Čekajući Godoa

Seneka

Proteklih dana su na stranicama dnevnih novina osvanuli u najmanju ruku "ohrabrujući" naslovi o stanju u domaćem zdravstvu. Dnevni list "Blic" objavio je tekst pod naslovom "Direktori spiskali tri milijarde dinara namenjenih za lekove". Autorka prenosi upozorenje ministra zdravlja, dr Tomice Milosavljevića, upućeno direktorima državnih zdravstvenih ustanova, da će, kako se navodi, zbog dugovanja koja dostižu oko tri milijarde dinara, morati da snose sankcije... Ministar je, verovatno, prevideo da se bez njegove saglasnosti teško može doći na bilo koje rukovodeće mesto u državnoj zdravstvenoj ustanovi. U tekstu od narednog dana, takođe u "Blicu", ministar zdravlja govori o unapređenju "kvaliteta" zdravstvenih usluga.

Dnevni list "Pres" isto prati zbivanja u zdravstvu u članku "Nova velika afera: ukrali čak 2,5 miliona kutija lekova", u kojem iznosi optužbe direktorke RZZO, Svetlane Vukajlović, koja optužuje lekare da kradu lekove, prepisujući ih, između ostalog, samima sebi. U istom listu, odmah se oglasila i direktorka Lekarske komore Srbije dr Tatjana Radosavljević u tekstu pod naslovom "Gde je 2,5 miliona kutija lekova: objavite imena svih doktora švercera", odbacujući optužbe direktorke Fonda.

"Novosti" su na sve to objavile članak "Zbunjeni i doktori", iznoseći stav lekara koji se sve teže snalaze u obilju propisa, često kontradiktornih.

Ko ne bi bio zbunjen?! Svi smo! Punih devet godina.

Vi ćete meni o belim krvnim zrncima!

Na usvajanju po hitnom postupku, u srpskom parlamentu proteklih dana našlo se pet veoma važnih zakona iz oblasti zdravstva. Očekivalo se da na sam dan rasprave poslanici u direktnom dijalogu i polemici sa ministrom zdravlja razjasne mnoge nedoumice i iznesu svoje primedbe na podnete predloge. Avaj, to se nije dogodilo, ministar se jednostavno nije pojavio. Uzalud su ga poslanici čekali, rečeno im je da ima "preče" obaveze?! Tako je rasprava bila više nego apsurdna, poslanici su primedbe saopštili jedni drugima.

Ali, taman kada smo poverovali da je set zakona iz oblasti zdravtsva prošao bez većih potresa, zbog nesuglasica oko Zakona o javnom informisanju, usvajanje svih zakona o kojima je rasprava bila završena neočekivano je odloženo za mesec dana. Ministar zdravlja se tada, usred leta, kad su svi na odmorima, maksimalno aktivirao. Nema dana da se ne održava okrugli sto, javna rasprava ili bar konferencija za medije. Ministar, ovog puta, zbog "prečih" poslova nije ni jednom izostao.

Novinari proređenih redacija (odmori važe i za njih) nevoljno idu na te događaje. Kolegama se žale da se sve unapred zna, a da postavljaju pitanja ne žele, jer ukoliko pitaju rizikuju da budu izvređani i omalovaženi. To se nedavno dogodilo narodnom poslaniku, predsedniku Odbora za zdravlje Skupštine Srbije, dr Paji Momčilovu, kao i predstavnici građanske inicijative "Majka hrabrost", koju je ministar oštro podsetio na njeno neznanje ("Šta vi znate šta su bela krvna zrnca?").

"Sveta krava" ili "zlatna koka"

U toj svojoj letnjoj aktivnosti, ministar je, između ostalog, predstavio novu Uredbu kojom se pacijentima, ukoliko na pregled čekaju duže od mesec dana, omogućava pregled u privatnoj zdravstvenoj ustanovi. Ako se neko ponadao da će nakon devet godina reformi u zdravstvu, konačno, kao svuda u razvijenoj Evropi, moći da bira gde će se i pod kojim uslovima lečiti, za svoje pare, u državnom ili privatnom sektoru, prevario se! Liste čekanja za pregled na magnetnoj rezonanci, skeneru, ultrazvuku, za operacije svih vrsta – ostaju. Reč je samo o nekim procedurama, pregledima kod specijaliste, laboratorijama, rentgenu, ali, uz potvrdu koju bi trebalo da izda ustanova koja zakazuje pregled na tako dugi rok. Kako ćemo tu potvrdu dobiti, sam Bog zna. Ali, najvažnija "kvaka" je na kraju – ako i dođemo do te potvrde, uz refundaciju iz zajedničke kase RZZO, možemo se lečiti samo u onim privatnim ustanovama sa kojima je RZZO sklopio ugovor! Samo kod odabranih. Državni monopol u zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju tvrdokorno brani poziciju "svete krave" (ili možda "zlatne koke"). Dakle, ništa se ne menja. Čekanje na suštinske promene, nakon devet godina, nastavlja se.

Oni koji duže pamte setiće se da je u aprilu 2004. godine, u svom drugom mandatu, ministar zdravlja u hotelu "Hajat" u Beogradu okupio direktore državnih zdravstvenih ustanova i najavio da će rad u zdravstvu biti organizovan tako da niko na pregled ne sme da čeka duže od sat vremena! Ko ne veruje, neka pogleda novinsku dokumentaciju iz tog vremena. Nakon pet godina reformi, od sat vremena čekanja, stigosmo do čekanja od meseca dana. Toleriše se. Šta će nama proverena rešenja, na primer, iz Francuske, Nemačke, Švajcarske, imamo mi naša. Originalna. Nema ih nigde u svetu.

Pedagoški tretman preuzet iz komunizma

Naivno smo se ponadali da su kilometarski redovi za hleb, lekove, ulje, kafu, deterdžent i ko zna šta sve, otišli u istoriju. Prevarili su nas. Stari dobri komunisti reciklirani u razne ekspertske grupe, znaju šta je najefikasnije u disciplinovanju građana: čekanje! Šta će građaninu slobodno vreme? Da se šeta i bavi sportom, kako bi bio zdraviji?! Neka čeka! Čekanje kod lekara, kad već ne čeka u banci kao nekad, začinjeno strepnjom, efikasnije je od bilo kakvog pedagoškog tretmana. Provereno u komunizmu.

Pitanje svih pitanja je – zašto da čekamo kad magnetnih rezonanci, skenera, dijagnostičkih aparata, laboratorija, što u privatnom što u državnom sektoru, ima dovoljno! Zbunjeni su i lekari i pacijenti. Za svaki slučaj, direktorka RZZO uputila je oštre reči na račun lekara, koji nažalost, zahvaljujući promenama u zdravstvu, posebno u primarnoj zaštiti, sve više postaju obični administrativci koji najveći deo radnog vremena troše na popunjavanje nekakvih formulara i obrazaca, dok za pacijenta imaju jedva nekoliko minuta vremena.

Mesec dana čekanja na pregled, i onda kada postoji sumnja da je u pitanju rak dojke, grlića materice ili neki drugi oblik kancera, niša ne menja. I kada želite da budete savesni, čekanje je tu da vas obeshrabri. Kao, tako je u Evropi! Nije! Tamo se ne čeka zbog banalnih pregleda i redovnih kontrola. Pacijenti biraju gde će se lečiti, za svaki cent koji su uložili u zdravstveni fond znaju na šta je potrošen. Nažalost, naš zdravstveni sistem baziran je na konfliktu interesa (isti lekari rade u državnom i privatnom sektoru), u kojem je korupcija ozakonjena (lista čekanja se, prema zakonskoj odredbi, preskače uz plaćanje), gde se direktori postavljaju uz blagoslov partijskih, a ne stručnih krugova, i koji neizbežno generiše diskriminaciju, neefikasnost i nove, sve teže probleme.

Monopol u partijskim rukama

Zakone su pisali dr Milosavljević i njegovi saradnici. Svetlana Vukajlović je jedna od njih. Ona je dala i poseban "doprinos" unapređenju rada RZZO – prema podacima sa sajta "Blica", u vreme dolaska na čelo Fonda (mart 2004.) u toj ustanovi radilo je 59 ljudi, a sada ih je, uz njen blagoslov, 290! Vukajlović kritikuje posledice zakonskih rešenja, kao da nije bila na istom mestu punih pet godina i kao da i sama nije bila jedan od kreatora tog, takvog sistema.

Kada bi nezavisna revizorska kuća uradila realnu analizu poslovanja RZZO, možda bismo imali jasniju sliku šta se tamo dešava. Potrošnja lekova, na primer, upravo sa dolaskom Svetlane Vukajlović na čelo Fonda enormno je krenula da raste. Reforme fonda zdravstvenog osiguranja i penzionog fonda ključne su karike javne potrošnje, na te promene čeka se od 2000. godine. Suštinski, međutim, u tom sektoru se ni do danas nije ništa promenilo. Nema konkurencije, nema izbora, nema državne revizije, postoji samo tvrdi monopol i to – u partijskim rukama.

Čekanje na promene postalo je naša sudbina, način života, kao u kultnom komadu Semjuela Beketa "Čekajući Godoa". Ali – "ko ne sluša vetar, slušaće oluju", kaže stara poslovica.