Бриселске лекције - чланство у НАТО не гарантује безбедност

Након трагичних напада који су се одиграли 22.марта у Бриселу, сједишту НАТО алијансе, неопходно је да добро анализирамо безбједносни аспект потенцијалног уласка у НАТО чланство. Као одговорни грађани, једна од главних ствари према којој треба да се одредимо је везана за обезбјеђење сопствене сигурности, нарочито данас када се присјећамо НАТО бомбардовања наше тадашње домовине у којој је страдало много невиних људи. Прије него што то урадимо, морамо извршити двије пред-радње, видјети да ли је напад изолован инцидент и због чега се одиграо.

Иако је донекле неукусно пребројавати трагедије и погинуле, као прагматични грађани који се налазе пред важном одлуком баш то морамо учинити. У последњих 5 година на тлу Европе су забиљежена 34 терористичких напада повезана са радикалним исламским фундаментализмом. Од тога: 12 у Француској, 6 у Турској, 5 у Русији, 3 у Бих, 2 у Њемачкој, 2 у Белгији, 1 у Бугарској, 1 у Данској и 1 у Великој Британији. Када ове државе подијелимо на НАТО и не-НАТО добијамо овај омјер – 26 терористичких напада у НАТО чланицама у односу на 8 у онима које то нису. Што се броја погинулих тиче, укупно је страдало 514, од тога 426 у државама чланицама НАТО савеза а 88 у онима које то нису. Урачунати су само терористички напади на тлу Европе, дакле искључујући нападе на амбасаде европских земаља ван Европе, као и страдања туриста и војника у Африци, Азији и слично. Напади у азијским дјеловима Русије и Турске су укључени у овај збир. Шта нам ово говори? Очигледно је да, упркос покушају спина од стране НАТО промотера, оних у власти али и оних у опозицији већа опасност од тероризма пријети житељима НАТО чланица, док су у највећем страху од њега земље којима је НАТО донио демократију – Ирак, Либија и Авганистан што нам заправо говори да се ради о закону акције и реакције у којима страдају прије свега невини на обје стране.

Насупрот поменутима, у земљама Европе чијем моделу неутралности Црна Гора треба да тежи, Аустрији, Ирској, Швајцарској, Финској, Кипру, Малти и Шведској није забиљежен нити један терористички напад и то су генерално најсигурније државе у погледу безбједности од тероризма (као и од неких других пошасти). Колико год саосјећамо са народима Белгије, Турске, Француске као и са народима Русије, Сирије, Либије, присјећајући се и страдања наших људи под НАТО бомбама као и у другим земљама морамо заузети прагматичну позицију која каже, ако желимо сигурност од тероризма који спроводе радикалне исламистичке групе, морамо се борити за неутралност јер једино су неутралне земље поштеђене ове опасности. Одговорни политичари, прагматични државници неће грађане Црне Горе замајавати причама и флоскулама о „систему вриједности“, о „подијељеним изазовима колективног система безбједности“ већ ће погледати ове цифре, одвагати и јасно рећи – када се ради о борби против тероризма радикалних исламиста, сигурније је бити неутралан.

Аутор је филозоф, члан УО Покрета за неутралност