Da li Srbija može da sačuva vojnu neutralnost?

Osobe poput Sonje Biserko ili Vesne Pešić nikada nisu radile u interesu Srbije. Tako i izjava Sonje Biserko da postoji neka navodna „siva zona“ koju čine Pečat, Nova srpska politička misao, predsednik Nikolić i Rusija i koja navodno podriva napore Vlade da se postigne dogovor sa Prištinom direktno je usmerena protiv interesa Srbije. Istina je da Dačić i Tači vode pregovore u Briselu koji su na štetu Srbije. Stiče se utisak da je Vlada spremna na sve samo da dobije taj famozni datum za dobijanje pregovora sa EU. Međutim, dobijanje datuma faktički ne znači ništa jer se pregovori mogu odužiti na više od jedne decenije. Da li je vredno prodati interese Srbije samo radi dobijanja datuma za pregovore sa Evropskom Unijom? Jelko Kacin neprestano se oglašava pružajući podršku pregovorima. Kuda nas to vodi?

Ministar odbrane i prvi zamenik premijera Srbije Aleksandar Vučić je 11. februara u obraćanju poslanicima u Skupštini Srbije, na insistiranje poslanika iz redova LDP-a, saopštio zvaničan broj poginulih pripadnika Vojske Jugoslavije i pripadnika MUP-a. „NATO snage su ubile 631 pripadnika Vojske Srbije,[1] nestalo je 28, znači ukupno 659 žrtava, od čega je 72 oficira, 41 podoficir, 18 vojnika po ugovoru, 191 vojnik na služenju vojnog roka, 245 rezervista, 60 dobrovoljaca i tri civila u vojsci”.[2] Kada su pripadnici MUP-a u pitanju stradalo je 349 policajaca. Preciznije, poginulo je 325 pripadnika MUP-a, a nestalo je 24 policajaca, s tim što se nestali, kao i u slučaju pripadnika Vojske Jugoslavije, smatraju stradalima.

Kada su u pitanju civili, ni posle trinaest godina ne zna se tačan broj poginulih. Nažalost, spekuliše se različitim brojevima. Broj civila koji je poginuo tokom agresije i zločinačkog bombardovanja najverovatnije iznosi preko 2500. Aleksandar Vučić je najavio skoro objavljivanje tačnog spiska stradalih civila.

Gorenavedeni podaci govore o tome da je NATO zločinački ubijao naše vojnike, policajce i civile i to je dovoljan argument da Srbija nikada ne pristupi toj zločinačkoj organizaciji. Ali razmotrimo na kratko alternative. Vučić je takođe rekao da deklaracija doneta u Skupštini, Srbiju obavezuje na vojnu neutralnost. Vučić je naglasio da Srbija treba da iskoristi članstvo u Partnerstvu za mir i da sa svim zemljama u svetu gradi dobre odnose, kao i da neće ići ni u NATO ni u ODKB (Organizacija sporazuma o kolektivnoj bezbednosti nekoliko bivših republika SSSR-a), niti u bilo koji drugi vojni savez.

Cilj aktuelne vlade je, da parafraziramo Vučića, vojna neutralnost i političko opredeljenje za članstvo u EU. Izgleda da ni za ovu vlast ta famozna Evropska unija nema alternativu. Međutim, nijedna od novoprimljenih država u EU to nije postigla a da prethodno nije postala članica NATO pakta. Hrvatska još nije primljena zvanično u EU a već je postala članica NATO pakta, to je slučaj i sa baltičkim zemljama, Letonijom, Litvanijom i Estonijom. To je takođe slučaj i sa Rumunijom i Bugarskom koje su pre nego što su postale punopravne članice EU postale članice NATO pakta. Osim toga pitanje statusa Kosova će se gotovo sigurno naći kao uslov da Srbija uđe u EU. A to je pitanje koje naši političari uporno izbegavaju. Ali će neminovno Srbija morati da se suoči i sa demonom zvanim nezavisno Kosovo kao uslovom primanja u EU. Moguće je da će još jedan od uslova za primanje u Evropsku uniju biti i članstvo u NATO paktu, što se ispostavilo kao pravilo za novoprimljene članice, naročito za Bugarsku i Rumuniju.

Članstvo u Evropskoj uniji nema onakvu ekonomsku opravdanost, kako to tvrde zvaničnici vlade. Nije tačno da će Srbiji procvetati ruže ukoliko uđemo u EU koja i sama ima probleme. Pogledajmo samo primer Bugarske. Ona je članica EU, ali to članstvo joj nije mnogo pomoglo u ekonomskom oporavku. Vučić je izjavio sledeće: „Ono što je strašno važno to je da dobijemo što je moguće više investicija, jer mi danas imamo, ukoliko bismo dobili datum, bar nekoliko firmi, velikih svetskih kompanija koje bi došle u Srbiju u tom trenutku, to bi bio i jedan novi pravni okvir koji bi garantovao punu pravnu i ekonomsku sigurnost za sve koji bi da ulažu novac u našu zemlju".[3] To naprosto nije tačno, što možemo da vidimo upravo na primeru Bugarske, a navodni dolazak nekoliko svetskih kompanija i strane investicije su bile i litanija prošle vlasti. Prestanite da obmanjujete narod pričom da će ulaskom Srbije u EU stići i strane investicije. Od tih investicija nećemo videti ništa. Ulaskom u EU Srbija može biti samo na gubitku kako ekonomskom, tako i po pitanju suvereniteta i integriteta. Strane investicije bi pristizale u Srbiju nezavisno od toga da li smo članica EU ili ne. Zemlje, osim onih najjačih, suočavaju se sa velikim problemima, što možemo videti i na primeru Slovenije i mnogih drugih zemalja.

Posmatrano iz drugog ugla, tržište istoka, a naročito Ruske Federacije je otvoreno za naše proizvode. Srbija sama ne može udovoljiti u prehrambenom smislu potrebama samo Moskve, grada sa više od deset miliona stanovnika. Da čitava privreda Srbije radi za Rusiju, mi i dalje ne bismo mogli da podmirimo ni delić potreba Ruske Federacije. Ukoliko bismo zaboravili na parolu „Evropska unija nema alternativu“ i okrenuli se tesnoj ekonomskoj saradnji sa Rusijom, Srbija bi prosperirala u svakom smislu. Otvorila bi se nova radna mesta i ne bi nezaposlenost bila gorući problem koji uništava budućnost mladih ljudi. Osim toga ruske investicije u Srbiju bi bez sumnje višestruko nadmašile one investicije koje bi došle sa Zapada. Tesna saradnja sa Ruskom Federacijom bi nam otvorila i vrata kineskog tržišta, a to je tek prilika za našu ekonomiju.

S druge strane, pomenuli smo da Srbija nikako ne sme da uđe u NATO, na to je obavezuje i rezolucija doneta u skupštini, ali zapitajmo se da li Srbija može očuvati svoju vojnu neutralnost kada je okružena zemljama koje su članice zločinačkog NATO pakta. Srbija će postati ostrvo i biće veoma teško, gledano iz ugla vojno-streteškog položaja, očuvati njenu bezbednost. Potrebno je pod hitno izmeniti deklaraciju o vojnoj neutralnosti i Srbija bi trebalo da bude članica ODKB-a jer će samo na taj način očuvati svoje vitalne nacionalne interese. Tesna ekonomsko-vojna saradnja sa Rusijom Srbiji bi obezbedila mnogo, što do razvitka njene privrede, to do razvitka njene armije. Tek ukoliko bismo postali članica ODKB-a, u kojoj glavnu reč vodi Rusija, mogli bismo da obezbedimo mir, bezbednost i očuvanje teritorijalnog integriteta. Ovako, srljajući u EU Srbija ne može ostvariti svoje nacionalne interese jer će se pre ili kasnije postaviti konačno pitanje statusa Kosova i pitanje naše opredeljenosti za ulazak u NATO pakt. Ovakvom politikom nikako ne možemo da očuvamo vojnu neutralnost, a ekonomski standard a samim tim i životni standard Srba neće postati značajno i primetno bolji.