Pismo Starešinstvu Dveri

Novi Sad, 17. jula 2012. godine

„Strah životu kalja obraz često“

P. P. Nj.

Pomaže Bog saborci,

Savest mi ne dozvoljava da ćutim i osećam obavezu da ukažem na sve greške koje se dešavaju u našem Pokretu.

Smatram da nam snishidljivost neće doneti ništa dobro, a da će nam istina biti spasonosna.

Osnovni problemi iz kojih proističu svi ostali mogu se svesti na četiri:

1. Nepoštovanje početnih obećanja na kojim se bazira Pokret.

2. Nepoštovanje strukture Pokreta i potpuna privatizacija Pokreta od strane članova Starešinstva.

3. Nepostojanje jasnih i merljivih kriterijuma po kojima se donose personalna rešenja ili bilo koja rešenja vezana za politiku Pokreta.

4. Rigidna centralizacija i „beogradizacija“ svih procesa u Pokretu.

Svoje tvrnje potkrepiću i dokazima i razlozima zašto smatram da su gore pobrojane stvari ključne kočnice za dalji razvoj Pokreta.

1. Nepoštovanje početnih obećanja na kojima se bazira Pokret

Podsetiću vas na ključna obećanja koja smo davali na početku i u predizbornoj kampanji:

- Mi ćemo biti politički menadžeri koji će po Srbiji tražiti bolje od sebe i koji će omogućiti da se u politiku vrate svi oni dobri ljudi koji su zgađeni iz politike pobegli.

- Mi nećemo biti prvoborci koji ćemo sve funkcije da prigrabimo za sebe, već ćemo na ključna mesta postavljati nove ljude koje ćemo motivisati.

- Mi nećemo iz centrale sve odlučivati, već će ljudi na lokalu sami određivati šta im je politika, jer mi iz Beorada ne možemo da znamo šta se dešava i šta je najbolje za Pokret u npr. Sjenici, Subotici, Bačkoj Palanci i sl.

- Mi ćemo posle izbora praviti novo ustrojstvo pokreta na bazi pozitivne selekcije i konkretnih rezultata u radu i doprinosa Pokretu.

- Mi nismo partija - mi smo porodica, a naši politički protivnici su svi isti.

Nabrojao sam neke od ključnih stvari koje smo svi mesecima ponavljali svakodnevno, a najčešće su to ponavljali ljudi koji su činili staro Starešinstvo i koji su sada i novo-staro Starešinstvo.

Evo nekoliko argumenata koji dokazuju da početna obećanja nisu ispunjena:

- Na prolaznim mestima na republičkoj listi bili su samo članovi Sterešinstva i žene (koje su tu bile samo zbog tog i takvog zakona). Ili nismo bili „politički menadžeri“ koji traže bolje od sebe ili smo u međuvremenu shvatili da smo MI, tj članovi Starešinstva, jedini kvalitetni ljudi u Srbiji.

- Svi prvoborci u pokretu su nagrađeni bez obzira na to kakav su rezultat postigli. Ovome u prilog ide činjenica da ni jedan član Starešinstva nije podneo ni jednu konsekvencu, bez obzira što osnovni cilj (ulazak u Republički parlament) nije bio ispunjen.

- O svim procesima u Pokretu odlučuje centrala i po tome smo ubedljivo najrigidnija politička organizacija u Srbiji.

- Novo ustrojstvo pokreta je posebna sramota, jer ga karakteriše neobjašnjiva hermetičnost, potpuna privatizacija i maksimalno odsutvo poverenja u ljude i krucijalnog nepoštovanja svega što si ti ljudi uspeli da postignu. Naime, Starešinstvo je ostalo u istom sastavu i to bez kritičkog osvrta na rad svakog pojedinca u Starešinstvu. Druga i možda još nekorektnija stvar je formiranje „Rukovodstva“ čiji je ključni organ generalni sekretarijat i ima ih ni manje ni više nego četvorica generalna sekretara. Šta treba da mislimo o gordosti i sujeti ljudi koji insistiraju da baš svi budu „generalni sekretar“, iako je logično da postoji jedan „generalni“, jedan zamenik i nekoliko pomoćnika. Da sve bude još smešnije, sva četvorica su članovi i Starešinstva! Pitam se kako će izgledati zajednički sastanak Starešinstva i Rukovodstva na kom će sami sa sobom pričati ljudi koji su istovremeno članovi oba ta tela!? Svakom normalnom čoveku ovo je jasan dokaz da postoji privatizacija Pokreta i maksimalno odsutvo poverenje u druge saborce. Da je drugačije, onda bi makar jedan novoimenovani generalni sekretar Rukovodstva bio neko ko nije član Starešinstva.

- Ono što smo javno kritikovali kao najveće probleme u Srbiji (monopoli, loša privatizacija, beogradizacije, nepotizam, centralizacija, čedomorstvo, negativna selekcija itd.) to je u internom funkcionisanju Pokreta apsolutno favorizovano!

2. Nepoštovanje strukture Pokreta i potpuna privatizacija Pokreta od strane članova Starešinstva

O ovome sam već govorio, ali ću ipak ponoviti neke stvari i dodatno proširiti listu argumenata u prilog činjenici da Sterešinstvo svojim odlukama privatizuje Pokret, i da time pokazuje da ne poštuje strukturu po unutrašnjosti:

- Republička lista je pokazala da je Sterešinstvu bilo najvažnije da članovi ovog tela budu poslanici, pa su tako na listi, do 20 mesta, bili ljudi koji su prvoborci u Dverima. Na osnovu ovoga možemo da zaključimo da je „prvoborstvo“ i „beogradski kadrovi“ najvažniji princip funkcionisanja i da od sabornosti nema ništa!

- Novo ustrojstvo Pokreta pokazuje da su članovi Starešinstva uzurpirali apsolsutno sve funkcije u Pokretu i da konstantno insistiraju samo na sebi.

- Struktura ljudi koja je na plati u Pokretu pokazuje da od strane centrale novac dobijaju samo članovi Sterešinstva, članovi njihovih porodica i nekolicina „odabranih“. Lično smatram da je odluka Starešinstva da 5 članova Rukovodstva koji su „odabrani“ da dobijaju novac iz centralnog budžeta Pokreta, „medveđa usluga“ tim saborcima i ovim nepromišljenim potezom napravljena je suštinska podela u Rukovodstvu, a činjenica da će dobijati platu u stvari ozbiljno narušava njihov ugled u samom Rukovodstvu. Ako se ne varam, svi smo se u Pokret okupili ne da bi bili „Srbi po profesiji“ nego da bi se borili za „Život Srbije!“. Ovim „platama“ koje su odabrani pojedinci zaslužili, dok drugi nisu zaslužili, grubo se narušava princip sabornosti, jer ako ima za nekog mora biti i za sve ostale. Ako nema za sve ne sme biti ni za koga!

3. Nepostojanje jasnih i merljivih kriterijuma po kojima se donose personalna rešenja ili bilo koja rešenja vezana za politiku Pokreta

Veliki broj problema u Pokretu bi bio lako rešen da su se od početka uveli merljivi kriterijumi, odnosno da se do kraja istrajalo na principu pozitivne selekcije.

Kada govorimo o političkom pokretu onda su jedini čvrsto merljivi pokazatelji rezultati na samim izborima, a pored rezultata izbora merljivio je i to koliko je neko obezbedio potrebne logistike, novih ljudi, novih političkih tema i sl. Ali ako se realno pogleda na stvari, onda je jasno da onaj ko je radio više i bolje, logično ima i mnogo bolji rezultat.

Uzmimo za primer rezultat izbora u Novom Sadu (namerno uzimam grad za koji sam bio zadužen, kako ne bi ispalo da se mešam u druga povereništva) u kom su postignuti sledeći rezultati:

- 6,75% osvojenih glasova na pokrajinskom nivou, 6,5% na republičkom nivou i 5,16% na lokalnom nivou. Ako se uzme rezultat u Republici, Novi Sad u apsolutnom iznosu ima treći rezultat u Pokretu.

- Istine radi, naglašavam da u Novom Sadu živi svega 73% Srba, a da od tih 73% Srba više od 10% glasa za Ligu socijaldemokrata Vojvodine. Ovo znači da je biračko telo na koje su Dveri u Novom Sadu mogle da računaju negde na nivou ispod 65% stanovništva. Ako se to uporedi sa npr. Čačkom i Kraljevom gde je procenat Srba iznad 95%, onda je jasno da je rezultat u Novom Sadu još značajniji.

- Od 4 velika grada u Srbiji (koji imaju svoju posebnu logiku i svi ih zasebno tretiraju) Novi Sad je grad sa ubedljivo najboljim rezultatom (procenat do dva procenta jači od Beograda, Niša i Kragujevca) i to opet ponavljam na terenu gde su Srbi samo relativna većina!

Pored rezultata u samom gradu, Parović i ja smo koordinirali Južnu Bačku i u toku izbora smo koordinirali Vojvodinu i tu postigli sledeće rezultate:

- Za republičke izbore jedino je Južnobački okrug bio iznad cenzusa i to sa 5,7% i to u sredini gde ima ispod 70% Srba i gde je LSV dobio preko 10% glasova.

- Sremski Karlovci, Bačka Palanka i Novi Sad su jedini gradovi severno od Save i Dunava koji su na lokalu prešli cenzus, a sva tri mesta su u delu koji smo koordinisali Parović i ja (ovome treba dodati i Žabalj kojem je falilo 9 glaosova za cenzus na lokalu - osvojenih 572 glasa ili 4,96% na lokalu; za pokrajinske osvojeno 782 glasa ili 6,37%; za republičke 780 glasa ili 6,36%).

- Od 3 centralne liste (Republika, grad Beograd i pokrajina), Pokrajinska lista je ostvarila najbolji rezultat (4,54%) i to na teritoriji gde Srba ima oko 65% i gde su izrazito jaki LSV i DS!

Posle svega, pitam vas šta ne valja sa Povereništvom u Novom Sadu, Miroslavom Parovićem i Aleksandrom Đurđevim?! Da li rezultati našeg rada nešto loše govore o nama? I ako rezultati našeg rada ne govore loše o nama, šta i ko onda govori loše?

Da li je možda problem što smo i Parović i ja postavljali pitanje izbornog rezultata u npr. Beogradu? I zašto je rukovodstvo Pokreta u Beogradu ostalo isto iako je rezultat bio katasrofalan, a Parović i ja kao jedni od ključnih ljudi Pokreta u Srpskoj Vojvodini smo obojica degradirani (Parović pogotovo!)?

Da u Dverima postoje merljivi kriterijumi po kojima se ljudi vrednuju, ustrojstvo Pokreta ni izbliza ne bi izgledalo kao sada. Ovako ispada da su se mnogi uplašili za sopstvene pozicije pa su umesto merljivih kriterijuma uvedeni neki čudni, imaginarni i oligarhijski (princip „Starešinstvo je odlučilo i tako mora da bude, a kome se ne dopada neka ide!“).

Moji rezultati o meni govore najviše, a Starešinstvu i svima ostalima predlažem da na isti način sebe proanalizira, jer će jedino to za Pokret biti spasonosno!

4. Rigidna centralizacija i „beogradizacija“ svih procesa u Pokretu

O centralizaciji pokreta ne treba trošiti reči, jer je ona toliko očigledna da je to na nivou bezobrazluka. Međutim, pored centralizacije, veoma je prisutna i „beogradizacija“ u Pokretu, a ona se ogleda u sledećem:

- Starešinstvo iz centralnog budžeta finasira 3 velike kancelarije u Beogradu, i ni jednu u nekom drugom gradu!

- Starešinstvo iz centralnog budžeta finansira više od 15 plata u Beogradu (i to najmanje godinu dana unazad), a do sada nije finasiralo ni jednu platu van Beograda. Sada su uvedene neke plate van Beograda, ali je opet nejasan kriterijum po kome su te plate određene zbog čega su, ponavljam, najviše oštećeni oni koji će plate dobijati.

- Među prvih 12 na Republičkoj listi (što je prolazni deo kada se osvoji 5%) 9 ljudi je bilo iz Beograda, čime su Dveri bile ubedljivo najbeogradskija lista.

Parović i ja smo mnogo puta kritikovali tu beogradizaciju i centralizaciju, a pouzdano znam da je Parović nekoliko puta rekao Bošku i Branimiru da će pred Pokretom tražiti da se u Beogradu finasira samo jedna kancelarija, a da se ostatkom novca finasiraju kancelarije po Srbiji i da se ukine jedan broj plata u Beogradu, a da se taj novac usmeri ka unutrašnjosti. Možda i u ovome leži još jedan od razloga zašto smo Parović i ja toliko degradirani u Pokretu koji smo zajedno stvarali!? Možda je jedan od razloga i taj što Pokret doživljavamo kao zajedničku kuću svih saboraca i ne želimo da budemo podstanari u privatnoj imovini Starešinstva.

U ovom kratkom periodu u kom je nastao Pokret doneto je mnogo loših odluka za koje niko nije odgovarao. Neke od tih odluka dovele su i do izbornih rezultata kojih smo svi svesni. Da zlo bude veće, navika donošenja loših odluka nastavila se i posle izbora. Umesto da smo u drugom krugu podržali Tomu Nikolića, mi smo se odlučili da neiznošenjem stava zapravo podržimo Borisa Tadića. Sva sreća, pa su naši simpatizeri razmišljali svojom glavom i glasali su za Tomu. I posle svega – zašto nismo čestitali pobedu Tomi Nikoliću!?

Takođe, smo naivno Vučića nazivali gej lobistom i time nepotrebno navlačili njegovu mržnju na sebe. Ovo je još jedan u nizu loših političkih procena koje smo činili, a koje nas u budućnosti mogu mnogo koštati. A ako dodamo još i to da smo Nikolića nazivali "musavijom verzijom Tadića" onda se postavlja pitanje, a zašto smo posle izbora pokušavali da sklopimo savez sa SNS i da li treba da se čudimo što u tome nismo uspeli? I ovo se svakako može tumačiti kao samovolja Starešinstva, jer nikoga nisu pitali da li da se ide u politički obračun sa SNS-om, kao i kasnije da li da se ide ka savezništvu sa SNS-om. Jednostavno, sve vreme Starešisntvo smatra da treba samo da odlučuje o svemu, čak i u situacijama u kojima očigledno greši u proceni, a u slučaju fronta ka Vučiću i Nikoliću je definitivno pogrešeno u proceni, na šta su nam jasno ukazivali ljudi poput Željka Cvijanovića koji su u svojim analitičarskim tekstovima (a pouzdano znam i u ličnim kontaktima) ukazivali na to da ne treba ići u front sa SNS, jer to samo ide u prilog DS-u.

Sve ovo iznosim u nadi da ćemo se svi zajedno dozvati pameti, i da nećemo dozvoliti da nam se loše stvari gomilaju i unište sve što smo zajdno gradili! Ujedno sam i optimista, ali se i plašim za budućnost Pokreta.

Optimista sam zbog ljudi poput Puškića, Drekića, Ilijića i Marije Janjušević koji su imali hrabrosti da kažu neku reč o očiglednoj i velikoj nepravdi koja je naneta Paroviću, a kome nije dozvoljeno ni da kaže svima nama ono što ga kao jednog od pokretača i najeksponiranijih članova pokreta Dveri tišti. Strahujem zbog svih onih koji su meni lično govorili sve ovo što ja vama sada pišem, a koji su na sastanku Rukovodstva tako gromogalsno ćutali!

Već godinama unazad koristimo se rečima „Kako radili, tako nam Bog pomogao!“, Od sada treba da važi „Kako smo radili, tako nam je Bog i pomogao!“, a rezultati su više nego očigledni.

Na kraju mogu samo da zaključim da je Starešinstvo odlučilo da za početak degradira povereništvo u Novom Sadu, Parovića i mene, ali da se nećete zaustaviti dok nas potpuno ne izbacite iz Pokreta. Uostalom, to je pre koji mesec Boško Obradović obećao Milutinu Iliću, povereniku za Zrenjanin, a ovaj sa oduševljenjem prenosio svim povereništvima po Banatu, Bačkoj i Sremu. Međutim, imam utisak, da je Starešinstvu mnogo veći problem od Parovića i mene, naš vladika Irinej bački, prema kom mržnju najviše raspiruje siva eminencija i duhovni guru Starešinstva - Vladimir Dimitrijević. A naša je krivica izgleda to što se pričešćujemo u hramovima Eparhije Bačke! Naglašavam, ni po koju cenu i nikada, niko iz povereništva Novi Sad neće govoriti ništa loše za preosvećenog Irineja bačkog, ma koliko ga Dimitrijević mrzi i lažno optužuje. Šta više, ostaćemo verni svojoj svetosavskoj Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, našoj Eparhiji Bačkoj i njegovom preosveštenstvu Irineju. Mi nismo i nećemo nikada biti otpadnici od Srpske Pravoslavne Crkve.

(Pismo upućeno Starešinstvu Pokreta neposredno pre odluke o isključenju istaknutih članova povereništva u Novom Sadu)