Ово је још једна јасна порука опозицији, какав одговор од ње можемо очекивати. Можемо се прибојавати да ће она и даље остати везана за своју илузију да ће у Парламенту моћи да мења напредњачки начин ауторитарне владавине, а то једино одговара А. Вучићу који се како он каже бави само чињеницама

Тужно је гледати колико енергије власт троши да превари и изигра грађане Србије. Да је само десети део тога потрошила на добробит тих истих грађана, Србија би била рај на земљи

На овај и овом сличне начине се припадност Репулици Српској занемарује, што временом води у незнање и заборав код генерација које тек треба да дођу. Код њих ће нам наша садашња национална застава бити мала, готово никаква вајда. Јер у тако поцијепаном народу она временом постаје само комад обичне тканине, којег ће нове генерације, ненаучене да припадају Републици Српској, бити спремне да замијене неком сасвим друг(ачиј)ом тканином

Сада се пред нашим очима догађа ријалити спољне десуверенизације владајуће гарнитуре у Србији. После јасне изреке председника државе да ће се забранити манифестација (намерно нејасно – недељу или шетњу), настао је цунами претњи, како из земље тако и из иностранства, да ће се све одвијати по плану

Народу није потребан председник који се са њим потпуно разилази у базичном принципима и темељним идентитетским питањима, нити је председнику потребан народ који ни и чему суштински важном не  следи његове визије и погледе на свет

Шта је „компромис“ на који смо спремни? Постоји ли „црвена линија“? Да ли је још на снази резолуција ове скупштине да свако решење питања Косова и Метохије мора да буде у складу са Уставом Републике Србије и Резолуцијом 1244 СБ УН?

Иако је тешко поверовати у преовлађујуће мнење „гробарске јавности“ да „Вучела национале“, све да би се додворио Врховнику, постојано ради на томе да „Партизан“ никада не буде испред „Звезде“, да то, на спортском и изванспортском терену, јесте, за „гробаре“, сурова чињеница – то нико може да се оспори

У мноштву наслова који прате догађања везана за забрану одласка А. Вучића у приватну посету Хрватској, посебно се издваја онај који говори да би "Вучићева свећа осветлила хрватски мрак око Јасеновца"

Српство је баук слободе који ужасава бриселску бирократију, НАТО интеграторе, и архитекте „отвореног Балкана“. Српство поручује свима да је „земаљско за малена царство“, а да је Царство Небеско „ув'јек и дов'јека“. И да је оно такође отворено за све

Европска унија је постала и јадна и тужна, Европска унија је постала "обична и ружна". И зато је, уместо дубљења на глави, много поштеније и смисленије рећи "збогом жохари"!