„Ako se odreknemo sebe imaćemo svega dovoljno“

Opšte mesto svakog govora o funkcionisanju naše istorijske svesti i suštini političke kulture u kojoj mi živimo sadržano je u opravdanoj i zasnovanoj tvrdnji da mi lako i temeljno prepuštamo zaboravu najvažnije događaje i najznamenitije i najzaslužnije ljude.

Događaji se smenjuju kao na nekoj ogromnoj traci i često ne pamtimo šta je bilo aktuelno i od izuzetne važnosti do pre samo nekoliko dana. Primera ima na pretek, zato nije ni slučajno da ne uspevamo da uspostavimo neophodni kontinuitet u razumevanju naše društvene i političke istorije. To olako zaboravljanje je i jedan o d presudnih razloga što ne uspevamo da konstituišemo i održimo elementarno osećanje tradicije.

Ova pogubna pojava je posebno prisutna u našem svakodnevnom političkom životu u kome postoji samo sadašnji trenutak oslonjen na tzv. pragmatično vođenje političkih poslova, ali i spremnost da se prave najrazličitije političke kombinacije i ogoljena politikantska trgovina kao izraz preovlađujućeg realnog pristupa politici. Na taj način se najefikasnije razara sama suština politike u kojoj je neophodno da deluju određeni moralni i demokratski principi ali i dosledno zastupanje opštih društvenih interesa i ciljeva. Oni najviše bivaju razarani i obesmišljavani u vremenima prevratničkih geopolitičkih i društvenih kriza i preokreta. Tada su najviše na probi upravo doslednost i privrženost osnovnim demokratskim načelima i vrednostima.

U našim uslovima u kojima se olako zaboravlja a ne pamte se ni najveća preveravanja , politikantska i šićardžijska svrstavanja uz vladajuću stranku i njen režim, a preletanje iz stranke u stranku više nikog ne iznenađuju, neophodno je zabeležiti one izjave i političke stavove tzv. političkih lidera i uticajnih javnih ličnosti koji su oličenje shvatanja i vođenja politike u kojoj pragmatizam i tzv. realistički pristup imaju apsolutni prioritet i značaj.

Zato nas i ne može iznenaditi mnoštvo poziva pripadnika i gorljivih zastupnika građanske i tzv. liberalno demokratske političke orijentacije/kao raznih derivata nekadašnjeg Građanskog Saveza i LDP-a/da se sada pruži neophodna i jedinstvena podrška A. Vučiću ako on odluči da Srbiju okrene zapadu tako što će uvesti sankcije Ruskoj Federaciji

Zato nas i ne može iznenaditi mnoštvo poziva pripadnika i gorljivih zastupnika građanske i tzv. liberalno demokratske političke orijentacije/kao raznih derivata nekadašnjeg Građanskog Saveza i LDP-a/da se sada pruži neophodna i jedinstvena podrška A. Vučiću ako on odluči da Srbiju okrene zapadu tako što će uvesti sankcije Ruskoj Federaciji.

To se čini bez obzira što se na taj način samo daje do juče teško zamisliva podrška sistemu stabilokratije i autoritarnom i nedemokratskom režimu A. Vučića. Ovakav neprincipijelan i teško prihvatljiv poziv na pružanje podrške se opravdava tvrdnjom da se na taj način „definitivno učvršćuje evropska perspektiva Srbije, ali i vladavini prava i zaštita ljudskih prava kao najznačajnijih evropskih vrednosti“, bez obzir što poštovanja tih vrednosti nema u Srbiji. Ovom prilikom navešćemo samo nekoliko primera ovih poziva da se u ovim teškim i vremenima izmene geopolitičke karte Evrope i sveta pruži politička podrška A. Vučiću pod uslovom da on postane jedini garant našeg konačnog i definitivnog okretanja Zapadu, ali i konačnom rešavanju kosovskog pitanja tako što će biti priznata nezavisnost tzv. kosovske države. Navodimo ih kao težnji i potrebu da se one ne zaborave ali i da ostane jasan trag o nedoslednosti i odsustvu elementarnog dostojanstva i moralnog pristupa politici.

Dragan Šutanovac-Vreme je za Ataturka-Novi Magazin-5 Maj 2022 godine.

„U istorijskom trenutku u kojem se na tragičan način razdvajaju evroatlantski i evroazijski prostor Srbija ne bi trebalo da ima nikakve dileme. Perspektiva Srbije jeste na Zapadu, bez obzira na to što će takva odluka doneti i poneku emotivnu suzu. Alternativa bi mogla biti sumorna u još uvek nestabilnom regionu koji je opterećen sukobima uticaja velikih sila. Kada je veliki Kemal Ataturk stvarao modernu Tursku, nije se vodio emocijama većine već isključivo javnim interesima i na kraju je uspeo da ostvari dobitak i za one koji su se opirali u želji da se u Turskoj ništa ne promeni. Ima li Ataturka u modernoj Srbiji? Lično verujem da ima i da je neophodno donositi odluke kakve donose hirurzi, ne pitajući svoje pacijente kakao da im pomognu“

Akademik Dušan Teodorović- dnevni list NOVA-5 maj 2022 godine.

Vučić ne može ni da shvati koliko je ovo velika šansa da on uđe u istoriju. Za pedeset godina ovo može da se tretira kao ključna stvar i da u istorijskim čitankama stoji kako se Srbija 2022. godine kad ju je vodio Aleksandar Vučić okrenula trajno Zapadu

 „Potpuno sam saglasan sa tim. Vučić ne može ni da shvati koliko je ovo velika šansa da on uđe u istoriju. Za pedeset godina ovo može da se tretira kao ključna stvar i da u istorijskim čitankama stoji kako se Srbija 2022. godine kad ju je vodio Aleksandar Vučić okrenula trajno Zapadu. On može da uđe u istoriju, a srpski narod i građani Srbije imaju jedinstvenu šansu da se priključe razvijenom svetu i drugačijim moralnim ,civilizacijskim standardima, ekonomskoj saradnji, socijalnoj pravdi“

Stojan Drčelić-Preživeti Vučića-Dnevni list NOVA- 7-8 Maj 2022 godine.

„Jasno je da će Evropa jednog dana ponovo sarađivati sa Rusijom. Nemoguće je tako veliku zemlju zaobići, makar samo iz ekonomskih razloga. Ali će se politička izopštenost meriti decenijama. Zašto bismo mi, i sami dovoljno dugo izopšteni, produžavali svoju agoniju? I zato verujem da proevropska opozicija i svi misleći preostali u Srbiji, uprkos svemu, treba konkretno da ohrabre Vučića da donese odluku kojom bi Srbiju trajno i nepovratno smestio tamo gde joj je, uprkos svim lošim iskustvima, mesto.

I zato verujem da proevropska opozicija i svi misleći preostali u Srbiji, uprkos svemu, treba konkretno da ohrabre Vučića da donese odluku kojom bi Srbiju trajno i nepovratno smestio tamo gde joj je, uprkos svim lošim iskustvima, mesto

Ne bi animozitet prema Vučiću trebalo da bude važniji od ovog sudbinskog pitanja. Ne bi trebalo da budu veći antivučićevci nego što su pro-evropljani“.

Filip Ejdus-Ponovo postoji opasnost da ostanemo ne samo na pogrešnoj strani istorije, već i na pogrešnoj strani nove gvozdene zavese- Časopis Karakter-Maj 2022 godine.

„Ukoliko se kao kandidat za članstvo ne usaglašavate sa spoljnom politikom EU to je signal da ne želite iskreno da pristupite. Ako se danas sumnja u vašu privrženost EU, postoji strah da biste sutra mogli postati ruski trojanski konj koji će paralizovati EU iznutra svojim proruskim stavovima. Zbog toga se zahteva da države kandidati u trenutku kada je EU indirektno u sukobu sa Rusijom jasno pokažu gde žele da pripadaju. Ukoliko ne želimo u EU, onda treba tako i da kažemo što kaže Balašević- Putuj Evropo, nemoj više čekati na nas-„.

Nataša Vučković-Novi Magazin -5 Maj 2022 godine.

„Ovo su vremena koja kušaju političko poštenje. Vlast će pokazati koliko je zaista posvećena ostvarenju strateškog opredeljenja da Srbija postane članica EU, ali sličan test prolazi i tzv. građanska opozicija. Ona treba da se jasno odredi prema ratu u Ukrajini, da podrži usaglašavanje sa politikom EU i SAD, jer ovo nije stranačka borba i predizborna kampanja, radi se o geopolitičkoj orijentaciji Srbije koja nadilazi oštre podele vlasi i opozicije. Ako Vučić uvede sankcije, podrška građanske opozicije biće potrebna i dobro došla, što može mnogo uticati na normalizaciju političkog dijaloga u zemlji i o drugim pitanjima. Ako ne uvede sankcije, građanska opozicija može politički profitirati od jasnog evropskog stava čiji joj nedostatak dobar deo evropskih birača prebacuje.

Srećko Mihailović- dnevni list Nova 12 Maj 2022 godine

„Samo podanički narod može da mitologizuje Kosovski boj pa tako i danas mnogi politiku shvataju kao dvojbu između „carstva nebeskog“ i „carstva zemaljskog“.

Aleksej Kišjuhas – Fusnota o Finskoj-Danas 21-22 Maj 2022 godine.

U ime odbrane i zaštite svojih interesa., ona danas podnosi kandidaturu za NATO. A šta onda mi čekamo? Ili, je jedna Finska iznova skupila petlju za borbu protiv okupatora-zašto ne bismo i mi

„A mi ovde imamo samo-rusku propagandu i agenture i prenapučenu naprasnu rusofiliju. Gde su pouke iz naših narodnih pesama, te partizanskih filmova. Kad smo postali četničke kukavice, kolaboranti i kvislinzi, što radije mlataraju tuđom zastavom? Da li onda nekakvi hladni Finci treba da nas nauče i borbi za slobodu, kad se već divimo njihovom obrazovanju i tehnologiji? Dakle pažljiva i promišljena Finska je već jednom bila preoprezna prema Rusiji. Ali ne više. U pitanju je kraj jedne ere. U ime odbrane i zaštite svojih interesa., ona danas podnosi kandidaturu za NATO. A šta onda mi čekamo? Ili, je jedna Finska iznova skupila petlju za borbu protiv okupatora-zašto ne bismo i mi“.

Boško Jakšić spada svakako u najistaknutijeg propagandistu i zagovornika      neophodnosti podrške A. Vučiću. Navodimo nekoliko citata iz njegovog “antologijskog“ teksta- Vreme nategnute normalnosti - objavljenog u Politici 13 Maja 2022 godine.

Postoji 1001 racionalan razlog protivljenja autokratskoj vlasti predsednika Srbije, ali EU i Kosovo ne bi trebalo da su na toj listi. Biti po svaku cenu protiv Vučića je ne samo kratkovido , već od liberalne opozicije pravi ono što ona ne bi želela da bude: kočničar evropskog puta, čuvar „nebeske Srbije“

„Šta je sa proevropskom opozicijom. Opozicionarstvo se ne dokazuje na temi strateškog opredeljivanja Srbije. Predsednikovi rivali rizikuju elementarni deficit državotvornosti, nespremnosti da pomognu da Srbija kolektivnim naporom konačno otvori sopstvenu budućnost. Postoji 1001 racionalan razlog protivljenja autokratskoj vlasti predsednika Srbije, ali EU i Kosovo ne bi trebalo da su na toj listi. Biti po svaku cenu protiv Vučića je ne samo kratkovido , već od liberalne opozicije pravi ono što ona ne bi želela da bude: kočničar evropskog puta, čuvar „nebeske Srbije“. Kako bi izašli iz partijske uskogrudosti i pokazali državotvornost, treba ohrabriti Vučića da ne odustane od evropske politike. Ta podrška bi bila precizno odabrana i imala bi ograničeno vreme trajanja Zar to nije u interesu svakog iskrenog proevropskog pobornika izvlačenja Srbije iz ruskog zagrljaja? A kada se makadam na evropskom putu Srbije asfaltira, neka predsednikovi proevropski rivali nastave da ga ruše zbog njegove autoritarnosti, kontrole pravosuđa i medija, da ne nabrajam“.

Ovu sada neprikrivenu i sve očitiju nedoslednost pro-evropske i tzv. građanske opozicije najbolje je oličena i u rečima predsednika PSG -a Pavla Grbovića ali za njim ne zaostaje ni Marinika Tepić nosilac liste Ujedinjene opozicije na nedavno održanim parlamentarnim izborima.

U razgovoru objavljenom u časopisu Vreme P. Grbović je najasnije izrazio sadašnju bizarnu, paradoksalnu i neodrživu politički poziciju razdrobljene i nemoćne tzv. pro-evropske, građanske i liberalno-demokratske opozicije    čija je glavna aktivnost sada sadržana u pozivanju na neophodnost odbrane državnih interesa tako što će naglašavati u svakoj prilici neophodnost i sudbinsku važnost pružanja podrške A. Vučiću u donošenju odluke o uvođenju sankcija Rusiji a samim tim i priključivanju evro-atlantskom svetu. O tome najrečitije govori naslovna strana Vremena gde je navedeno ovo opredeljenje P. Grbovića: Nećemo biti protiv Vučića ako krene ka Zapadu, ali ni raditi sa njim.

Ali zar nije davanje podrške za uvođenje sankcija već izraz otvorene saradnje i kolaboracije sa „državotvornim“ A. Vučićem. Naravno da jeste i to se ne može prikrivati nikakvim zaklinjanjem u dalje odsustvo saradnje sa naprednjačkim „državotvornim“režimom

Ali zar nije davanje podrške za uvođenje sankcija već izraz otvorene saradnje i kolaboracije sa „državotvornim“ A. Vučićem. Naravno da jeste i to se ne može prikrivati nikakvim zaklinjanjem u dalje odsustvo saradnje sa naprednjačkim „državotvornim“režimom.

P. Grbović u tom razgovoru ide i korak dalje i zalaže se da bude otvoren prostor za očuvanje političkog nasleđa A. Vučića. “Ovo nije pitanje dnevne politike, nije samo ni stranačko pitanje-ovo je generacijsko pitanje. Reč je o generaciji kojoj pripada A. Vučić-kakvo će nasleđe ostaviti iza sebe. On je prešao veliki put, imao brojne metamorfoze u političkoj karijeri. Ukoliko se on zaista okrene Zapadu, to bi bilo verovatno najbolje nasleđe njegove politike i to bi značilo da je krenuo u pravcu koji PSG zastupa. Mi ne bismo bili protiv toga, ali ne bismo mogli zajedno da radimo jer bi to značilo konfirmaciju i legitimisanje njihove unutrašnje politike koja je nanela toliko zla Srbiji“.

Možda u skorije vreme A. Vučić zbog državotvornih zasluga postane i počasni član ovog pokreta. A upravo je ovakav stav o pružanju podrške za okretanje Zapadu tzv. građanske opozicije u svojoj suštini otvoreno davanje toliko potrebnog legitimiteta režimu A. Vučića koji je on odavno izgubio što je jasno pokazao i bojkot izbora pre dve godine.

Napuštanje ideje bojkota i borbe za fer i demokratske uslove za održavanje izbora 2022. godine označio je i definitivan poraz i bankrot ovakvog nedoslednog i kalkulantskog opozicionog stranačkog delovanja u našoj zemlji. Što se sada pokazuje i u pozivanju tzv. građanske opozicije da se podrži definitivni ulazak A. Vučića u istoriju što se uklapa i u njegovu opsesivno nastojanje da mu već sada bude obezbeđeno mesto u istorijskim čitankama kako mu to blagonaklono nagoveštava akademik Dušan Teodorović.