Politički život | |||
Đukanović je pokušao da ponovo oživi strasti i polarizaciju iz perioda referenduma - posle mnogo godina, ovo su prvi izbori na koje ne izlazi kao apsolutni favorit |
subota, 29. avgust 2020. | |
- Kakva su najnovija istraživanja po pitanju predstojećih izbora u Crnoj Gori? Mi smo radili jedno veće istraživanje, krajem jula, i jedno kontrolno, početkom avgusta. I oba su pokazala trend značajnog slabljenje rejtinga DPS-a i vladajuće koalicije. Da li je Đukanović nešto uspeo da preokrene poslednjih dana forsirajući referendumsku atmosferu i tezu o “ugroženosti države”, videćemo. Ali, generalno, čak i crnogorskom režimu naklonjeni istraživači priznaju da je rejting DPS-a opao za najmanje 5-6 procenata u odnosu na prethodne izbore – koje je takođe dobio na mišiće, bukvalno za jednog poslanika i uz obilatu pomoć afere “državni udar”.
Po našim nalazima, Đukanovićeva stranka ne može da računa na više od oko 35 odsto birača, i zaostaje između 6 i 10 odsto u odnosu na zbir dve opozicione koalicije (one oko Demokratskog fronta i Demokrata Bečića i Lekića). I veliko je pitanje da li će vlast taj zaostatak moći da nadoknadi mandatima stranaka nacionalnih manjina, na koje po automatizmu računa. (A pitanje i da li će tog “automatizma” ovaj put biti.) Sem toga, Đukanovićev glavni – i praktično jedini – koalicioni saveznik Brajovićev SD ima problem sa cenzusom i može ga preći verovatno samo “uz pomoć prijatelja”. Po svemu sudeći, multinacionalna opoziciona građanska grupacija okupljena oko URE i Dritana Abazovića, ukoliko zadrži svojih 6-7 odsto, ima velike šanse da bude prelomni teg na crnogorskoj izbornoj klackalici. A oni su se javno izjasnili da neće sa Đukanovićem.
- Ko će sa kim i kako u koaliciju? Kakvi su procenti i predviđanja? Glavni koalicioni dogovori su postignuti već pre izbora. I, u tom smislu, eventualno ozbiljnije tumbanje i prepakivanje nakon izbora moglo bi se smatrati svojevrsnim „preletaštvom“ i izdajom volje građana. Osnovna linija podele je za i protiv vlasti Mila Đukanovića, iako je on poslednjih nedelja učinio sve da težište prebaci na temu „za ili protiv nezavisne Crne Gore“, „za ili protiv evrointegracija“, „povratka u srednji vek“ i slično. Znajući da mu je lični i politički rejting značajno opao, Đukanović je pokušao da ponovo oživi strasti i polarizaciju iz perioda referenduma o nezavisnosti, stavljajući znak jednakosti između sebe i samog postojanja crnogorske države i nacije. Zanimljivo je da svi autoritarni vlastodršci pre ili posle završe u toj fazi i toj samoidentifikaciji. Nisam siguran koliko će mu to ovoga puta uspeti. - Šta nas čeka u nedelju? Ima li razlike između izbora u nedelju i onih u prethodne tri decenije? Glavna razlika je to da su ovo posle mnogo godina izbori u koje Đukanović ne ulazi kao apsolutni favorit. A druga razlika je što, zahvaljujući spornom “Zakonu o slobodi veroispovesti”, po prvi put za direktnog protivnika ima SPC i mitropolita Amfilohija lično. Treća razlika je što je opozicija bolje organizovana, raspodeljena u par logičnih kolona, koje ne rasipaju opozicione glasove i međusobno se ne napadaju. Konačno, ovoga puta, bar mi se tako čini, Đukanović ne može apriori da računa na spoljnu podršku,odnosno mislim da će, za razliku od situacije pre četiri godine, zapadne ambasade sada zauzeti neutralniji i objektivniji stav prema izbornom procesu u CG. - Mislite li da može biti građanskog rata ili nemira? Ko će ih inicirati više: Milo ili opozicija i narod? Ne bih govorio baš o građanskom ratu, ali nemira vrlo lako može biti. I, nažalost, verovatnije je da ih bude, nego da ih ne bude. Može ih izazvati vlast, ukoliko procene da im razvoj događaja na biralištima ne ide na ruku. A može iz izazvati i neki provokator za račun ko zna koga… No, kažem i nadam se, da će na svim stranama prevladati, ako ne razum, a ono makar strah od nesagledivih posledica ako se putem sukoba krene.
- Ako Milo padne, a moglo bi se desiti, šta će biti sa njim? Formalno gledano, Đukanović ne može pasti na ovim izborima, jer je on predsednik, a ovo su izbori za skupštinu. Predsednički izbori su tek 2022. No, naravno da bi neuspeh na parlamentarnim izborima bio ozbiljan udarac pred te druge i odlučujuće izbore. Da hoće miran prelaz i tihi odlazak ne bi se ponašao ovako kako se ponaša , optužujući sve i svakog – od Crne Gore do Moskve i Beograda da mu “radi o glavi”. Slično kao i Vučić ovde, Đukanović nije navikao da vlast deli, niti uopšte razume koncept podele vlasti. I učiniće sve da se to ne dogodi. Vladaće sam, ili nikako. Videti još: Đorđe Vukadinović: Crna Gora 2020 – šanse za promenu definitivno ima! |