Терминална дијагноза

Већ на самом почетку морам да појасним да о Демократској странци не мислим ништа добро. Баш напротив, мислим да је ова странка постала удружење људи који искључиво желе да задовоље своје себичне интересе на рачун свих нас и да нас смело и чврсто воде у све већу пропаст. Па зашто онда сматрам да треба да добију изборе? Покушаћу да мој став образложим.

Када погледамо податке који говоре о стању српске привреде, можемо направити аналогију са човеком чији резултати анализе крви показују да болује од болести која неминовно води ка смртном исходу. Питање је само колико му је још времена преостало. Како бих илустровао ово поређење навешћу неке податке. Према званичним подацима Републичког завода за статистику[1] у периоду од само две године (2008-2010) број незапослених се повећао за 400.000 људи. У ове бројке улазе и званично запослени и они који раде на црно. Истраживања су рађена према најпоузданијој светски признатој методологији. После 2010. незапосленост је наставила да расте. Када бисмо направили поређење са САД, то би било као да је тамо 16 милиона људи остало без посла за пар година. Размислите о тим бројкама.

Међутим стање у Србији је далеко теже чак и од ове црне статистике. Већина изгубљених послова налази се у привреди, и то махом у оном делу у који нису укључена јавна предузећа. Запослени који примају плате из буџета, готово да нису осетили кризу. Ово је омогућено повећаним задуживањем државе. Тако у Србији постоји повлашћени слој запослених који углавном (част изузецима) имају незаслужено велике плате, с обзиром на снагу привреде, а да не говоримо о сигурности њихових радних места о којој запослени у приватном сектору могу само да сањају.

Задуживање државе у износу од шест милијарди евра за време владе премијера Цветковића отишло је највећим делом на поткупљивање овог дела гласачког тела, као и на испуњавање Кркобабићевих предизборних обећања о повећању пензија, које се обило о главу самим пензионерима, јер држава није ојачала привреду и сада је само питање да ли ће се пензије у наредним месецима смањити само због слабљења динара и повећања инфлације или ће будућа влада због опште неликвидности морати да смањује и номинални износ пензија.

Већ поменуто задуживање државе ради поткупљивања гласачког тела довело је до парадоксалне ситуације. У 2011. порастао је спољнотрговински дефицит[2] а динар је вештачки држао снагу. Позајмљеним новцем повлашћена класа запослених куповала је увозну робу коју у здравој економији не би могла да приушти, а могућност производње домаће супституције је обесмишљена, што је довело до даљег губитка радних места у привреди.       

И поред ове корупције власти према грађанима, што се често превиђа у перцепцији корупције у Србији, Србија је најгора у региону када су плате у питању,[3] а због ове корупције дефицит буџета је све већи.[4] Ових дана је влада значајно повећала минималац што ће довести до новог раста незапослености у привреди, али ће запосленима на буџету донети предизборно повећање плата омогућено новим задуживањем. Иначе, не знам да ли лаже министарство финансија[5] (Мирко Цветковић) да је јавни дуг крајем фебруара 39,8 процената БДП или лаже економиста Љубодраг Савић[6] који тврди да се јавни дуг повећао на 50% БДП. Некако ми се чини да Савић све време користи исту методологију док Цветковић то не ради. Мислим да нема потребе да износим даље податке који показују неодрживост овог система, питање је месеци када ће се сломити.

Гласач ДС-а и Марија Антоанета

Жена последњег француског краља ушла је у историју изјавом којом је показала колико власт може постати ментално изолована од могућности да разуме ситуацију у којој се налази сопствени народ. Гладном народу је на њихове повике да немају хлеба препоручила да једу колаче. Мислим да постоји веома велики број гласача владајуће коалиције који уопште не знају како живи све већи број њихових суграђана. Власници приватних фирми (лично сам сувласник једне) генерално се суочавају са падом промета библијских размера. Недавно ме је звао пријатељ чија породична фирма се бави услугама и за српске прилике могла би се назвати веома успешном. Питао ме је како је код мене (погодите сами) и рекао ми је да је у 2011. имао пад промета од 80 %!!! Све више приватника се не жали већ кука, а познајем неколико који су у последњих пар година угасили фирме, а они који нису не плаћају инфостан. Иначе, све чешће ме пријатељи и познаници питају да ли знам за неки посао. Неки пријатељи и познаници су дошли у ситуацију да не могу да нађу посао и говоре ми да нови огласи за посао излазе све ређе, и да немају више од кога да позајме, а други већ имају периоде када живе само на хлебу који сами умесе.

У последње време ми се дешава да када пролазим поред контејнера на неком прометном месту увек видим некога да копа по контејнеру, а гужва је све већа.

Знам многе младе људе који су једва нашли посао за двадесет и неку хиљаду, а често су дошли из провинције и морају да плаћају смештај (шта мислите какав?). Занима ме процена власти када мисле да ће ови млади људи засновати породице и када ће имати децу? Многи млади завиде пензионерима, јер њихова примања су редовна.

Е, сад, оно што мене највише растужује је то што знам пуно људи који су симпатизери владајуће коалиције на челу са ДС-ом, а који су потпуно несвесни тога колико су заштићени својим намештењем на неком месту које се плаћа из буџета. Има ту и деце приватника која до сад нису морала да раде али деле лекције типа „Немој свој неуспех да пребацујеш на државу, нађи посао, постани успешан“ несвесних да и њихова егзистенција виси о концу. Ту су и они којима су мама и тата са добрим социјалним везама нашли неки „доживотни“ посао, али их то не спречава да другима деле лекције. Можда је најбољи пример две Србије емисија „Утисак недеље“ [7] од 11. 03. 2012. Са једне стране из онога што говори Воја Жанетић можемо да закључимо да је човек свестан катастрофе ка којој срљамо, а са друге стране редитељ Александар Мандић сматра да би Шутановац био добар премијер???!!!!! Човек живи у свету ДС маркетинга.

Шутановац би могао да каже својим нато менторима да не морају да брину о војсци Србије јер је њену технику избрисао из бројног стања. Недавно сам чуо да војска Србије има још 4-5 транспортних хеликоптера ми-8 у исправном стању, а на овом форуму[8] је изнесен податак да су летачи на хеликоптерима газела сами купили уређаје за GPS навигацију. Дакле за нашу војску је и Тачијева борбена сила постала озбиљан противник.

Највећу мистерију ми представљају гласачи ДС-а који признају да је ДС- корумпирана странка и да нас води у пропаст али кажу, „ А ко други?“ Не, варам се. Највећу мистерију ми представљају они људи који сматрају да су СРС, ДСС и ДВЕРИ екстремне опције. Ваљда је волети Европу која те је оклеветала, економски изоловала и бомбардовала нека нормала- за мазохисте.

Нека жање ко је и посејао

Изнео сам своју аргументацију да се налазимо у последњим фазама неодрживог политичко-економског система. Нажалост веома велики број људи није свестан тога, или мисли да га слом неће дотаћи. Следећа влада, која год да буде, добиће у руке не врући кромпир, већ усијано гвожђе. Хтела не хтела мораће да отпушта, смањује пензије и буџетске плате. Мислим да је најпоштеније да ову за политичаре смртоносну ситуацију пожање ДС и остатак владајуће коалиције. Када би ове неизбежне потезе повукла било која друга странка, ДС би се извукао од одговорности и причао би касније како се у његово време живело боље, и да су плате и пензије биле веће. Највећи број гласача нажалост није у стању да јасно повезује узроке и последице и мислим да би касније пао на ту причу и омогућио ДС-у политички повратак у великом стилу. Ови бирачи ће морати да искусе на својој кожи да им ДС смањи пензију или их отпусти да би схватили неке основне ствари у овој земљи. Жалосно је али је тако.