu članova ovog tela čine oni koje predlaže ili imenuje država (čitaj SNS). Ćuti Komisija za akreditaciju (KAPK) izvesno i zbog toga  što je njenom sastavu za polje društvenih i humanističkih nauka i  prof. dr Tatjana Cvetkovski , koja je, začudo, potpisnik Odluke o podobnosti magistarske teze  i kandidata Nebojše Stefanovića na Fakultetu za poslovne studije Univerziteta Megatrend , iako ova institucija ima pravo da izvrši vanrednu kontrolu kvaliteta visokoškolske ustanove, što joj pored Nacionalnog saveta može naložiti i Ministarstvo  (čl.22 Zakona o visokom obrazovanju). Ćute rektori svih akreditovanih univerziteta, državnih i privatnih u Konferenciji univerziteta , jer se i  među njima nalaze zaslužni za akademsku karijeru dr Nebojše Stefanovića.

Od  čuvara kvaliteta u visokom obrazovanju , ove su se institucije pretvorile u tvrđave i čuvare korupcije koje omogućavaju da jedini donosioci odluka u visokom obrazovanju budu  oni koji su nasuprot akademskoj čestitosti lojalni samo partiji na vlasti.

(Autor je profesor Ekonomskog fakulteta u Nišu i potpredsednik Dveri)