Након формирања нове Владе Србије, откривена су три захтева Аналене Бербок, која ће очигледно бити политика нова Владе

Упркос јавно изреченом обећању у Народној скупштини, председник Републике до данашњег дана та писма није послао. У међувремену, пропустио је и да у свом обраћању Генералнoj скупштини УН каже да је за Србију чланство такозваног “Косова” у УН неприхватљиво

У датој ситуацији, за почетак је довољно што се ова иницијатива уопште појавила. То је бар доказ да у Србији постоји неко ко о овим кључним питањима размишља својом главом. Тај услов увек је у историји био онај нужан, премда не и довољан, основ за промене које се руководе начелом највећег добра народа

Да, били смо у Америци. Да, добили смо ниво саговорника виши него било ко, ко је до сада као опозиција долазио из Србије. Да, рекли су нам да су шокирани потписивањем споразума Селаковић-Лавров, помињали да ће Европа оштро реаговати и да се очекује олуја, али и рекли да и даље желе да развијају добре односе са Србијом. Помињали инвестиције и приближавање Западног Балкана Европској унији.

Ово је још једна јасна порука опозицији, какав одговор од ње можемо очекивати. Можемо се прибојавати да ће она и даље остати везана за своју илузију да ће у Парламенту моћи да мења напредњачки начин ауторитарне владавине, а то једино одговара А. Вучићу који се како он каже бави само чињеницама

Тужно је гледати колико енергије власт троши да превари и изигра грађане Србије. Да је само десети део тога потрошила на добробит тих истих грађана, Србија би била рај на земљи

На овај и овом сличне начине се припадност Репулици Српској занемарује, што временом води у незнање и заборав код генерација које тек треба да дођу. Код њих ће нам наша садашња национална застава бити мала, готово никаква вајда. Јер у тако поцијепаном народу она временом постаје само комад обичне тканине, којег ће нове генерације, ненаучене да припадају Републици Српској, бити спремне да замијене неком сасвим друг(ачиј)ом тканином

Сада се пред нашим очима догађа ријалити спољне десуверенизације владајуће гарнитуре у Србији. После јасне изреке председника државе да ће се забранити манифестација (намерно нејасно – недељу или шетњу), настао је цунами претњи, како из земље тако и из иностранства, да ће се све одвијати по плану

Народу није потребан председник који се са њим потпуно разилази у базичном принципима и темељним идентитетским питањима, нити је председнику потребан народ који ни и чему суштински важном не  следи његове визије и погледе на свет

Шта је „компромис“ на који смо спремни? Постоји ли „црвена линија“? Да ли је још на снази резолуција ове скупштине да свако решење питања Косова и Метохије мора да буде у складу са Уставом Републике Србије и Резолуцијом 1244 СБ УН?