Afere prisluškivanja od „Mačve“, „Kaktusa“ i „Šumadije“ do Nebojše Stefanovića i Dijane Hrkalović – biće „tresla se gora, rodio se miš“

Dragan Todorović, eks predsednik Odbora za bezbednost  Skupštine Srbije o aktuelnim aferama, kao i svojevremenim tajnim prisluškivanjima, o akcijama SDB „Mačva“, „Kaktus“, „Šumadija“, u kojoj je prisluškivano 40-tak ljudi, političara, policajaca, novinara, advokata

Dr Nebojša Stefanović, bivši ministar policije i aktuelni ministar Vojske, pritissnut sa svih strana posle "plebiscita" Naprednjaka od Dimitrovgrada do Horgoša podneo je ostavku ma mesto šefa beogradskih naprednjaka!

Rasplet i podizanje optužnica protiv Velje Nevolje i mafijaške grupe oko njega sve je bliži...Danas smo svedoci mučnih događanja kojim je ova mafijaška grupa, ako je verovati onom što se prezentira srpskoj javnosti kao rezultat istrage, tačno, a tabloidi tvrde da je sve to tačno i najavljuju višedecenijske kazne zatvora Belivuku i "ortacima"...Istovremeno, bar u javnosti, sve je manje poznato dokle se stiglo sa istragom oko navodnog prisluškivanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića, da li su umešani visoki državni funkcioneri, raniji ministar policije dr Nebojša Stefanović, Dijana Hrkalović, Rebić i drugi funkcioneri, koji su još uvek visoko pozicionirani u hijerarhiji vlasti?!

Nekadašnja prisluškivanje najviših državnih funkcionera (Zorana Đinđića, Vojislava Koštunice, Tomislava Nikolića...) utisak je, bačena su u zapećak, pa se dobronamerni ljudi u Srbiji, s pravom pribojavaju da će i prisluškivanje Aleksandra Vučića, protokom vremena preći u zaborav?!

- U Srbiji danas ne postoji političar koji se jednog momenta nije susretao s većim kriminalcem. Ali to ne znači da je i on kriminalac, bilo je prvo što nam je rekao Dragan Todorović, eks predsednik Odbora za bezbednost  Skupštine Srbije o aktuelnom i nezakonitom prisluškivanju predsednika Srbije, ali je i podsetio o tajnim prisluškivanjima u akcijama SDB „Mačva“, „Kaktus“, „Šumadija“, u kojoj je prisluškivano 40-tak ljudi, političara, policajaca, novinara, advokata..!

Da li će se utvrditi ko je prisluškivao Aleksandra Vučića?

Dragan Todorović: Pretpostavljam da ne postoji dilema da se AV prisluškivao (i prisluškuje?!), ali postoji da li je neposredno ili posredno prisluškivan. Ubeđen sam da ga prisluškuju strane obaveštajne službe kao uostalom što prisluškuju skoro sve predsednike širom Sveta, sem izuzetaka Rusije, Kine, Irana, možda Izraela i Engleske. Setimo se samo afere vezano za Angelu Merkel kada je otkriveno da je prisluškuje CIA ali je vrlo brzo ta afera zataškana, da bi danas opet isplivalo da je Amerikanci posredstvom Danske "stavljaju na mere". Ako se prisluškuje kancelar Nemačke ima li dileme šta je sa ostalim vladajućim strukturama u Svetu.

Da se vratimo na prisluškivanje Aleksandra Vučića...

Dragan Todorović: Činjenica da dosada niko nije naveo jednu vrlo važnu stvar koja je vrlo bitna za ovu aferu. Da li je Aleksandar Vučić prisluškivan direktno ili posredno?! Ako je prisluškivan direktno to je već ozbiljno krivično delo i odgovorni za to moraju odgovarati po zakonu. To podrazumeva da odgovornost treba da krene od osobe koja je izdala nalog za prisluškivanje kao i od osobe koja je dobila nalog a nije obavestila više instance sve do ministra. I tu je stvar potpuno jasna. S obzirom da do sada nije pokrenut bilo kakav postupak protiv bilo koga iz MUP-a sem prozivanja nekih lica po novinama, bojim se da je upitanju nešto drugo.

Čega se pribojavate?

Dragan Todorović: Pretpostavljam da je Vučić posredno prisluškivan u razgovoru sa bezbedonosno interesantnim licima iz kriminalnog miljea za koje postoji nalog za prisluškivanje. U tom slučaju ne postoji odgovornost onih koji su radili svoj posao. I po meni u tom grmu leži zec.

Taj "zec" je izgleda poveliki?

Dragan Todorović: Ako je to tako, to je izuzetno veliki problem. Taj materijal ima ogroman ucenjivački potencijal od pojedinaca do stranih službi na predsednika Srbije. Setimo se samo Duška Kneževića i objavljivanja materijala koji su potpuno diskreditovali DPS i Mila Đukanovića što je dovelo do toga da izgube izbore.

Da li je to "posedovanje" snimaka prava opasnost po vlast?

Dragan Todorović: Zabrinjavajuće je da nekoliko lica poseduje te snimke i da im je to (zasad?!) sigurna zaštita od bilo kakvih represija i progona. Samo par tih razgovora u vreme izbora, ako je to tačno, značio bi kraj SNS-a i Aleksandra Vučića. Zato sam ubeđen da će ta afera da se završi kao i ostale, Jovanjica, Krušik itd., polako će se prepustiti zaboravu. Živi bili pa videli.

Kakva je uloga i sudbina Dijane Hrkalović?

Dragan Todorović: Nemam nikakvih neposrednih saznanja o ulozi Dijane Hrkalović sem novinskih članaka u kojima su iznošene neke činjenice o njenom uticaju u MUP-u, iako formalno nije imala visoku poziciju, što govori o tome da je neko mnogo viši stajao iza nje i da je ona služila da prenosi naloge unutar službe, a svima je bilo jasno da su to nalozi sa vrha, odnosno ministra. To na neki način pravi ozbiljan problem zbog toga što je izbegnuta službena procedura i što verovatno nema pisanih tragova tako da će svu odgovornost, ukoliko se pokrene bilo kakva istraga, snositi oni koji su izvršavali naloge jer su bili svesni da su ti nalozi stigli direktno od ministra.

Budite malo precizniji?

Dragan Todorović: Siguran sam da ne postoji nalog za prisluškivanje Aleksandra Vučića i da Dijana Hrkalović nije u tome učestvovala već da je njena uloga prvenstveno vezana za posredno prisluškivane razgovore iz kriminalnog miljea i očigledno je da su u tim razgovorima snimljeni i razgovori u kojima je učestvovao Vučić i neki od članova njegove porodice. Siguran sam da je Hrkalović o tome obavestila ministra i da ta akcija nije prekinuta nego se nastavila sve dok neko nije obavestio Aleksandra Vučića o tome. I tu nema ništa nezakonito ona je potpuno bezbedna kao i svi operativci koji su se bavili tim poslovima. Tako da će se sve završiti po onoj narodnoj - "Tresla se gora, rodio se miš".

Aleksandar Vučić je u intervjuima nagovestio da smatra da tadašnji ministar policije, danas Vojske - Nebojša Stefanović nema veze sa kriminalom u aferi prisluškivanja?!

Dragan Todorović: Pitam se ko je ovde lud? Ako je prisluškivanje bilo protivzakonito, pitam se šta je sa istragom. Ko su osumnjičeni? Zašto Informer, Telegraf i ostali nisu objavili zapisnike sa saslušanja osumnjičenih što je njihova uobičajena praksa u našoj stvarnosti. I čudi me da Pink već nije izrekao presudu akterima ove afere.

Čini Vam se da je to bila prigodna izjava?

Dragan Todorović: U najmanju ruku to je smešna iznuđena izjava. Prvi čovek MUP-a nema veze sa aferom prisluškivanja?! Pa da li je to moguće? MUP je pored vojske i finansija najvažnije ministarstvo treba samo pogledati nadležnosti MUP-a pa da vidite koliko je ova izjava smešna. Da i pod pretpostavkom da Nebojša Stefanović nije ništa znao - on ima moralnu odgovornost što se to desilo i u skladu sa time morao je da povuče određene konsekvence.

Ako se ispostavi da je bio neobavešten?

Dragan Todorović: Ako je to sve tačno onda je Nebojša Stefanović na mestu prvog čoveka MUP-a bio potpuno nesposoban, a onda je imenovan za vojnog ministra. Pa stvarno ko je ovde lud, ili još bolje ko nas pravi ludim?

Šta iz toga zaključujete?

Dragan Todorović: Jedino mogu da zaključim da su snimci vrlo ozbiljni i da je u pitanju situacija ravnoteže straha jer očigledno je da te snimke pored Aleksandra Vučića ima još nekoliko lica, i da su Vučiću  potpuno vezane ruke.

Grupa Velje Nevolje je u zatvoru, ali mediji, čini se, sve manje pišu o njoj?

Dragan Todorović: To me ni najmanje ne čudi, šta više za očekivati je da se to što pre zaboravi i da se pokrije nekim drugim aferama kako bi se zaboravio Velja i njegova grupa.

Pa to baš ne izgleda normalno?

Dragan Todorović: Ali i u nevolji ima jedna dobra jedna stvar. Ako analiziramo dešavanja oko hapšenja ove grupe vide se ogromne razlike. U efikasnosti hapšenja i privođenja pripadnika Veljine grupe, osumnjičenih iz policije kao i svih koji su bili u nekoj vezi sa ovom grupom.

Šta je tu "dobro"?

Dragan Todorović: ...A u aferi prisluškivanja niko. Samo novinski natpisi! Ono što karakteriše afere Jovanjica, Krušik, prisluškivanje i Veljina grupa je činjenica da se pominju ljudi iz samog vrha države kao i visoki funkcioneri. Ali sve se završava na mnogo nižem nivou, bar nema informacija da je u istrazi otkrivena veza sa tim vrhom očigledno je da postoji rampa koja sprečava bilo kakvu istragu na tom nivou i praktično imamo zakon Omerte na delu.

A ono što "nije dobro?"

Dragan Todorović: Velika je nevolja što postoje i materijalni dokazi u vidu slika Aleksandra Vučića sa Veljom na mnogim događajima i očigledno to nije slučajnost.

Zar niste rekli da se političari oduvek susreću i s kriminalcima, ali da to nije dokaz da su oni kriminalci?!

Dragan Todorović: E, ako bi kojim slučajem pored slika dodali i ton to ne bi bila nevolja nego politički cunami.

Čemu da se nadaju građani pored vitamina?

Dragan Todorović: Samo onoj narodnoj: "Ne lipši magarče do zelene trave".

Vi ste svojevremeno po službenoj dužnosti suočavali sa brojnim aferama prisluškivanja? I, mnogo toga niste uspeli da isterate na čistac?

Dragan Todorović: Kod nas, u Srbiji, uz postojeće vekovne teorije zavere – kako nas ceo svet mrzi, postoje i one prizemnije, ali i stvarnije: prisluškivanje, praćenje, tajno snimanje, kao najčešći načini praćenja ljudi i zavirivanja u njihove tajne. A, dobro posluži, kad zafali, i za politički pritisak, ili što da ne, i za ucenu...Kada je 2012. otkrivena navodna „afera Dačić-Miša Amerika“, na 130 diskova, koja se zahuktavala, a koju je ta otvorio doskora svemoćni koordinator bezbedonosnih službi u kabinetu Borisa Tadića, sad počivši Miodrag Miki Rakić u jednom malolitražnom nedeljniku, pa je potom ta priča pompezno lansirana, prema rečima bivšeg ko-ministra, danas advokata Božidara Prelevića, i tada i sada - u „službenom glasniku“, poznatijem kao „Informer“, setili smo se jedne po obimu mnogo veće afere i tajnog praćenja i prisluškivanja oko 40 ljudi. A sve lepo upakovanih u tri slučaja tajne akcije SDB: „Mačva“, „Kaktus“ i „Šumadija“ iz 2001. godine.

Naš sagovornik Dragan Todorović, u to vreme predsednik Odbora za bezbednost Skupštine Srbije, zalud je, rekosmo, pokušao da uđe u mračne tajne neformalnih centara moći, dok zarad „postavljanja“ nezgodnih pitanja nije smenjen, uz formalno obrazloženje – da je Odbor navodno koristio za promociju svoje tadašnje stranke – SRS.

Dragan Todorović, i ne samo on, uveren je bio, a i danas je - da bi se raskrinkavanjem pomenutih akcija („MAČVA“, “KAKTUS“ i „ŠUMADIJA“) praćenja i prisluškivanja ljudi (među kojima je pod nadzorom bio i Milan Veruović, šef obezbeđenja Zorana Đinđića, kao i mnogi drugi: kriminalci, advokati, novinari,  političari, pa i neki ljudi iz samog vrha policije?!) mogla da se utvrdi i pozadina monstruoznog ubistva predsednika Vlade Srbije dr Zorana Đinđića, ali je i tada, kao i danas – to sve ad akta, po nečijoj volji...

Sadašnje vlasti sigurno ne, iako se gromoglasno, istina i uspešno, bori protiv korupcije i organizovanog kriminala, zasad kao da nema interesa da razveje veo tajni i mutnih stvari oko ubistva Zorana Đinđića!?

Vi ste bili predsednik Odbora za bezbednost, više puta ste otvarali tu temu,  stavljali je na dnevni red, ali nikad nije ni odškrinuta, a kamoli rasvetljena?

Dragan Todorović: Nikada i neće osim ako se ne izvrši veliki pritisak ozbiljne javnosti, koji bi prisili te, očito moćnike, da popuste i da se javnosti pruži odgovor – po čijem su nalogu praćeni ljudi, ko je dobijao te podatke, ko ih je analizirao, ali i ko – koristio!

Zašto verujete da „nikad neće“?

Dragan Todorović: Ta tema može da se dovede do kraja samo ukoliko oni koji drže sve konce i vlast nad službama bezbednosti u Srbiji – hoće!

Pa, hoće li?

Dragan Todorović: Odmah bih tu stavio veliki znak pitanja. Jer, sve što se ovde pokušavalo, da bismo dobili čistu situaciju ili da dođemo u situaciju da se sve radi po zakonu je – propadalo. A u stvari sve je svojevremeno urađeno u jednom smeru - da se naše službe bezbednosti stave pod kontrolu stranih službi bezbednosti i da budu samo servis stranih obaveštajnih službi. Zato ne verujem da će u Srbiji u neko dogledno vreme situacija da se izmeni, bar kad je u pitanju rad službi bezbednosti. Ovde je od 2001. godine urađeno isto što je urađeno i u mnogim istočno-evropskim zemljama. Strane službe „kupile su sve što vredi“, ostatak domaćih tajnih službi je potpuno dezintegrisan, i sve su, praktično, samo servisi stranih obaveštajnih službi.

Hoćete da kažete da su naše tajne službe bile običan servis stranih obaveštajnih službi?

Dragan Todorović: Da! Naravno, ne mogu da vam dam čvrste dokaze i činjenice, i da dokažem da je to tako. Ali, pošto znam kako sve funkcioniše od 2001. u ovoj državi, nemam dilemu da je – tako. Ako ste Vi u Generalštabu, u kancelarijskom prostoru na preko 100 m kvadratna imali pripadnike NATO pakta, pa još ni kiriju nisu plaćali, šta onda reći?! Ako se sećate 2001. kada su Amerikanci poslali određeni broj instruktora, vojnih stručnjaka za namensku proizvodnju – da obiđu sve naše fabrike oružja i namenske proizvodnje – a ja sam tadašnjoj saveznoj vladi postavio pitanje da mi odgovori – na kojoj je to sednici odlučeno da se to dozvoli? Nikada mi nije odgovoreno, ni danas odgovor nemam, a tu se radi o najtežem krivičnom delu – veleizdaji.

Inače, ovde ne možete da uradite ni ono što izgleda najnormalnije. Za stvari koje su protivzakonite i koje su počinjene od  najviših državnih organa, ili pojedinaca u njima, ni odgovor ne možete da dobijete. I dolazite u bezizlaznu situaciju da bespomoćno gledate kako se gaze zakoni, krši Ustav, čine najteža krivična dela, i da to ne podleže nikakvoj odgovornosti, pa čak i ne postoji mogućnost – da se ta odgovornost procesuira...

Kad kažete „neko“, šta podrazumevate pod tim. Upravo je  nekoliko meseci u "Vaše vreme", u medijima pisano o prisluškivanju predsednika Srbije Tomislava Nikolića, pa predsednika SNS i prvog potpredsednika Aleksandra Vučića (koje je sad ponovo u žiži), a izgledalo je tada bilo moguće da i Vlada da padne, zbog tajnog praćenja i snimanja navodnih kontakata tadašnjeg premijera Srbije Ivice Dačića s pripadnicima „Šarićevog narko klana“? U medijima je krenulo: Dačićev šef kabineta kontaktirao sa Šarićevim klanom, pa Dačić se sastajao sa Mišom Bananom, navodnim pripadnikom „klana Šarić, pa 130 diskova, pa transkripti...

Dragan Todorović:  Mislim da postoji više nivoa u tome ko špijunira državu! Najviši nivo je vrh ove države i on diriguje. Ali, trenutni akteri te afere u bilo koje vreme samo su pioni, i tu su samo da bi pomogli onima kojima je to važno, a u tom času Dačić je bio interesantan.

Zašto?

Dragan Todorović: Bio je eksponiran u razgovorima i teškim pregovorima oko sudbine Kosova i „negde“ je procenjeno da nije dovoljno „kompatibilan“ i da ga treba još više oslabiti.

Pojasnite...

Dragan Todorović: Dačića je trebalo maksimalno oslabiti i dovesti ga u poziciju da možete eventualno da imate protiv njega i da to što imate – izađete s tim u javnost. Pa onda koristite drugog igrača kome date te podatke koji ih sad koristi, i takav način igre je ovde, u Srbiji, na sceni non-stop! Ali, istine radi, moram da kažem, u visokoj srpskoj politici ne postoji čovek, funkcioner, koji nije jednog momenta sarađivao s kriminalcima! Čak i većina ljudi iz vrha i ove vlasti u određenom momentu bili su u kontaktima sa viđenijim i velikim kriminalcima. Ali, to samo po sebi, ne znači da su i oni kriminalci. Međutim, bojim se da je samo pitanje časa – ko će kad dobiti koju informaciju i pokušati da je iskoristi.

Hoćete reći da je to priroda politike?

Dragan Todorović: Ne, nije to priroda politike, već je bila politika DOS-ove politike. DOS je na vlast došao uz pomoć kriminalaca. Uzmite na primer Nenada Čanka i njegovog prijatelja za koga je javno rekao da neće da ga se odrekne. I šta je bilo, ništa!

Mislite na Opaćića?

Dragan Todorović: Neću da pominjem imena, samo pominjem imena aktivnih političara. Uzmite Koštunicu i njegove veze s nekima koji su mu obezbeđivali mitinge, uzmite Zorana Đinđića i njegove veze sa Zemunskim klanom...Pa, sve je potpuno jasno...Ili onu izjavu: „Ruke mi krvave, a savest čista“...

I Vas i Vašu tadašnju stranku, kojoj je bio centar baš u Zemunu, pominjali su za neke veze sa Zemunskim klanom?

Dragan Todorović: Sve što je bilo vezano za SRS i „zemunski klan“ odavno je osvanulo u medijima. Bilo je i pokušaja da se neke stvari procesuiraju. Moram da Vas podsetim da je protiv Vojislava Šešelja bila pokrenuta istraga i da je to završeno odustajanjem javnog tužioca, posle saslušanja Vojislava u Hagu. Po tom pitanju je stavljena apsolutna tačka. Zatim su i mene opleli, to je uradio zaštićeni svedok, Bagzi, da sam ja navodno ostavljen kao čovek za vezu sa Zemunskim klanom. Rekao sam, to što priča Bagzi je tačno, ali moja veza je bila direktna, preko Koštunice i Tadića! Više me niko i nigde nije pominjao. Često su optuživali i Nebojšu Čovića, pa šta...

Koje su to sile koje to sve mogu da nalože i da urade, jer kad rade to najvišim državnim funkcionerima, šta mogu običnim građanima?

Dragan Todorović: Nije prosto objasniti koje su to sile. Postoje, pre bi se reklo,  „Centri moći“ van države i postoje njihove filijale unutar države. Postoje centri moći, tajni, i u samoj državi, ali koji imaju mnogo manje mogućnosti – koje su vezane uz pojedine službe...Jer niko od njih ne može uvek da dobije ono što traži, i da to što dobije bude sto odsto tačno. To se najbolje vidi od 2001. godine, kada je DOS došao na vlast, kada, ipak, suštinski nisu uspeli da baš do temelja razbiju policiju i službe bezbednosti...

Dobro, ali imao se utisak da su na udaru tih specijalnih mera, prisluškivanih, kontrolisanih, praćenih, „presretnutih“ najčešće bilu ljudi koji su na vlasti, pa čak i na najvišim funkcijama!? Kako „oni“, ako oni već nisu po funkciji i sami centri moći?! Kako je moguće da od njih neko bude veći i jači centar moći, recimo od predsednika države, ili ministra policije, premijera?

Dragan Todorović: Predsednik Srbije u ovoj konstelaciji ima posredan(!) uticaj i da utiče, ali i mogućnost da dobija informacije. Iz nekog razloga kod nas, ali bukvalno je to – naročito od 2001. naovamo, da se sve deli kao – plen! Znači, imao si 18 stranaka, kolač se delio na 18 delova i svako zagrabi koliko je snažan. Tada se dobije vlast kao akcionarsko društvo...

Pomenuli smo poslednje primere praćenja i prisluškivanja Dačića, Nikolića, Vučića, ali u doba kada ste vi bili predsednik Odbora za bezbednost bila je takođe jedna velika afera, pod šifrovanim imenom: „Mačva“, „Kaktus“ i „Šumadija“...

Dragan Todorović: Ovde, kad govorimo o aferama „Mačva“, „Kaktus“, „Šumadija“ imamo elementarne primere zloupotrebe vlasti od nekoga ko je to omogućio, zapravo naredio i, uz sve to, nijedna vlast nije učinila ništa da se ta afera istera na čistinu. I, ono što je za mene posebno interesantno je da bi raščišćavanje akcija SDB „Mačva“, „Kaktus“, „Šumadija“ dovela do mnogih činjenica koje bi, verovatno, u velikoj meri rasvetlile pozadinu ubistva Zorana Đinđića, a možda i doprla do direktnog naručioca likvidacije predsednika Vlade Srbije. Rasvetlilo bi mnoge uloge ljudi koji su u tome učestvovali, objektivno, teško bismo došli do naručioca i nalogodavca, ali bismo mu se primakli, to je sigurno. Kao i do motiva – zašto je ubijen Zoran Đinđić?! Posebno sam iznenađen, otkad je, od 2001. da tako kažem, njihova vlast bila na sceni - da ni oni nisu bili zainteresovani da otvore slučaj, tim pre što se neki od njih što direktno, što posredno optužuju da su inicijatori ubistva Zorana Đinđića. Jednostavno, postavljam pitanje – zašto su nezainteresovani?! Odgovora, u svakom slučaju ima više!

Kojih?

Dragan Todorović: Jedan može da bude da nisu zainteresovani, ali u to, ako već istražujete kriminal – zašto ne istražuju i najteže krivično delo, mnogo teže od svake pljačke države – ubistvo predsednika Vlade Srbije. I odmah dođete i do logičnog odgovora: neko to ne dozvoljava!

Ko?

Dragan Todorović: Ali, ako neko ne dozvoljava, onda je logično pitati: zbog čega? I ko je taj „neko“ ko ne dozvoljava? Gde je taj – neko? Da li je u ovoj državi? Ili van ove države?! U kojoj je državi? Jer, logično je, da nije u našoj, jer smo mi ovde vlast? Ali, ako znamo da nije u našoj, onda, u kojoj je? I koji je motiv te države da se ubije predsednik Vlade Srbije?

Bilo je tada u Skupštini pokušaja da se otvori rasprava o tajnim akcijama „Mačva“, „Kaktus“,“ Šumadija“?

Dragan Todorović: Skoro godinu dana sam u Odboru za bezbednost pokušavao da saznam. Bio sam predsednik, a onda sam smenjen pod izgovorom da Odbor koristim za stranačku promociju (SRS), a u stvari smetala su im pitanja koja sam postavljao i otvarao. Pokušao sam kao nadležni odbor da dobijem odgovore vezane za akciju Službe u borbi protiv kriminala, ali i da vidimo ulogu Službe u svemu tome! Između ostalog, iako to nije tema ovog razgovora, pokretao sam pitanje u vezi privatizacije Luke „Beograd“, „C“ marketa, “Večernjih Novosti“...gde smo imali neoborive dokaze da se radi o kriminalu!

Šta ste pokušavali oko tajne akcije tajne službe da uradite?

Dragan Todorović: Tada sam kao predsednik Odbora od Vrhovnog suda Srbije zatražio da dostave – da li je SDB 2001. od suda zatražio dozvolu da se neka određena lica prate? (Po zakonu da biste sproveli akciju praćenja bilo koje osobe – potrebna je dozvola Vrhovnog suda!)

I?

Dragan Todorović: Dobio sam odgovor da nikada Vrhovni sud nije dobio zahtev, a još manje da je dao odobrenje da se ti ljudi prate!

Ko je bio na spisku?

Dragan Todorović: Na spisku praćenih, ne znam tačno, bilo je 40-tak ljudi koji su u ove tri akcije praćeni. Neka imena su izašla u javnost: neki advokati, neki novinari, i neki ljudi iz najbližeg okruženja Zorana Đinđića...Da, dobro ste obavešteni, Milan Veruović (šef obezbeđenja Zorana Đinđića, primedba redakcije). Ja pominjem samo imena koja su već eksponirana u javnosti, jer i dalje na dokumentima stoji embargo – državna tajna! I zato pazim da ne prekršim zakon i da ne dođem pod udar tog zakona! Mada, danas gledano, u probranim medijima „sevaju“ dokumenta koja su sigurno zaštićena državnom tajnom, ali niko ništa ne preduzima. Ali, to je tema za Vas, ne i za mene.

Rekoste, konglomerat raznoraznih ljudi, struke, profesije i društvenog miljea našao se na udaru tri tajne akcije: „Mačva“, „Kaktus“ i „Šuumadija“?

Dragan Todorović: U ove tri operacije i s toliko velikim brojem praćenih ljudi, prosto je neverovatno – kakav je to skup ljudi. Bilo je političara, novinara, advokata, kriminalaca, policajaca, bivših, tadašnjih. I tu se logično postavlja pitanje: kakvi su bili razlozi praćenja tako raznorodnih grupa i čime su ti ljudi bili međusobno povezani? Šta je njihovo vezivno tkivo? Koja je to nit? Jer, morao je da postoji neki razlog da se krene u tu tajnu, ali masovnu akciju?

Dakle, pošto Vrhovni sud nije dao nalog i dozvolu – ko je dao? Ne verujemo da je to BIA sama na svoju ruku radila?

Dragan Todorović: U to ne ulazim i nisam uspeo da utvrdim. Neki su pominjali tadašnjeg ministra policije...

Dušana Mihajlovića?

Dragan Todorović: Pa, dobro, Vi ste ga pomenuli...recimo u svakom slučaju od nekoga bi moralo da se krene. Ili od tadašnjeg šefa DB...Bilo ih je više, imena me ne interesuju...Prvo bi moralo da se istraži po hijerarhiji: ko je uopšte mogao da naredi? Ne bih da ulazim u špekulacije...Druga stvar: svi ti podaci koji su sakupljani morali su nekome da budu dostavljani? Kome? Na osnovu rezultata, prave se analize! Ko ih je radio? I na kraju, najvažnije: kome su konačni rezultati dostavljani?! Jer, tu je bilo ne mogu baš da kažem centara, ali više ljudi koji su mogli da budu korisnici ovih informacija. I, tu moramo da zastanemo i da se zapitamo: ko su ti ljudi?

Zašto to kazujete?

Dragan Todorović: Iz jednog prostog razloga – pomenuli smo da je između ostalih bio praćen i Milan Veruović. S njim sam, između ostalog, u više navrata razgovarao. Sećate se „rašomonijade“, dva metka, tri metka...Gledao sam obdukcioni nalaz tela pokojnog Zorana i tamo su stvari toliko frapantne i u mnogo čemu se ne slažu s onim što je na sudu uzeto kao dokaz! Još uvek, evo već je mnogo godina prošlo, a nije raščišćeno ni otkud TV kamera na egzekuciji...

Šta hoćete da istaknete?

Dragan Todorović: Da bi se izvršio atentat, pogotovo na VIP osobe, faktor vremena je najbitniji, od toga nema važnijeg. A, ako vi pratite i prisluškujete čoveka koji je sa Đinđićem 24 sata dnevno, onda je jasno da pratite Đinđića 24 sata?! Znači, u svakom trenutku se znalo kretanje premijera, znalo se gde je i kad je tu, gde je. Za ovo što Vam govorim i danas postoje svedoci. Živi su, hvala Bogu, brojni operativci koji su obrađivali akcije „Mačva“, „Kaktus“ i „Šumadija“ i ubeđen sam da bi većina njih, ako bi se danas otvorila i pokrenula istraga, a oni oslobodili čuvanja državne tajne, da bi bili mnogo bliže istini, jer bi ljudi progovorili.

Svojevremeno ste to pokretali sa skupštinske govornice?

Dragan Todorović: Jesam, ali znate šta je bio osnovni problem. Tada smo tražili da dobijemo uvid u dokumenta za ove tri akcije. Istina, imali smo bojazan da nećemo dobiti baš sve...Ali, dobro, i to nešto što bismo dobili, bolje je od ništa, što imamo i danas. I znate, ko nije želeo da glasa da možemo u „gluvoj sobi“ BIA da dobijemo uvid i da određenim ljudima postavimo pitanje oko ove tri tajne akcije, neodobrene od Vrhovnog suda?

Ko?

Dragan Todorović: Demokratska stranka! To sam, svojevremeno, i javno rekao sa skupštinske govornice. I tad, a i sad je jasno, da nekome iz DS nije odgovaralo da se približimo pravoj istini o ubistvu Zorana Đinđića!

Da se vratimo na „Mačvu“, „Kaktus“ i „Šumadiju“?

Dragan Todorović: Posebno je interesantno da je te 2004. na vlast došla DSS, došao je Vojislav Koštunica, koga i danas, malo-malo, pa prozivaju po medijima oko ubistva Zorana Đinđića. I on je mogao da naredi da se istraži ovaj slučaj, ali nije...Vlast se opet promenila, došli su Demokrate i Boris Tadić. I, ništa? Ni oni nisu bili zainteresovani da saznaju koji su motivi, i ko je, zapravo naložio ubistvo njihovog lidera Zorana Đinđića...

Borba protiv organizovanog kriminala i tada je bila u punom jeku: zatvori su se punili, činilo se, nedodirljivima?

Dragan Todorović: Iskren da budem očekivao sam da će ubistvo Zorana Đinđića dobiti prioritet. Verujte mi, to ubistvo smatram najvećim mogućim zločinom. Šta bi još trebalo da se dogodi? A usput, imate na raspolaganju sve ove činjenice o kojima govorimo – da se zločin istraži i primaknemo konačnom rešenju?

Šta Vam to kazuje?

Dragan Todorović: Bojim se da neko jako moćan želi da sve oko ubistva Zorana Đinđića za vjek vjekova ostane ovako kako je sada – mutno.

Vi, kao da ste ubeđeni da bi otvaranje istrage o tajnoj akciji „Mačva“, „Kaktus“, „Šumadija“ pomoglo razrešenju misterije ubistva Zorana Đinđića?

Dragan Todorović: Da. Ukoliko bi se iskreno radilo i postojala politička volja da se na istrazi istraje. Ubeđen sam da bi, ukoliko se istraga otvori, ljudi koji su bili u akciji – rekli sve što znaju i tu bi se napravio veliki pomak. Uz to mislim da je motiv da se otvaranjem ovog slučaja pritisne javnost. Jer, iskreno, bez otvaranja ovog slučaja, a mogu da nagađam zašto se ne otvara, iako sam uveren da u ovoj postojećoj vlasti nema ljudi umešanih u ubistvo Đinđića, pa mi je tim više nejasno – zašto se istraga ne otvori. Zašto vlada muk i ćutanje. I zašto se, evo već deceniju, raznim perfidnim metodama voda skreće na drugu vodenicu...

Čini se da mislite da ako se ne otvori slučaj „Mačva“, „Kaktus“, „Šumadija“ i otvore pitanja oko ubistva premijera, da je i ova, ma kako velika izgledala, borba protiv kriminala, samo grebanje po površini?

Dragan Todorović: Za mene je to pitanje svih pitanja!

Da li je to razlog da se „čuveni dosijei“ koji se često pominju ne daju javnosti na uvid?

Dragan Todorović: To, prvo nije tačno! Oni koji najviše javno kukaju da se ti dosijei otvore, to rade samo iz jednog razloga...

Kojeg?!

Dragan Todorović: Žele samo da saznaju da li Služba zna sve ono šta su oni radili i za koga su radili. Samo to njih interesuje...

Izvinite, ali glavni zagovornik otvaranja dosijea je SPO, „ubiše“ se svaki dan da se ti dosijei otvore?

Dragan Todorović: Vi mene dobro ne slušate! Morate istovremeno da postavite i pitanje motiva – zašto SPO insistira?! Ja lično nikada nisam imao ni želju, ni volju, a pošteno ni razloga, da zavirim u svoj dosije. A bio sam u mogućnosti. Nije me zanimalo! Što? Iz jednostavnog razloga, sve što sam radio i radim može da „uđe“ u novine, u medije, i baš me briga da li je to negde evidentirano. I drugo, nikada nisam radio ništa protiv interesa države, a mnogi jesu. Ne zanima me da li me neko prisluškuje, ni da li me prati ili me pratio. Ako to neko želi da sazna, tu mora i da postoje neki drugi motivi. Posebno ako su bili „doušnici“, a oni su najprljaviji soj ljudi na svetu.

Vi se sećate afere o „Sokratu“, „Aristotelu“ i tako nekim filozofima, gde je javnost upoznata i gde je izašlo na uvid da su pojedini visoki funkcioneri DOS-a bili doušnici i žbirovi. E, takvi ljudi insistiraju na otvaranju dosijea. Ljudi, koji nisu pronašli način da se iskažu, pa su se dokazivali – cinkarenjem prijatelja, komšija, saradnika...A upravo takvi su u žiži interesovanja stranih službi, da bi domaće razorili do temelja. Uz to, kad otvorite dosijea, vi suštinski otvarate i mrežu koja je godinama stvarana. To se desilo u mnogim zemljama, s posebno teškim posledicama u Istočnoj Nemačkoj. A, ono što je posebno važno, to je da je  Rusija, ni danas, a pitanje je da li će ikada – uspeti da rekonstruiše svoju mrežu koju su imali do pada Berlinskog zida. Tako ta priča o dosijeima i otvaranju dosijea služi samo da bi se dobilo opravdanje – podrška javnosti, jer to kao narod želi da zna, a zapravo je pokušaj da se Služba stavi pod kontrolu...Ali, kad pogledate s druge strane primere gde je evidentno da je ta Služba, zapravo pojedinci u njoj, radila protiv zakona, a da se ništa nije učinilo, onda je potpuno jasno da je to sa otvaranjem dosijea obična farsa.

(Razgovarao Vladan Dinić, glavni urednik nedeljnika „Svedok“)