Zoran Đinđić nije zatekao snagu ove pozicije nego ju je svojim dolaskom podario, a legitimitet i moć crpeo je iz neponovljive pobede na izborima decembra 2000. godine. On je nominalno bio premijer ali je uz to bio i koordinator i kontrolor skupštinske većine.

Da li se pronalazite u paroli ”Izbor za bolji život” ili možda u sloganu ”Pokrenimo Srbiju”? Da li vas mobiliše slogan ”Za Srbiju znaš zašto” ili parole poput onih ”Jaka Srbija, jaki regioni” ili ”Istina”?

Činjenica je da međunarodna zajednica računa na borbu (i svakako će je inicirati i pomoći) za upražnjenu lidersku poziciju koja bi se razvila među radikalima posle Šešeljeve smrti, što bi tu stranku podelilo i na kraju uništilo.

Naime, kralj Petar II Karađorđević nije prognan iz Kraljevine Jugoslavije već je voljom pučista, koji su, uzgred, državni udar izvršili i po britanskom nalogu i za pare, odveden sa teritorije jugoslovenske države.

I još jednu bitnu razliku potrebno je ovde istaći – jedna je stvar baviti se npr. naučnim istraživanjima iz psihologije i sociologije, a sasvim je druga stvar ako političari i mediji promovišu takva pitanja kao nekakvu stvar od odlučujuće važnosti.

Na ovom stranačkom slavlju mogli smo da čujemo i političke stavove u govoru predsednika Demokratske stranke koji podsećaju na julovsko žigosanje neistomišljenika, onih evropskeptika koji postavljaju nezgodna pitanja, nastojeći da pokvare veliko slavlje.

Pre nekoliko godina sam čuo (doduše iz druge ruke) priču o lumperajki koja je uključivala i seks i drogu i narodnjake (bez rokenrola) a akteri nemilog i nemoralnog događaja su bili funkcioneri gotovo svih stranaka koje prelaze cenzus.

Dakle, mi sada već pouzdano znamo da će DS biti veoma daleko od mogućeg pravljenja Vlade. Ovo naročito zbog toga, što ako oni budu u kampanji uspešni, onda LDP ne prelazi cenzus.

Ako DS ne reaguje na poslednje u nizu političkih egzibicija, neargumentovanih tvrdnji i najprizemnijih politikantskih floskula, onda se može izvući sasvim očekivan zaključak da se DS slaže sa ovakvim tvrdnjama svojih sadašnjih i budućih političkih saveznika.

U ovom slučaju – sem ako ne mislimo da je Masov ispad bio „nenameran“ ili neka vrsta „frojdovske omaške“ – Nemačka je započela politički obračun sa Ruskom Federacijom na tlu Srbije. I prilično sam sigurna da ovo nije jedini čin u tom pravcu.