Ovo nije bio prvi put da Politika netransparentno menja vlasnika. Mnogi su zaboravili kako je uopšte VAC ušao u ovu novinsku kuću. Tačno pre deset godina nemački novinski gigant je postao vlasnik 50 odsto novina Politika.

Prevedeno, N. N. licaodlučila su da te zombi računare usmere na našu Internet prezentaciju: problem je što sistem ne može da prepozna je li to legitimni zahtev posetioca sajta ili pak računar neke frizerke iz Merilenda.

Pozivati se na velike izborne pobede gubi smisao pred neumoljivom stranačkom računicom i njihovim „principijelnim“ dogovorima da se vlast na lokalnom nivou saobrazi novouspostavljenoj većini u republičkom parlamentu. Toliko vredi izborna volja građana. 

I došao tako, čio & mio, T. P. u "Utisak", na B92 – teritoriju davno oslobođenu – kad tamo, osim pomenutog Đ. V., i neki gledaoci koji uzeše sebi za pravo da Teofilu odgovore na njegov način.

Novi ministar odbrane Aleksandar Vučić već je za nepunih dva meseca za Vojsku Srbije učinio daleko više nego njegov prethodnik Dragan Šutanovac za šest godina od kako je bio na mestu ministra odbrane. Vojni kontakti i saradnja sa Rusijom su bili najblaže rečeno mlaki i čisto formalni.

Đurđev i Parović nisu ni bolji ni gori nego pre par meseci, i sada je očigledno da su napadi na njih kao i isključenje iz pokreta, te kampanja koja je pokrenuta i koja traje, u bliskoj korelaciji sa pokušajem očuvanja postojeće strukture u novosadskoj vlasti.

Licemerno i isprazno zvuče izjave o potrebi očuvanja jedinstva stranke i pozivanje na unutarstranačke debate kojih odavno nema. Isto važi za analize koje se u DS tako intenzivno sprovode a da ih pri tom niko do sada nije ni omirisao ni video.

Pred predsednikom Nikolićem je težak put i on, nažalost, nema gotovo nikakvu šansu da ostane upamćen u istoriji po velikim postignućima. On može samo da građanima Srbije pokaže da se u politici može biti elementarno iskren i pošten, da se ne sme potcenjivati njihov razum.

Kada je u pitanju Novi Sad, LSV ne zadovoljava naše, ali i interesovanje međunarodne zajednice, kojoj je upućen apel koji, nesumnjivo, predstavlja “internacionalizaciju” čim se traži uplitanje stranog faktora u prostor odlučivanja nosioca suvereniteta u Republici Srbiji.

Glavna Ivicina šansa za izbavljenje iz mišolovke u kojoj je samo sebe uterao jeste eventualni frontalni sukob između Nikolića i Vučića, ili, pak, buran razvod između Tadića i Đilasa.