Kaže naš narod: „Samo prazna kanta zveči“. To znači da oni koji se najviše busaju u vojvođanske grudi i koji su do sada uspeli da ostvare zavidnu karijeru u profesiji vojvođanin, u stvari najviše lažu i najmanje im je stalo do Vojvodine.

Veličina Vojine promene leži i u činjenici da se napušta jedna politika kojoj je i sam doprineo. Ona se ne napušta preko noći, već posmatranjem stvarnosti širom otvorenih očiju. I ona se ne napušta radi sticanja jeftinih političkih poena, već zbog dubokog sagledavanja stvarnih interesa Srbije.

Pošto postaje jasno da je tom režimu bilo jedino bitno ko je za njega, nevezano za ideologiju (koja stvarno nije ni postojala), pada u vidu celokupno moralisanje o „neprijateljima države“, jer je to bila (i još uvek jeste) relativna kategorija.

Duel Dodika i Jovanovića pred celom nacijom je poslužio da se jednom za svagda demistifikuje mantra o „pogubnosti srpske sklonosti prema mitovima, stereotipima i crno-belom pogledu na svet“.

Ovde je reč o narodu kome se njegovi krvnici i neprijatelji koji i dalje čereče Srbiju predstavljaju kao prijatelji i „partneri“, a njegov jedini iskreni prijatelj Rusija predstavlja kao krvni neprijatelj.

Srbi su se sa referendumom, a i sa drugim demokratskim tekovinama, ponovo susreli tek po ukidanju jednopartijskog sistema i uvođenja pluralizma i stvaranja pretpolitičkog društva u bivšoj Jugoslaviji.

Bio je potreban beskrajan niz laži, iskrivljavanja i prećutkivanja da bi se u javnom mnjenju plasirala i potom formirala tako pojednostavljena verzija događaja. Ima nas koji uporno raskrinkavamo te laži, ali one još uvijek bujaju kao i prije.

Kad je reč o separatizmu, mislim da je to u Srbiji završena priča. U Vojvodini, ipak, ubedljivu većinu imaju Srbi i Crnogorci. Mislim da se teško može situacija sa Kosova preslikati na Vojvodinu.

Malo je verovatno da bi demokrate mogle da prežive eventualnu promenu spoljnopolitičke orijentacije i napuštanje evroatlantskog uporišta. Vladujuća koalicija nije imala odvažnosti da sprovede ni neke nužne privredno ekonomske reforme, a kako li bi se tek drznula da povlači odlučne spoljnopolitičke poteze.