Da li je u sadašnjim uslovima moguć kompromis ili isključivo kapitulacija i izdaja Srbije?

 Zbog čega vodeće države NATO i EU podržavaju bivšu terorističku formaciju, sada i kao vojsku i da uđe i u UN i razne svetske institucije i zbog čega žele da joj daju državu na tuđoj teritoriji? Da li to rade iz iskrene želje da se UČK i njihovim porodicama obezbedi bolji život, zato što im možda kao nacionalnoj manjini sleduje država ako to žele?   Zbog čega su teroristi i kriminalci veći prijatelji SAD, UK, Nemačkoj i Francuskoj od Srba i Srbije? Koga to ustvari ove države Zapada štite i da li bi ratovale ako bi Srbija vojnički odgovorila na upad tzv. Vojske na Sever KiM?

Njujork se tresao ali se nije rodila R1244-1 koja bi zahtevala hitno ukidanje svih ishitrenih i suprotnih R1244 odluka Prištine, uz obavezivanje međunarodnih snaga na KiM, koje su tamo upravo po R1244, da je realizuju u praksi.

Vučić je bazirao svoj nastup na pravno utemeljenim činjenicama i dokazima koji ih potvrđuju, detaljnom preseku svih postupaka Prištine suprotnim međunarodnim dokumentima, pre svega R1244, dok se Tači poslužio demagogijom kojom je imao za cilj da izazove emocije podrške spominjanjem Slobodana Miloševića koji je, eto, kriv za sve, te prikazao da su Albanci ustvari žrtve, čak i 20.000 „silovanih“ žena, a da je rušenje R1244 i formiranje neke vojske „normalna stvar“.

Sneg je pao u pravom trenutku i u Njujorku su prikazani tragovi svih, neki duboki a neki jedva vidljivi, pa najveća korist Srbije može biti ta da je dobila krucijelni dokaz ko su joj iskreni, pravi prijatelji a ko lažni i podmukli.

Pobunjeni deo Srbije može biti zadovoljan jer su mu „saveznici“, u čemu, naravno u zločinima nad Srbima i čitavom Srbijom, potvrdili svoje „zaštitničko-štićeničko“ postupanje. 

Karel van Osterom, stalni predstavnik Holandije, nestalne članice SB UN, pročitao je, nekoliko minuta pre početka sednice, saopštenje o Kosovu osam bivših, sadašnjih i dolaznih članica SB UN iz Evropske unije, Belgije, Francuske, Nemačke, Italije, Holandije, Poljske, Švedske i Ujedinjenog Kraljevstva, u kojem je izneseno da je formiranje Kosovske vojske "suvereno pravo Prištine", što su posebno javno podržale i SAD, UK i Kuvajt. Rusija i Kina su podržale Srbiju i potencirale pravne aspekte R1244 i postupanja Prištine, sa zahtevima da se odmah ukinu neprihvatljive odluke.

Ostalo je da visi u vazduhu pitanje zbog čega predsednik Srbije nije zahtevao striktno sprovođenje R1244 u praksi i zbog čega nije objavio da su svi potpisani dogovori u Briselu ništavi jer ih jedna strana ne poštuje, te da time i na indirektan način pokaže kolika je odgovornost tzv. medijatora za vođenje tih pregovora gluvih, spepih i neosetljivih, a oratora svak za po trojicu.

Da li je neko pobedio u UN ili su svi izgubili?

U nekim medijima u Srbiji se narazumno i piromanski slavi neka „pobeda nokautom“ u UN, slavila se kao da smo na fudbalskom terenu i posle neulaska terorista u Interpol, a onda je sledio šok, 10%, osmeh slavljeniči nestao, a onda i 100% takse i kiselo lice. U politici koja vodi ka rastakanju Srbije, gubitku njenog najbogatijeg, najsvetijeg i najduhovnijeg dela slaviti neke demagoške pobede je glupo, kontraproduktivno i amaterski, kao slaviti da nismo doživeli nokaut u prvoj već trećoj od nepreglednog broja rundi. Kosovski boj je bio samo jedna od na hiljade rundi, doduše, tada se nisu davale Nobelove nagrade za mir za rasturanje države za zelenim stolom pa su ljudi težili slobodi kad-tad.

Priština pred čitavim svetom pokazuje aroganciju i demonstrira „silu“, njoj „niko ništa ne može“, a dopušteno je ama baš „sve“, čak i da dan pre toga Haradinaj na čelu „moćne delegacije“ u Briselu izignoriše Mogerinijevu i njen tim i prospe istinu u lice Briselu da je ne samo „bespomoćan“ već i nebitan za dalja postupanja Prištine, te da Brisel može samo da se duri ali nesme ništa da preduzme dok Veliki Brat preko okeana ne da mig. To je ponovio i na drugo pismo briselske trojke i kategorično odbio da ukine takse, „sve dok BG ne prizna mafijašku državu jer BG treba naše tržište“. Koja naivnost i amaterizam, neko mu je šapnuo da je tržište koje smatra svojim bunjištem ključno za opstanak Srbije, a upravo u tom trenutku Mogerinijeva poziva šestorku iz regiona i oglašava se Tramp kome su dojavili da treba Vučiću i Tačiju da pošalje pisma i da od njih očekuje da uskoro uz ručak proslave dogovor. Kakav to dogovor može biti rekao je Veselji sasvim jasno i glasno u ime i Tačija i Haradinaja. Tramp verovatno očekuje da Vučić i Brnabićka imaju pravo da priznaju komadanje sopstvene države. SAD je mnogo veća i moćnija, da li Tramp ima pravo da potpiše rasturanje istih?

Dalje zalaganje Beograda za pregovore u Briselu koji Priština nipodaštava je besmisleno, neproduktivno i štetno.

Ko su te „silovane žene“? Još pre 8-9g u Prištini je radila ekipa mentora sa Zapada i vođa UČK koja je pravila pakleni plan da se BG osudi za lažna silovanja i obaveže da plati nematerijalne štete kao i materijalne za sve što je UČK srušio i spalio, posebno ono što je NATO uništio besomučnim i divljačkim bombardovanjem. Na tada najslušanijem radiju na Balkanu, „Fokus“ radiju, obelodanjen je taj plan, akteri su se malo primirili, i sada je izgleda došao trenutak da sa svih strana pritisnu BG i primoraju ga da u bilo kom obliku prizna kvazi državnu tvorevinu, mafijaškoklanovski organizovanu, kao pravu državu i odrekne svog najbogatijeg, najsvetijeg i najduhovnijeg dela. Javno su pozivali „silovane“ da se jave, javilo se oko 800, nekim pregledima je potvrđena seksualna aktivnost njih oko 200, preko 190 sa pripadnicima UČK i borcima sa BI, ali su napravili spisak od 20.000 na koji su stavili svoje sestre, ljubavnice, žene i druge kojima nisu mogli da obezbede poslove da mesečno primaju po 390e nematerijalnih šteta, a pare za to su išle iz „dopunskih“ izvora čime su vraćane u legalne tokove, s'tim da ih kasnije debelo naplate i od Srbije, mentori su im obećavali da to neće biti problem.

Iz Njujorka su se delegacije BG i PR vratile sa podjednako gorkim i slatkim ukusom u ustima, ali je svima, osim pregovaračima u pokušaju, jasno da su žrtveni jarci i zamorčići Zapada, a penzioneri u Srbiji SNS i aktuelnih vlasti.

Zbog čega vodeće države NATO i EU podržavaju bivšu terorističku formaciju, sada i kao vojsku i da uđe i u UN i razne svetske institucije i zbog čega žele da joj daju državu na tuđoj teritoriji? Da li to rade iz iskrene želje da se UČK i njihovim porodicama obezbedi bolji život, zato što im možda kao nacionalnoj manjini sleduje država ako to žele?   Zbog čega su teroristi i kriminalci veći prijatelji SAD, UK, Nemačkoj i Francuskoj od Srba i Srbije? Koga to ustvari ove države Zapada štite i da li bi ratovale ako bi Srbija vojnički odgovorila na upad tzv. Vojske na Sever KiM?

Te države nisu niti iskrene niti štite svoje „miljenike“, osim u meri zaštite svojih saučesnika u zločinima nad Srbijom i njenim građanima, svoje snabdevače rezervnim ljudskim organima Srba, sada sve više Albanaca, već ih svesno, kao i sve na KiM, guraju u lagano i sigurno biološko i fizičko nestajanje. Da bi ih veštački držali na najzatrovanijem delu čitave vasione ispred nosa im mlate trulom šargarepom filovanom OU, GMO, piralenom i drugim otrovima na kojoj piše država. Tu „zaštitu“ im kao i sve organizovane mafije debelo naplaćuju, ne samo u ljudskim organima već i pljačkom enormnih prirodnih resursa koje procenjuju na 500.000 milijardi evra, tako da dnevno u proseku iznose 100 miliona evra vrednosti, uz sva laboratorijska ispitivanja na ljudima kao zamorčićima svega što služi za masovna ubijanja i uništavanja. Do sada je na KiM umrlo 500.000 ljudi, u ostatku Srbije još toliko, dok godišnje sa KiM beži u „beli svet“ 50-70.000 a iz ostatka Srbije još 100.000 radno sposobnih građana. „Čistimo“ Srbiju od nas samih.

Da li upad tzv. Vojske Prištine na Sever KiM treba dočekati kapitulantski ili vojnički kao agresore?

Mnogi su zaplašeni time da će vojska Haradinaja i Tačija ušetati na Sever KiM, pokazali su njihovi specijalci da im nije nemoguće da dođu i premlate Đurića, glavnog pregovarača sa njima, da blokiraju Vučića da obiđe svoj narod, da ubiju Olivera Ivanovića usred KM, da Tači dođe sa većom jedinicom čak do Gazivoda, a još veći je strah od toga kako će reagovati NATO ako BG pokaže teroristima i toj umišljenoj vojsci gde im je mesto, pa zagovaraju po svaku cenu da se dođe do rešenja koje podrazumeva i gubitak dela Srbije, ne bilo kojeg. Strah iz svega napred navedenog kada BG osim kalimerisanja nije ni reagovao je opravdan, ali, ako bi ta vojska upala i pokušala da završi posao secesije, BG bi morao vojnički da reaguje, ali tako da za 3 dana završi posao i za sva vremena reši pitanje sprovođenja u praksi i R1244 i Ustava Srbije. U ta 3 dana sigurno ni NATO ne bi reagovao a njihovi štićenici koji su počeli da komanduju i po Evropi bi sami bili krivi za svoju sudbinu. Opasno bi bilo oklevanje BG jer bi sve u nereagovanju i u produženom trajanju vodilo sigurnom ukidanju Srbije u sadašnjem obliku. Za svaki slučaj bi se morala obezbediti i rezervna i ogromna podrška sa strane, već sada, tada ne bi bilo vremena i svako oklevanje i zakašnjenje bi bilo sudbonosno i sa teškim posledicama.

Bezosećajnost vođa UČK do svojih sugrađana iz razloga straha za svoju sudbinu zbog zločinačkokriminalne prošlosti možemo da razumemo, zločinci misle samo na sebe i svoj nelegalno stečeni imetak, ali, nejasno je zbog čega BG ćuti o tim zločinima, boleštinama, zbog čega pregovara sa zločincima, niko u svetu ne pregovara sa njima, zbog čega je čak aktuelna vlast spremna da učini i ustupke sa nesagledivim posledicama, da se pod plaštom „razgraničenja“ prizna u nekom obliku ta incest nedonošče država kao država'? Zbog čega BG toleriše igru Zapada sa i Srbima i Albancima i prihvata ulogu namenjenu istima da budu zamorčići i žrtveni jarci u „visokoj“, ekspanzionističkoj, neoliberalnoagresivnokolonijalističkoj politici, zbog čega ove vlasti prihvataju ulogu EUtanziatora Srbije jer se na otimanju KiM i najvećih bogatstava rastakanje Srbije na tome ne bi zaustavilo.

Da li su penzioneri zamorčići SNS i vlasti Srbije koje sprovode teror nad njima?

Građani Srbije najviše ispaštaju, nisu ni na nebu ni na zemlji, ni u miru ni u ratu, zamorčići su u velikoj igri, a penzioneri još i dodatno od strane SNS i njene vladajuće koalicije koja ih besomučno i neodgovorno reketira, teroriše i ubrzano šalje u „večne banje“, te pokazuje nedobronamernost pretvaranjem Fonda PiO u socijalnu i budžetsku kategoriju, nečiju dobru volju, a milione godina ulaganja penzionera u istu privatizuju. Da je sve igra sa svima dokazuje uz sve ove probleme i opasnosti po opstanak Srbije spremnost vlasti za „lekovitim rešenjima“, prevremenim parlamentarnim rijaliti izborima. Veoma neodgovorno, nedržavnički i štetno po Srbiju, ali bi u svakom slučaju sve te igrarije njeni akteri morali da plate iz sopstvenih džepova, ne naroda i penzionera pre svega, uz apstinenciju od plata dok se bave glupostima jer nisu na svojim radnim mestima. Ustav je propisao kada se vrše izbori, sve pre toga je ili rezulatat nesposobnosti jahajuće garniture, te mora smesta i bez prava učešća na izborima da ode, ili je rezultat obesnosti, raspikućstva i rijalitizma, a u takvoj predizbornoj groznici mediji vlasti najavljuju slavlje, “Amerika ima načina da primora Prištinu da prihvati podelu“, dakle, slavi se najveći poraz Srbije ikada, postignut za zelenim stolom i u bolesnoj trci za Nobelovom nagradom za mir, njeno komadanje i priznanje da je nacionalna manjina narod a sopstveni narod nacionalna manjina u sopstvenoj, od tog momenta otuđenoj državi, a onda sledi i iznuđena izmena Ustava. Da li to iko bez volje naroda sme da potpiše i da li to treba ratifikovati ili ponoviti u savremenim uslovima 27.mart 1941.g?

Šta je rešenje za KiM, da li je u sadašnjim uslovima moguć bilo kakav kompromis ili samo kapitulacija?

Priština je dala svoju platformu za rešenje problema u kojoj se predviđa priznanje „K“, 22 milijarde evra ratne štete, penzije, devizna štednja, preuzimanje prava distribucije i naplate el.energije, nematerijalne štete za navodnih 20.000 „silovanih“ žena,.. pa tek onda ukidanje besmislenih taksi i stvaranje ZSO kao neke NVO. Podrazumeva se i preuzimanje srpske nacionalne, duhovne i svekolike baštine na KiM.

Beograd nema nikakav plan, tražio je da bilo ko šta ponudi i dobio je ponudu koja je poput one u Rambujeu. Predsednik i oni koji ne progovore a da ga ne spomenu, ističe nužnost da dođe do kompromisa, da niko ne može da dobije sve a neko ništa, spominje razgraničenje koje ne objašnjava šta tačno znači, spominju se i moguće razmene teritorija, te ističe da je razočaran da MZ mlako reaguje na genocidne takse i formiranje vojske „K“, da 85% građana nije za njegov predlog, kao ni SPC i Rusija, i u takvim uslovima EU i SAD su bile kategorički protiv bilo kakvih podela jer se time otvara Pandorina kutija secesija širom sveta, posebno u Evropi.

Mediji u službi aktuelnih vlasti zagovaraju „razgraničenje“, veličaju odluku SAD da ipak to podrži, da žele da uđu u proces „završnih“ pregovora, Beograd traži da tu bude i Rusija, ali, svi se prave Englezima pred činjenicom da je „razgraničenje“ unutar jedne države praktično priznanje da je sa druge strane crte neka druga država. U sadašnjim uslovima kompromis je nemoguć, isključivo kapitulacija i izdaja neviđenih razmera i sa strahovitim posledicama.

Da bi došlo do daljih, završnih razgovora i konačno do kompromisa neophodno je da se uradi sve što se do sada nije uradilo, bez toga se ide u kapitulaciju i izdaju Srbije:

1. Poništi odluka o taksama, odmah.

2. Poništi odluka o formiranju vojske „K“, odmah.

3. U roku od mesec dana formira ZSO.

4. U roku od 6 meseci posle toga izvrši potpuna realizacija R1244.

5. Da istovremeno sa realizacijom R1244 otpočne sa radom Specijalni sud za zločine UČK sa prethodnom objavom kompletne liste optuženih.

6. Da UN i čitava MZ javno iznesu podatke o ekološkom i zdravstvenom biltenu KiM i da predlože konkretne mere za otklanjanje svih posledica.

7. Da se za to vreme pripremi i obelodani predlog rešenja problema koji ide u pravcu davanja najveće autonomije jednoj nacionalnoj manjini koju svet poznaje, sa rešavanjem pojedinih pitanja u potpunoj nadležnosti, vezano za kulturu, tradicije, običaje, očuvanje jezika, rešavanju brojnih pitanja iz nadležnosti lokalne samouprave i na nivou pokrajine,..da na nivou Srbije ostanu jedinstveni Vojska, Policija, carine, makro planovi u svemu, jedinstveno školstvo i zdravstvo. Ima razmišljanja da se stvori Federacija KiM od albanske i srpske zajednice koja ulazi u Saveznu Republiku Srbiju, ali sa sobom nosi opasnosti, podrazumeva se da se radi o narodima koji onda stiču pravo na samoopredeljenje do otcepljenja.

8. Kao poslednja ponuda bi bilo da MZ plati 50.000 milijardi evra za KiM i da se izmeste sve svetinje i Srbi i drugi ne Albanci, koji to žele, u napuštete delove Srbije. U Nemačkoj je pre 12g završena procena svekolikih kosmetskih bogatstava, uključno sa najvećom laboratorijom na svetu za ispitivanje na živim ljudima svega što služi za masovna ubijanja, 500.000 milijardi evra. Od dobijenih para razdužiti sve dugove, svakom građaninu Srbije dati po milion evra, za 15.000 milijardi evra kupiti zlato i sa ostalim parama napuniti sve fondove i od države napraviti Raj na Balkanu i u Evropi.

Sve drugo vodi u veleizdaju sa nesagledivim posledicama.

 Pukovnik u penziji