Mi znamo i verujemo da je ogromna većina građana ove zemlje, većina običnih ljudi, suštinski na našoj, patriotskoj, nacionalnoj i demokratskoj poziciji. I da ih ima svuda.

Pošto za razliku od prethodnih tekstova ovaj nije objavljen i na sajtu Politike, pomislio sam da bi bilo dobro da se i moj odgovor nađe na netu. Podebljan je deo koji je izbačen. Baš to što je tih par rečenica izostavljeno svedoči koliko su one verovatno bolne i istinite.

Ali ima li koga u našem okruženju ko je prošao kroz krupnije lomove i dileme, ko ih je bolnije i javnije podneo, ko je ocrtao veći životni krug i ko se sa svojim zabludama i greškama poštenije obračunao.

Sve ovo govori u prilog onome što sam rekao o lažnoj prijavi Srđe Popovića, a to je da se on više razračunava sa Zoranom Đinđićem, nego sa Koštunicom. Njegov blog, njegova saradnica i drugi blogeri su dokaz za to.

Odgovor na tekst Nebojše Bakareca "Nečastivi advokat lažno prijavljuje"

"Istina je jedna i jednostavna", uverava nas Bakarec... Gdin Bakarec je stvar presudio! O činjenicama i dokazima navedenim u prijavi – ni reči.

No, naše je mišljenje da čak i ukoliko bi odumiranje ljudskog roda bila cena slobode, to bi bilo dostojanstvenije od pokoravanja (prirodi). Ovde se nećemo upuštati u sporno izvođenje moralne dužnosti reprodukcije preko dara i vraćanja duga.

Nacionalni identitet se shvata deterministički, esencijalistički i sveobuhvatno, bez postojanja elementa lične slobode. Iako se poziva na preispitivanje istorije, pristup ovoj problematici je krajnje neistorijski.

Reakcija na tekst Dimitrija Boarova, "Udaja državne mezimice"

Verovatno je u nekoj tmurnoj prognozi Boarov pronašao da "za investicije u neki novi tehnološki nivo četvrte generacije Telekomov profit nije dovoljan".

Lako je zaključiti da je kapital cele društvene i državne privrede Srbije unapred potrošen još u "Miloševićevoj deceniji", samo je prodaja tog kapitala opasno zakasnila, jer se verovalo da "demokratija" može nadoknaditi prethodne ekonomske promašaje.