“Beograd na vodi” kao geto za superbogate, ili ima li i Abu Dabi “preduzeće za rogove i kopita”

Na sve primedbe i pitanja zabrinutih stručnjaka i Beograđana u vezi sa projektom “Beograd na vodi” vlasti odgovaraju ili potpunim ignorisanjem ili podsmehom. Ovakva praksa obraćanja uznemirenoj javnosti potiče od sveznajućeg i svugdeprisutnog premijera. Koristi je da odbaci pitanje koje mu se ne dopada ili na njega ne zna odgovor.

“Elita”, kaže on, ne zna ništa drugo nego da kritikuje, njoj ništa ne valja, ona ne želi ili nije ni u stanju da sagleda svu veličinu i korist izgradnje “Beograda na vodi”, koji će potpuno izmeniti izgled i mogućnosti ne samo glavnog grada, već i čitave Srbije. U našu zemlju stići će mnogobrojni krupni investitori koji će u privredu Srbije ulagati milijarde i milijarde dolara.

Poznata konsultantska kuća za nekretnine "Najt Lojd" iz Londona kao da mu daje za pravo. U svom godišnjem izveštaju za 2015. godinu piše da je Beograd jedan od četiri grada (ostala tri su Adis Abeba, Panama Siti i Jangun - raniji Rangun - u Mjanmaru) pred kojim je svetla budućnost. On postaje zanimljivo odredište za mlade koji u sve većem broju dolaze u Beograd, privučeni niskim cenama i relativno velikim mogućnosti za razvoj poslova i korišćenje povoljnosti interneta. A pristalice projekta “Beograd na vodi” Najt Lojd verovatno posebno ohrabruje predviđanjem da će Beograd postati stecište superbogataša, čiji će procenat u našem glavnom gradu za sledećih deset godina porasti za 72%. (Zasad je nepoznato na koji je način Najt Lojd izračunao ovaj procenat: sopstvenom metodom ili možda uz pomoć Nostradamusa i Vidovite Zorke?)

U međuvremenu, dok uznemirana javnost uzalud protestuje, prodaja stanova u "Beogradu na vodi" je već počela. Predviđeno je da ih bude ukupno 5.700, i to veoma luksuznih, a pored njih izgradiće se i hoteli sa ukupno 2.200 soba. I to nije sve: imaće i 12.700 kancelarija za mnogobrojne firme. Vlasti saopštavaju da je velika zainteresovanost naročito za stanove i da prodaja ide veoma dobro. Pošto je poznato da u Beogradu već duže vreme postoji višak stanova za koje, bez obzira na veličinu, kvalitet i lokaciju, nema kupaca, jasno je da su budući stanovnici našeg glavnog grada zainteresovani isključivo za novo naselje, predviđeno očito kao geto za superbogataše, koji bi, uz troškove od 4 milijarde evra trebalo da bude dovršen do 2030. godine, a omogući zapošljavanje 20.000 ljudi.

Vlasti ne prave razliku između neprijatnih pitanja domaće javnosti i onih koje im postave strani novinari, već podjednako izbegavaju odgovore i na jedna i na druga. Kada je nedavno  američka agencija "Blumberg", koja je specijalizovana za poslovne vesti i analize, pitala gradonačelnika Beograda koliko je grad dosad uložio u projekat BnV, koliko još namerava da uloži i kako će se finansirati izgradnja buduće infrastrukture, od njega nije dobila nikakav podatak, već prazne reči u stilu njegovog vođe i šefa:

“Potrebno nam je nešto značajno da presečemo sa prošlošću, a ovo je ta velika stvar. Posle nje svet neće više pričati o ratovima,o Kosovu, već o Srbiji kao o novom mestu za život, za boravak, za biznis...”.

Zahvaljujući agenciji "Blumberg", srpska javnost mogla je da nešto više sazna i o investitoru projekta ove “velike stvari”, koja će Srbiju prikazati kao “novo mesto za život, za boravak, za biznis”. Firma se zove “Igl hils”, a sedište joj je u Abu Dabiju. “Igl Hils” nema stalno zaposlene, dok joj je osnivački kapital (čitavih!) 410.000 dolara. Na pitanje Blumberga da li će moći da ostvari projekat BnV, stigao je odgovor da je firma “dobro kapitalizovani” i da će izgradnju finansirati “kombinacijom sopstvenog kapitala i zaduživanja”. Ubrzo zatim, u našim medijima objavljena je i vest kako se“ Igl hils” nije zaustavio na projektu "Beograd na vodi", već da u blizini Kaira priprema podizanje sličnog ali i mnogostruko skupljeg grada (vrednosti od preko 80 milijardi dolara). Što je, nesumnjivo, za svako divljenje. Kao i podatak, takođe dobijen od "Blumberga", da naše vlasti uopšte nisu proveravale bonitet investitora iz Abu Dabija. Verovatno je dao časnu reč kako je sve u redu i pod kontrolom.

Posle ovih saznanja, građani Beograda i Srbije, koji su čitali “Zlatno tele” i dobro pamte “Preduzeće za rogove i kopite” Ostapa Bendera, svakako će se još više zabrinuti za ishod projekta “Beograd na vodi”. Pogotovo oni koji na levoj obali Save već godinama gledaju davnozapočeti, a danas u korov zarasli Akva-park u novobeogradskom Bloku 44.