Depresija, bolest najmilija

Od malih nogu čoveka pripremaju za suprotstavljanje siledžijama. Ali kao da ga nikad ne pripreme dovoljno. Taman kad uvežbate kako da se odbranite od onih koji vam otimaju pare, skidaju patike i dobacuju za devojkom, javi se neki novi. Neka vrsta nasilnika za koju niste pripremljeni. Recimo, neko ko vas javno i prostački izvređa.

I to vas ostavi zgranutim. Tako je mene zgranuo anonimni kabadahija iz "E novina". Autor teksta "Uznemirili se NSFM fašisti: Strahinja i drhtanje", objavljenog na tom sajtu u rubrici "entertainment", a pod prozaičnim nadnaslovom "Volej u mozak" i rečitim potpisom "e novine".

Nisam Haški tribunal. Ne volim da petljam s kolektivnom odgovornošću. Ali, ovde sam prinuđen da, ako hoću da odgovorim ili uzvratim, to uradim celoj redakciji. Pošto je cela i potpisana ispod teksta. Koji je nesumnjivo pisao jedan čovek.

(Možda baš... Ma ne, on je u depresiji!)

Elem, osećam potrebu da odgovorim. Radije se ne bih upuštao u kočijašku svađu s "E novinama", ali još manje želim da njihova bude poslednja. Pogotovo što, nasuprot opštem uverenju da je za rat potrebno dvoje, verujem da je dvoje neophodno za mir. Za ratno stanje dovoljno je da vas neko napadne. Hteli-ne hteli, tada morate da se branite.

Na početku, za neupućene: šta su "E novine"? To je glasilo koje se od ozloglašenog "Kurira" razlikuje u četiri bitne stvari: 1) "Kurir" je suprotne političke orijentacije; 2) "Kurir" je štampani medij; 3) "Kurir" je neuporedivo čitaniji; 4) "Kurir" je daleko manje vulgaran. "E novine" su redakcija u kojoj kakvo-takvo poštovanje prema Srbiji – povremeno – pokazuje samo "Hrvat u emigraciji" Boris Dežulović. "E novine" su sajt u odnosu na koga  čak i "Peščanik" deluje kao nepristrasno i podnošljivo zloćudno štivo. Ako ikada intelektualno i etički napreduju, "E novine" će možda će postati tabloid. Do tada, ostaće agresivan, kočijaški manifest stranke u čijem se političkom savetu i nalazi glavni urednik ovog glasila – Liberalno demokratske partije.

(Čekajte, da nije on... Ma ne, on je u depresiji!)

Ako vam se čini da je moj opis "E novina" preteran, samo pogledajte šta su o meni napisali: iskonski uplašen, paranoidni nesrećnik, koji je očigledno teško ranjen udarcem ocila u glavu i izmučen pejotl-vizijama, a čija se, citiram, "veličanstvena bibliografija sastoji od jednog (1) friško objavljenog teksta na Internet utočištu za nacionalne bolesnike". Pritom, još sam i dobro prošao u odnosu na NSPM. Pomenuto "Internet utočište za nacionalne bolesnike" optuženo je da tekstove objavljuje "bez uverljivog medicinskog objašnjenja", a naziv mu je izvrnut u "Nova srpska FAŠISTIČKA misao".

Ako ovo nisu uvrede, onda je Stjepan Mesić Srbin. E sad, drugo je pitanje da li smo NSPM i ja uvređeni. Možda ću razočarati "E novine", ali nismo. Jer, čim nas je prošla zgranutost (prirodna reakcija na ovakve maligne nebuloze), shvatili smo da se ništa neobično nije dogodilo. Ništa što bi ikoga moglo da iznenadi. To što su ovom prilikom uradile meni – napabirčile nekoliko neukusnih bljuvotina koje čak i nemaju nikakve veze sa mojim tekstom na koji su kobajagi reagovali – "E novine" rade oduvek. Samo drugima. I to mnogo otrovnije nego meni. Njihovim besramnim psovkama redovno su izloženi: Vojislav Koštunica, Vuk Jeremić, Boris Tadić, Ivica Dačić, Toma Nikolić, Aleksandar Vučić, Velimir Ilić, Dobrica Ćosić, Dragan Đilas... U stvari, glupo je nabrajati – svi koji na bilo koji način učestvuju na ovdašnjoj političkoj i javnoj sceni. Osim, pogađate, onih koji su na bilo koji način povezani s političkom strankom u čijem je političkom savetu glavni urednik "E novina", depresivni Petar Luković.

Aha, Luković. Glavni junak (uz Bruna Vekarića) pasusa iz mog teksta koji je najviše pogodio "E novine", pa su ga preneli "u celini bez celosti".

Petar Luković... Da, ipak, nije on napisao ovu "malu prodavnicu prostakluka", a hrabro se potpisao sa "e novine"? Nije, on je odnedavno u depresiji. Od kada ga, kako tvrde "e novine", nisu pozvali u "stručni" tim koji pomaže Tužilaštvu za ratne zločine u progonu srpskih novinara.

(Da sam na njegovom mestu, pre bih bio u depresiji zato što ga se izgleda stide i njegovi jedini saborci, pa su ga izostavili iz "Apela demokratskoj javnosti".  Ali, dobro, njegovo je pravo da bude u depresiji zbog čega hoće. A pošto mu je ova zemlja toliko odvratna nije ni čudo što je navikao da boravi u depresiji.)

Ako slažete s mojim opisom ovog glasila, verovatno smatrate da su članovi redakcije "E novina" ultimativni medijski zločinci u savremenoj Srbiji. Ali, ima i gorih – njihovih čitalaca. O jeziku, moralu, intelektu i obrazovanju posetilaca "E novina" možete podrobno da pročitate u tekstu Slobodana Antonića "Da li je i ovo govor mržnje". Pa ćete se uveriti i sami da bi njihovi čitaoci, čast izuzetku koji je jedini primetio da tekst "E novina" vrvi od prostakluka pa je navukao na sebe bes ostalih komentatora, još grđe uređivali ovo glasilo nego Petar Luković.

(Osim ako sam Luković... Ma ne, on je u depresiji!)

Dobro. Predstavio sam vam nešto što, u principu, znate već i sami. Ništa novo. Samim tim ni delotvorno. Ovo pisanije, dakle, nije adekvatna reakcija na uvrede "E novina". Njihov prizeman napad na mene i NSPM-a zahteva konkretniji odgovor. Pogotovo u vreme kada novinarima sa svih strana prete tužbama za govor mržnje. A same "E novine" zdušno ohrabruju te tužbe.

Da li bi prikladnija reakcija bila tužba? Prava, sudska, dokumentovana. Sa zahtevom za odštetu. Ako bi presuda bila u našu korist, a ne bi bila samo ako bi sudija bio Petar Luković (ali, on je u depresiji), dobili bismo pristojne pare. I mogli da ih upotrebimo na mnogo načina. U svoju korist. U korist ovog sajta. U neku ruku, i u korist alternativnog, nacionalno svesnog dela srpske javnosti. Onog koji redovno ostvaruje većinu na izborima, ali nikako da bude zastupljen u medijima. Nasuprot Lukovićevom LDP-u.

Zanimljiva ideja, zar ne?!