Poštovani g. Vukadinoviću, bio bih slobodan da ukažem na neke nedostatke, nelogičnosti, pa i apsurde koji se pojavljuju u Vašem tekstu, uz napomenu da se sve što sleduje ne odnosi na cenjenog kolegu Antonića niti na istraživački tim NSPM.

Sve bi ovo bila jedna manje-više bezopasna intelektualna polemika da novi totalitarizam koji se krije iza maske zaštitništva (seksualnih) manjina nije počeo nedavno da promalja svoje preteće lice.

Svako ima pravo da svoje mišljenje javno iznese, ali niko nema pravo na to da ono bude zaštićeno od kritike, pa čak ni one žučne, ili promašene (mada, po mom mišljenju, tekst Jovane Gligorijević nije nijedno od ova dva).

Time što je čitav ovaj broj NSPM-a svela samo na jednu reč "zabraniti" (a to je reč koja uopšte ne postoji), koleginica Gligorijević je ne samo pogrešno informisala čitaoce "Vremena", već je time izvršila i jasnu diskvalifikaciju NSPM-a.

Nakon niza standardnih tradicionalističkih argumenata protiv istopolnih brakova i usvajanja dece, Anđelković dolazi do čudnog zaključka da "homoseksualnost nije stanje, već oblik ponašanja".

Da li je moguća racionalna javna rasprava o homoseksualizmu. Očigledno je da nije i da sam na svom času 12. oktobra prošle godine upotrebio adekvatan primer.

Slobodan Antonić tvrdi da dugotrajuća vlast DS i njenih satelita sa praktičnim DELOM, ima rivala koji nije na vlasti i koji nema DELO, dakle, konkurenta koji to, zapravo, nije. Između njih postoji „suštinska istost“.

Dušanić je u ranijim tekstovima mene etiketirao kao neoliberala, sa svim negativnim konotacijama i uvredama („podanički mentalitet“), a sada mu mali revanš ne prija. Savetujem mu da ne primenjuje jedan aršin na sebe, a drugi na druge.

Umesto statističkih podataka o stopama rasta BDP, mnogo relevantniji pokazatelj privredne aktivnosti mogao bi da bude, recimo, apsolutni broj zaposlenih (mada neoliberali više vole nominalnu stopu nezaposlenosti).

Nadamo se da će u sledećem nastavku svoje, bez sumnje, pravedne & pohvalne & Tamo Gde Treba sigurno uočene, borbe protivu NSPM-a g. Živkov za temu uzeti ipak nešto manje otužno od toga kako je i da li je reagovano na vest o nečijoj smrti.