Impresije i fakti

Gospodin Zoran Petrović, bankar, u članku „Dobra analiza ili populizam“ (23. aprila) kritički se osvrnuo na moj tekst pod naslovom „Bankarski raj“ (15. april). Zbog ograničenog prostora, ne mogu da se bavim svim suprotstavljenim stavovima g. Petrovića, već samo onim tezama koje je moguće potkrepiti ciframa.

Ključna teza mog teksta je bila da banke u Srbiji godinama naplaćuju najviše kamatne marže u Evropi. Ilustracije radi, prema nedavnoj analizi Narodne banke Srbije (NBS), domaće marže su za 344 odsto više od onih u Mađarskoj i 55 odsto više od onih u Hrvatskoj.

Gospodin Petrović tu ključnu tezu o najvišim maržama u Evropi ne osporava. On tezu zamenjuje, pa tvrdi da je profitabilnost domaćih banaka jedna od najnižih u regionu. Može biti, ali je nevažno. Ako domaće banke naplaćuju astronomske marže i provizije, neuspevajući da budu profitabilne bar koliko i banke u okruženju, to je onda porazno za domaći bankarski sektor i za njegov rukovodeći kadar. Cenu svoje nesposobnosti banke ne mogu večito da prevaljuju na srpske dužnike.

U svom tekstu sam izneo i drugu ključnu tezu – banke u Srbiji plaćaju najmanji efektivni porez u Evropi. Prosečena efektivna poreska stopa bankarskog sektora u Srbiji 2006. i 2007. godine bila je ispod pet odsto. U Hrvatskoj, u istom periodu, ta stopa je iznosila 20 odsto.

Gospodin Petrović ne osporava ni tu tezu, već objašnjava da je Srbija kasnila u reformama u odnosu na druge zemlje i ima nisku stopu poreza na dobit kao jedan od aduta u oštroj konkurenciji za privlačenje investitora. Iskustvo istočne Evrope pokazuje da zapadne banke agresivno zaposedaju ta nova tržišta, bez obzira na nivo domaćih poreskih stopa. Ludost je davati stimulativne poreske olakšice kompanijama ili bankama koje u Srbiju hrle isključivo zbog lukrativnog domaćeg tržišta.

U svom tekstu sam predložio uvođenje dodatnog poreza za banke, kao i ukidanje svih poreskih olakšica bankama.

Gospodin Petrović kaže da mu nije poznato da je opšteprihvaćena praksa u svetu da se na dobit bankarskog sektora primenjuju više poreske stope u odnosu na druge sektore. U poreskoj politici nema opšteprihvaćene prakse – poreska politika se kreira prema potrebama i specifičnostima svake zemlje. Mađarska, sused i članica EU, uvela je tokom 2005. i 2006. dodatni bankarski porez od osam odsto, iako je tamošnja bazna poreska stopa i pre toga bila veća od srpske.

Gospodin Petrović objašnjava da bi banke i povećanje poreza na dobit prevalile na dužnike. Na tržištima na kojima postoji prava konkurencija, to nije moguće. To je moguće samo na kartelizovanim tržištima slabih država. G. Petrović možda sa tim i računa.

Gospodin Petrović osporava podatak koji sam izneo u vezi sa visinom prosečne kamatne stope u Srbiji od 21 odsto. Tajbroj je tačan, i dat je na bazi statističkih podataka NBS za februar. U trenutku pisanja mog teksta, to su bili poslednji raspoloživi podaci.

U svom tekstu sam izneo i tezu da je zahvaljujući lošoj monetarnoj politici u Srbiji došlo do eksplozivnog priliva špekulativnog bankarskog kapitala. G. Petrović tvrdi da to nije tačno. Šta govore brojke?

Od sredine 2006. godine, kroz repooperacije NBS povučeni su ogromni viškovi novca iz opticaja. Taj višak novca je neko uneo u Srbiju. Suma tog imobilisanog, nekorisnog novca je krajem septembra 2008. dostigla nivo od oko 4,7 milijardi dolara. To je spektakularan iznos. Tokom letnjih meseci 2008. bilo je čak više tog imobilisanog novca, nego ukupne likvidne novčane mase (agregat M1). Tom nekorisnom novcu je NBS plaćala ogromne kamate. Ne znam kako bankari zovu novac koji godinama leži nekoristan, zarađuje ogromnu kamatu kod NBS, a na prvi znak krize nestaje iz zemlje – ja ga zovem „špekulativni“.

Konačno, bankama ne zameram ništa. Banke rade ono što je za njihove vlasnike najbolje. Zameram ekonomskim vlastima u Srbiji što su stvorile ambijent u kome je moguće naplaćivati najveće marže i provizije, plaćati najniže poreze u Evropi i biti meka za špekulante. Ukupno ekonomsko stanje Srbije je spomenik takvoj politici.

Finansijski konsultant