Не може нас изненадити мноштво позива припадника и горљивих заступника грађанске и тзв. либерално демократске политичке оријентације да се сада "пружи неопходна и јединствена подршка А. Вучићу ако он одлучи да Србију окрене западу тако што ће увести санкције Руској Федерацији"

Дакле, јесмо Европа и управо стога је тим веће изненађење да Брисел већ дуже време српску европску перспективу условљава наметањем по Србију не само крајње неугодних, већ и неприхватљивих образаца понашања

Вељку Лалићу остаје изузетна утеха да је доживео ту посебну част да је његово колумнистичко умеће похвалио Светислав Басара у Куриру, том објективном и независном таблоиду (још један од фарсичних, неуспешних и не мање претенциозних делатника на демистификацији српске историје)

Сматрамо скандалозним — до мере издаје српских националних интереса — сваки поступак званичне Србије којим би Република Србија прихватила или се сагласила са било којим мерама политичке или економске природе, а које су усмерене против Руске Федерације и Белорусије

Потребно нам је потпуно ново морално патриотско васпитање и нова политика историје. Хоћемо да будемо народ победника а не губитника јер ми, као и Руси, јесмо победнички народ.

Вучић није само пристао да уведе санкције Русији, већ се обавезао и да ће учествовати  у сатанизовању руског председника које спроводи Запад и ту обавезу већ испуњава.  Заузврат, Србија неће ући у ЕУ нити ће јој бити враћен суверенитет на КиМ. Гас ће плаћати неколико пута скупље уз ново задуживање

Поводом смрти Владимира Вољфовича, у руској јавности могу се чути опречне оцене о његовој личности и политичкој делатности. Једни га сматрају даротивим, вансериским политичарем изразито патриотске оријентације. Други пак мисле да је политички шарлатан, букач и склон ексцесима

После ових избора ово је Иби опозиција. Ово је опозиција којој изгледа не ваља народ. Ово је опозиција која не жели да мења ни Вучића, ни себе, већ жели да промени народ. Народ је поткупљив, неписмен, склон ауторитарном начину управљања, глуп, примитиван, непросвећен

Срчано је ту „филозофију" приграбио Хитлер. Под паролом да „људска права руше државно право" отео је Чесима Судете. Његовим стопама корачао је, знатно касније, левичар и пацифиста Фишер. Грмео је: „Сме ли Уједињеним нацијама државни суверенитет да буде важнији од заштите људи и њихових права..."

Моје скромно мишљење је да из године у годину Путин иде ка неком хепи енду за Русију, а историја ће рећи да ли је правио неке труле компромисе ових пар деценија